spt 3 09 all color.pdf - Poljoprivredni fakultet

UDK 631 (05) 

Vol. 35 

Naučni časopis za poljoprivrednu tehniku 

Sav. polj. tehn., Cont. Agr. Eng. Vol. 3 5 (200 9), No. 3 , p. 157- 218, Novi Sad, Feb. 2009 

SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA 

CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERING 

Radovi iz ove sveske su saopšteni na XXXV simpozijumu 

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA 

2009 

YU ISSN 0350-2953 

No. 3

Časopis SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA 

Journal CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERING 

Pokrenut 1975. Godine First issue in the 1975. 

Izdavač - Publisher 

JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU 

Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Tel. 021/485 3447, Fax: 021/475 0468 

E-mail: mbrkic@polj.ns.ac.yu 

Suizdavači - Copublisher 

VOJVOĐANSKO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, Novi Sad 

DEPARTMAN ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA, Novi Sad 

INSTITUT ZA MEHANIZACIJU FAKULTETA TEHNIČKIH NAUKA, Novi Sad 

Glavni i odgovorni urednik 

Editor in cheif 

Dr Miladin Brkić 

Urednik – Editor 

Dr Anđelko Bajkin 

Dr Jan Turan 

Tehnički urednici - Technical Editors 

Mr Ondrej Ponjičan 

Mr Aleksandar Sedlar 

Lektor 

Radmila Brkić – profesor književnosti 

UDK 

Slađana Beker, prof. knjiž. 

Biblioteka Poljoprivrednog fakulteta 

CIP - Категоризација у публикацији 

Библиотека Матице црпске, Нови Сад 

631(05) 

SAVREMENA poljoprivredna tehnika = Contemporary 

Agricultural Engineering : jugoslovenski naučni časopis za 

poljoprivrednu tehniku / glavni i odgovorni urednik Miladin 

Brkić. - God. 1, br. 1 (1975)- . - Novi Sad : Jugoslovensko 

naučno društvo za poljoprivrednu tehniku, 1975-. – 23 cm 

Tromesečno. 

ISSN 0350-2953 

COBISS.SR-ID 5117698 

Izdavački savet - Publisher board 

Dr Ladislav Nozdrovický (Slovačka), dr Rajko Bernik, (Slovenija), dr Simion Popesku (Rumunija), dr Peter 

Schulze Lammers (Nemačka), dr Janoš Beke (Mađarska), dr Nicolaj Mihailov (Bugarska), Kamil Okyay Sindir 

(Turska), dr Milan Đević (SRB), dr Petar Sekulić (SRB), dr Milan Martinov (SRB), dr Joachim Müller (Holandija), 

dr Nedeljko Malinović (SRB), dr Stanislav Kovčin (SRB), dr Furman Timofej (SRB), dr Rajko Bugarin (SRB) 

Uređivački odbor - Editorial board 

Dr Miladin Brkić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nikola Đukić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Miloš 

Tešić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad; dr Milan Martinov, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad; dr Anđelko 

Bajkin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Lazar Savin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nedeljko 

Malinović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, mr Ondrej Ponjičan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Mihal 

Meši, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; mr Aleksandar Sedlar, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, mr Milan 

Kekić, Bečej; dr Jan Turan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Todor Janić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 

Časopis izlazi svaka tri meseca. 

Godišnja pretplata za preduzeća je 

2400 din, za inostranstvo 4800 din, za 

individualne pretplatnike 1600 din, za 

članove društva 800 din 

Pretplatu slati na: 

Žiro račun 340-1999-44 (za časopis) 

Journal is published four times a year. 

Subscription price for the organizations is 30 €, 

for foreign organizations 60 € 

for individual subscribers 20 € and only for 

Society members 10 € 

for subscription please 

contact the Editor 

Štampa - Printed by 

Štamparija: Grafoprodukt, Desanke Maksimović 52- Novi Sad 

Tiraž: 350 primeraka

JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU 

Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8 

XXXIV SIMPOZIJUM "POLJOPRIVREDNA TEHNIKA" 

Programski (redakcioni) odbor: 

Prof. dr Nikola Đukić, predsednik. 

Članovi: prof. dr Miladin Brkić, glavni i odgovorni urednik, prof. akademik dr Miloš Tešić, 

prof. dr Anđelko Bajkin, prof. dr Nedeljko Malinović, prof. dr Vlado Potkonjak, prof. dr 

Milan Martinov, dr Lazar Savin, prof. dr Petar Sekulić, prof. dr Timofej Furman, prof. dr 

Todor Janić, doc. dr Jan Turan (tehnički sekretar). 

Organizacioni odbor 

Predsednik: prof. dr Nedeljko Malinović 

podpredsednici: prof. dr Timofej Furman, prof. dr Miladin Brkić, doc. dr Jan Turan, doc. Dr 

Lazar Savin, članovi: dr Mihal Meši, doc, dr Branko Veselinov, doc, dr Todor Janić, mr 

Ondrej Ponjičan, mr Milan Kekić, Petar Radić dipl. inž, Živan Jovanović spec, 

Aleksandar Kekić spec, Marko Stojanović dipl. inž, mr Đorđe Mišković, dipl. ecc, Milenko 

Sinđić, dipl. inž, Nebojša Vučković, dipl. inž, Zoltan Kurunci, dipl. inž, Vojislav Jović, dipl. 

inž, Milan Đurica, dipl. inž, Saša Simendić dipl. inž, sekretar: Vučko Popović inž. 

ORGANIZATORI I SUORGANIZATORI 

XXXIV SIMPOZIJUMA "POLJOPRIVREDNA TEHNIKA" 

Organizatori: 

JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, 

Novi Sad, 

VOJVOĐANSKO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, Novi Sad, 

Suorganizatori: 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, 

Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Beograd Pokrajinski 

sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vovoprivredu, Novi Sad, Pokrajinski 

sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Novi Sad, 

Departman za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 

Zadružni savez Vojvodine, Vojvodina Agrar. 

Fruška gora, Hotel "Norcev", 03.03. - 05.03.2009.

Savremena poljoprivredna tehnika 

Cont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 3, 157-218, Novi Sad, februar 2009 

SADRŽAJ 

1. Martinov M, Veselinov B. 

Stanje u oblasti poljoprivrednog inženjerstva - Akcenti Konferencije VDI- 

MEG LAND-TECHNIK 2008 

Pregledni rad, 0350-2953 (2009) 35: 3, 157-168. 

2. Đević M, Dimitrijević A. 

Analiza potrošnje energije u proizvodnji paradajza na otvorenom polju i 

objektima zaštićenog prostora 

Originalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 3, 169-175. 

3. Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A, Zoranović M. 

Promena brzine rezanja i dužine puta rezanja kod suprotnosmernog 

obrtanja rotacione sitnilice 


4. Tolmač D, Prvulović Slavica, Štrbac Nada, Radovanović Ljiljana 

Materijali i energetski bilans proizvodnje biodizela 


5. Ružić D, Poznanović N. 

Opasne materije u poljoprivredi na teritoriji AP Vojvodine 


6. Rašković Vera, Đurovka M. 

Uticaj kalemljenja na broj plodova, prosečnu težinu ploda i prinos po biljci 


7. Tešić M, Kiš F, Janković V. 

Predlog strategije za uvođenje biodizela u širu upotrebu u Srbiji 


157 

169 

176 

185 

191 

201 

207



CONTENTS 

1. Martinov M, Veselinov B. 

Agricultural engineering – state of the art Conference VDI-MEG LAND- 

TECHNIK 2008 

Review paper, 0350-2953 (2009) 35: 3, 157-168. 

2. Đević M, Dimitrijević A. 

Energy analysis for greenhouse and open field tomato production 

Original scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 3, 169-175. 

3. Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A, Zoranović M. 

Variation of cutting speed and cutting path length in reverse-rotation rotary 

tiller 


4. Tolmač D, Prvulović Slavica, Štrbac Nada, Radovanović Ljiljana 

Materially and energy balance production of biodiesel 


5. Ružić D, Poznanović N. 

Dangerous substances in agriculture in AP Vojvodina region 


6. Rašković Vera, Đurovka M. 

The effects of grafting on the number of fruits, average fruit weight and 

yield per plant 


7. Tešić M, Kiš F, Janković V. 

Suggested strategy for wide-scale introduction of biodiesl in Serbia 


157 

169 

176 

185 

191 

201 

207



Biblid: 0350-2953(2009)35: 3, 157-168 Pregledni rad 

UDK: 631.6:952. Review paper 

STANJE U OBLASTI POLJOPRIVREDNOG INŽENJERSTVA AKCENTI 

KONFERENCIJE VDI-MEG LAND.TECHNIK 2008 

AGRICULTURAL ENGINEERING – STATE OF THE ART 

CONFERENCE VDI-MEG LANDTECHNIK 2008 

Martinov M, Veselinov B.* 

REZIME 

Dat je prikaz istorijata ovog udruženja, povodom pedeset godina postojanja Sekcije za 

poljoprivredno inženjestvo u okviru VDI. Prikazan je pregled radova saoštenih na VDI-MEG 

konferenciji LAND-TECHNIK 2008. Radovi su dati po sekcijama, u skladu s organizacijom 

rada Konferencije. Obrađeni su i prikazani najzanimljiviji delovi. U zaključku je komentarisan 

opšti utisak. 

Ključne reči: poljoprivredno inženjerstvo, VDI-MEG, trendovi 

SUMMARY 

The history of agricultural engineering section in a frame of German engineers’ society VDI, 

related to 50th anniversary, is presented. It is followed by review of papers presented at VDI- 

MEG Conference Agricultural Engineering 2008. The papers are reviewed in groups 

corresponding to these applied in book of proceedings, whereby the most significant outcomes 

were selected. Finally is given general impression about Conference. 

Key words: agricultural engineering, VDI-MEG, trends 

UVOD 

Prva organizacija u oblasti poljoprivrednog inženjerstva u Nemačkoj nastala je 1932. godine, 

pod nazivom Max-Eyth-Gesellschaft, skraćeno MEG. Max-Eyth je poznati pronalazač, 

konstruktor i proizvođač parnih lokomobila (Theißen, 2006). Mnogo pre toga, 1856. godine, 

osnovano je Udruženje nemačkih inženjera, Verrein Deutsche Ingeniuere, VDI (Anonim, 

2008). 1958. godine u okviru VDI formira se sekcija Landtechnik (poljoprivredna tehnika), 

koja se kasnije označava sa VDI-AGR. Inženjeri, koji su delovali u oblasti poljoprivrednog 

inženjerstva, bili su članovi jednog od ovih udruženja, a neki od njih i oba. 1994. godine došlo 

je do povezivanja sekcije VDI-AGR i društva MEG, u okviru VDI. Od tada se Sekcija 

inženjera poljoprivredne tehnike udružila sa VDI-MEG. Danas ima preko 1.500 članova. 

Dakle, 2008. godine beleži se pola veka postojanja Sekcije za poljoprivredno inženjerstvo u 

okviru VDI. To je bio razlog da je prvo plenarno predavanje posvećeno razvoju i delovanju 

* Dr Milan Martinov, redovni profesor, dr Branislav Veselinov, docent, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 

mmartinov@uns.ns.ac.yu 

157

VDI-MEG u prethodnih 50 godina. Naglasiće se samo najvažniji događaji: 

1977. uspostavljanje nagrade za mlade inženjere, diplomske radove, 

1988. počinje izdavanja godišnjaka Jahrbuch Agrartechnik, sa pregledom ostvarenja u 

prethodnoj godini po grupama, 

1991. godišnjak postaje bilingvalan, tj. svi prilozi prevode se i na engleski jezik, a dobija i 

drugi naziv Yearbook Agricultural Engineering; iste godine VDI-AGR učestvuje u osnivanju 

evropskog regionalnog udruženja poljoprivrednog inženjerstva EurAgEng, 

2001. prvi put se organizuje konferencija VDI-MEG u vreme održavanja sajma 

Agritechnica; ova manifestacija, zahvaljujući koorganizaciji EurAgEng, poprima 

internacionalni karakter visokog nivoa, 

2002. prvi put se organizuje savetovanje Landtechnik für Profis (poljoprivredna tehnika za 

profesionalce), sa jakom orijentacijom ka praksi. 

Skupovi udruženja imaju visoku reputaciju u celoj Evropi, pa i svetu. Posebno su za 

učesnike iz drugih zemalja atraktivne međunarodne konferencije, koje se organizuju 

neposredno pre održavanja sajmova Agritechnica, svake druge godine. 

Drugo plenarno predavanje, predavač je bio visoki funkcioner European Commission – 

Directorate Andrea Gentili, glasilo je: FP7- Future Calls and Opportunities for Agricultural 

Engineering Research in Europe. U njemu su navedeni dolazeći konkursi u okviru programa 

FP7, koji su u vezi sa poljoprivrednim inženjerstvom. 

Na konferenciji je objavljena i promena rukovodstva, koja na snagu stupa početkom 2009. 

Višegodišnji predsednik Dr. Ludger Frerichs, dužnost predsednika predao je pofesoru 

Univerziteta Stuttgart-Hoheneim Dr.-Ing. Stefanu Böttingeru. Za novog presednika Radne 

grupe za istraživanje i obrazovanje (Fachausschuss Forschung und Lehre) izabran je prof. dr 

Peter Schulze Lammers. 

Skupu je prisustvovalo više sa 600 posetilaca iz skoro svih evropskih i nekoliko 

vanevropskih zemalja. 

REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA 

Na konferenciji su, pored dva uvodna, saopštena 63 rada, razvrstana u deset grupa. Posle 

plenarnog dela radovi su prezentirani u četiri odvojene sale. Najveći broj radova bio je u grupi 

Traktori. Nadalje su, ukratko, predstavljena najzanimljivija saopštenja, po grupama, pri čemu 

su neke od grupa objedinjene. 

Traktori 

U ovoj sekciji prezentovano je čak šesnaest radova. Dodatna tri rada bila su svrstana u grupu 

Mobile Drive Engineering, tehnika pogonskih grupa, i još tri u grupu industrijski razvoj. Iako 

je ovo posebna grupa, ne razlikuje se značajno po tematici od grupe traktori, te se zajedno sa 

njima i razmatra. Čak jedanaest radova u grupi Traktori saopštili su radnici kompanija, 

proizvođača traktora i opreme. To govori o značajnoj orijentaciji nemačkih proizvođača 

traktrora ka razvoju. 

Nekoliko saopštenja odnosilo se na savremene alate, koji se koriste pri projektovanju 

traktora, s ciljem da se optimira konstrukcija, ali i da se snize cene i olakša održavanje. Tako je 

jedan rad bio o unapređenju projektovanja složene instalacije traktora, s ciljem da se olakša 

postizanje optimalne strukture, pa i kasnije održavanje. U drugom radu prikazano je korišćenje 

metoda konačnih elemenata za konstruisanje tela-kućišta traktora. 

Zatim je prezentiran je postupak konstruisanja nazvan Model Based Design. On označava 

metodski pristup projektovanju, uz olakšavanje dinamičke simulacije modela. 

158

Kraus (2008) prikazao je, kojim merama se žele da ispune zahtevi u pogledu zaštite 

rukovaoca traktora od štetnih vibracija, u skladu sa zahtevima evropske direktive (Anonim, 

2002). Pored ostalog, autor navodi i zanimljivo tehničko rešenje, merač vibracija na sedištu 

traktora, koji upozorava ukoliko one dostignu neželjen nivo, sl. 1. 

Sl. 1. Uređaj za identifikaciju nepovoljnih vibracija sedišta vozača 

Fig. 1. Device for detection/warning of harmful vibrations of driver seat 

Studiju takozvanog troosovinskog traktora obradila je grupa autora (Pichlmaier et al, 2008). 

Ovakav koncept jedna je od mogućnosti za gradnje traktora izuzetno velikih snaga. Prednost 

troosvinskog traktora nad konceptom zglobnog traktora točkaša i zglobnog traktora sa četiri 

gusenice je, pre svega, u manjoj širini, do 3 m. Takođe, ovakav traktor ostvaruje veće brzine u 

radu i transportu. 

Na sl. 2 prikazana je šema studije ovakvog traktora. To je "Fendt TRISIX Vario", 

maksimalne snage motora 400 kW. Sva poluvratila traktora su ogibljena, a razmak među 

osovinama velik. To je omogućilo povećanje radne i transportne brzine i eliminisanje Power 

Hop efekta, usled ogibljenja poluvratila. Prvi testovi su pokazali da je koncept prihvatljiv, a 

dobijene karakteristike su uporedljive sa velikim traktorima drugačijih koncepcija. 

Sl. 2. Šema pogona troosovinskog traktora "TRISIX Vario": 

1-motor, 2-spojnica za uključenje pogona na prednje točkove, 3-diferencijal, 4-zatnji PTO, 

5-prednji PTO 

Fig. 2. Power train of three axes tractor "TRISIX Vario": 

1-engine, 2-front drive clutch, 3-limited-slip differential, 4-rear PTO, 5-front PTO 

Dva saopštenja odnosila su se na generisanje električne energije visokog napona na traktoru i 

primenu za pogon sklopova traktora i priključenih mašina. Električna energija olakšava 

upravljanje uređaja i ostvarenje većih stepena korisnosti, što je Hahn (2008) prikazao na 

primeru distributera mineralnih hraniva. 

159

Jedna od ideja jeste da se proveri primenljivost električnog pogona i za mnogo veće snage, 

na primer, da se umesto PTO koristi električni pogon radnih organa priključene mašine. Za više 

električne snage neophodno je da se koristi viši napon i naizmenična struja, da bi se smanjile 

dimenzije sprovodnika. Za sada je poznat vezni priključak (interface), samo za snagu do 1 kW. 

Diskutovana je neophodnost izrade i standardizovanja priključka, koji bi omogućio prenos 

snage i do 150 kW. Time bi bio omogućen električni pogon svih priključenih mašina. 

U drugom saopštenju prikazana je primena električnog pogona na traktorima John Deere 

serije 7 Premium, sl. 3. Generator postavljen između motora i transmisije proizvodi električnu 

energiju maksimalne snage 20 kW, pri naponu 480 V. Ona se tranformiše prema potrebama 

pojedinih pogona u istosmernu ili naizmeničnu. 

Sl. 3. Šema elektropogona uređaja na traktoru i izlaza (EDI) 

Fig. 3. Scheme of electro drive of tractor units and output (EDI) 

Primenjuje se za pogon ventilatora, klima uređaja, kompresora, pumpe za vodu i drugog. 

Pored ostalog, na traktoru postoji priključak za spoljnje korisnike, 230/400 V, 50 Hz, snage do 

5 kW. To omogućava rad s aparatom za zavarivanje, pogonjenje elektromotora na priključenim 

mašinama i drugo. 

Geischeder i Raine (2008) u svom saopštenju opisali su rešenje za podešavanje oslanjanja i 

raspodelu pritiska gusenica teških traktora i poljoprivrednih mašina, firme Harain, sl. 4. 

Cena gumenih gusenica je visoka, a jedan od zadataka konstruktora jeste da se smanji 

njihovo habanje na oslonim i prevojnim točkovima. Stoga sila zatezanja treba da je što niža 

i prilagođena potrebama. 

160

Sl. 4. Model ogibljenja i podešavanja pritiska gusenice 

Fig. 4. Suspension and footprint reduction model 

To je, u ovom sistemu, ostvareno postavljanjem niza opružnih cilindara, koji raspoređuju 

težinu na najpovoljniji način, uz brzo prilagođavanje neravninama. Ovakav sistem omogućio je 

ostvarenje veće transportne brzine, lakše manevrisanje i manje trošenje gumene gusenice. 

U jednom od radova (Seelke, 2008) opisane su mogućnosti za upravljanje skretanjem 

multifunkcionalnog sistemskog vozila Claas Xerion, s ciljem da se prilagodi zahtevima 

pojedinih operacija. Tipičan primer je mogućnost posmaknutog hoda, kojim se izbegava 

multipas efekat. 

Mogućnosti smanjenja odskakanja traktora, power hop, do kojeg dolazi pri nekim 

operacijama, analizirao je Dessevre (2008) iz fabrike "Michelin". Razvio je matematički model 

za traktor bez ogibljenja. Pokazao je, što ranije nije bilo poznato, da sniženje linije vuče ima 

pozitivan efekat na smanjenje odskakanja. Linija vuče trebalo bi da se snizi do donje moguće 

granice. 

Senzori 

U ovoj grupi saopšteno je sedam radova. Phelan et al. (2008) prezentirali su pregled senzora i 

funkcije senzora na traktorima i poljoprivrednim mašinama, tab. 1. Autori su posebnu pažnju 

posvetili troškovima razvoja i proizvodnje senzora, ukazujući na to da kompanije mogu da ih 

ugrađuju tek kada je odnos cene i koristi, koje od njih imaju kupci, povoljan. Kao primer 

navedena je primena NIR (near infrared) spektrometara, talasne dužine 700-2.500 nm, za 

utvrđivanje sastava silaže u toku žetve. Navedeno je da je primena omogućena tek kada je cena 

ovakvih spektrometara postala dostupna, a greška merenja svedena na manje od 1%. 

U jednom saopštenju (Risius et al, 2008) prikazana je primena NIR spektroskopije za 

sortiranje semena u žetvenim kombajnima. Slično, kao i pri kontinualnom merenju prinosa 

ovim senzorom, bilo bi omogućeno da se kontinualno meri sadržaj proteina. Autori navode da 

bi istom metodom mogla da se obavi identifikacija nepoželjnih i otrovnih materija, fuzarija i 

mikotoksina. 

161

Tab. 1. Primeri senzora različitih kategorija primene 

Tab. 1. Examples of sensors in different categories of use 

162 

Status 

Zreo, mature 

Aktuelni, pivotal 

U razvoju, emerging 

Kontrola, 

monitoring 

Temperatura, 

napon, struja 

Temperature, 

voltage, current 

Gubitak pri žetvi, 

momenat 

Loss of crop, torque 

Vizuelni nadzor, 

identifikacija 

rukovaoca, oruđa i 

materijala 

Vision, 

identification of 

operator, implement 

or material 

Funkcija, sensing needs 

Upravljanje, control Dijagnostika, 

diagnostics 

Pritisak, pozicija, 

brzina, sila, brzina 

kretanja 

Pressure, position, 

speed, force, 

ground speed 

GPS lokacija, 

položaj primene 

GPS location, 

placement of 

applied product 

Rastojanje do 

objekata, aktivna 

zaštita od povreda 

Distance to 

features, 

safeguarding 

Provera kontinuiteta 

outputa i inputa 

Continuity check 

between outputs and 

inputs 

Detekcija stranog 

tela, produktivnost 

Foreign object 

detection, 

productivity 

Vibracije, trošenje, 

stanje fluida 

Vibration, wear, 

fluid life 

Posebnost, 

specialty 

Dubina rada ili 

položaj iznad tla, 

potrošnja goriva 

Depth in, height 

above ground, 

fuel consumpt. 

Protok i vlažnost 

materijala 

Flow and 

moisture of 

material 

Osobine useva i 

zemljišta 

Properties of 

harvested crop 

and soil 

Dva saopštenja odnose se na vizuelnu detekciju korova, te lokacijski specifičnu primenu 

herbicida. Kumhala et al. (2008) prezentirali su kapacitivni uređaj za kontinualno merenje 

protoka/prinosa šećerne repe i krompira. 

Tehnologija žetve 

U ovoj grupi saopšteno je deset radova, a dva dodatna bila su u grupi žetve krmiva. 

Sečke sa klatećim noževima predstavljaju dominantno rešenje za usitnjavanje slame na 

kombajnima. Poznato je da su takve sečke energetski nepovoljnije od sečki egzaktnog reza, 

kod kojih se materijal dovodio do protivnoža određenom brzinom, koja, pored frekvencije 

nailaska noža, definiše teoretsku dužinu seckanja. U jednom saopštenju prikazani su rezultati 

laboratorijskog ispitivanja sečke za slamu egzaktnog reza (Wiedermann, Harms, 2008), sl. 5. 

Sl. 5. Šema sečke za slamu egzaktnog reza i snimak slamke pri sečenju 

Fig. 5. Scheme of exact type straw cutter and photo of cut straw

Merenje snage pokazalo je, da je pri uporedljivim efektima seckanja ona za sečku egzaktnog 

reza, uzimajući u obzir i pogon uređaja za doziranje, oko 30% niža. Drugi pozitivan efekat 

jeste ujednačenija dužina iseckane slame. Ostaje otvoreno pitanje konstrukcije i postavljanja 

ovakve sečke na kombajn, pogon i težina. 

Bernhart et al. (2008) postavili su zadatak da se proveri efikasnost uređaja za sečenje sena na 

samoutovarnoj prikolici s ciljem da se preporuči rešenje, pri kojem je potrebna najmanja snaga. 

Pretpostavljeno je da na silu odsecanja utiče položaj noža u odnosu na rotor, oblik noža i 

njegovo pričvršćenje (fikasan ili pomerljiv) i način odsecanja (vukući ili normalan rez). 

Ispitane varijante prikazane su na sl. 6. 

Sl. 6. Uređaji za sečenje na samoutovarnoj prikolici za silažu: 

1-referentni uređaj sa nožem nazad, 2-standardna konstrukcija sa nožem napred, 3-kao 2, 

ali s izmenjenim nožem, 4-konstrukcija sa rotirajućim nožem 

Fig. 6. Cutting devices for self-loading wagon: 

1-reference device with rear knifes, 2-standard design with front knifes, 3-same as 2, with 

different knifes, 4-design with rotated knifes 

Ispitivanje u laboratorijskim uslovima pokazalo je da je jedino varijanta 3 dala niže vrednosti 

sile odsecanja, ali je kvalitet odsecanja, pri manjim učincima, protoku sena, bio nepotpun. 

Zaključeno je da vukući rez daje bolje rezultate, što je i odranije poznato. Autori navode da 

dosadašnji rezultati ne daju jasne smernice o mogućnostima za unapređenje uređaja i 

naglašavaju da bi efekti rada rotirajućeg noža morali detaljnije da se provere. 

Tilly (2008) prikazao je postupak unapređenja krmnog kombajna Claas Jaguar u skladu sa 

zahtevima korisnika širom sveta. Nakon analize zahteva zaključeno je da rekonstrukcija 

pojedinih sklopova nije dovoljna, nego je neophodno da se pristupi novom projektu. Za 

korisnike najznačajnija je efikasnost u radu, koja osim ostvarenja zadovoljavajućeg 

usitnjavanja i učinka, podrazumeva pouzdanost i što nižu potrošnju goriva. Odmah posle toga 

je od značaja lakoća i brzina održavanja. Ilustrativno je prikazano unapređenje konstrukcije, 

koje omogućava zamenu svih noževa u roku od jednog sata. Ovo saopštenje jasno pokazuje 

kako u jednoj velikoj fabrici pristupaju unapređenju proizvoda na osnovi zahteva korisnika. 

Nekoliko radova posvećeno je unapređenju pojedinih segmenata žetvenih mašina, a u 

jednom je upoređeno spremanje silaže trava kombajnom i u formi velikih bala omotanih 

163

folijom. Pokazano je da primena umotavanja velikih bala ima prednosti u slučaju transporta na 

veća rastojanja. 

Precizna poljoprivredna proizvodnja i ICT 

Ove dve oblasti obuhvataju jedanaest saopštenja, pri čemu su proizvodne kompanije sapštile 

samo dva. Očigledno je reč o istraživačko-razvojnim aktivnostima od opštijeg značaja. 

Drücker et al. (2008) postavili su zanimljivo ispitivanje. Na parceli veličine 24 ha primenjena 

je konzervacijska obrada, kombinacija tanjirače i razrivača, sa promenljivom dubinom obrade. 

Prethodnim kartiranjem prinosa uljane repice, električne provodljivosti zemljišta (mera 

kvaliteta, udela peska), te podatka o tome da li je reč o depresiji (rađeno je u niskom području 

sa negativnim efektima podzemnih voda), dubina obrade varirana je u granicama 10 do 18 cm. 

Poređenje je obavljeno s uobičajenom obradom ujednačene dubine 18 cm. Pri približno istim 

rezultatima ostvarena je ušteda goriva 12, a učinka 16%. 

U drugom radu predložen je promenljiv postupak konzervacijske obrade, dubina 5-7 i 13-15 

cm, u zavisnosti od toga kolika količina biljnih ostataka treba na ostane na površini, u 

područjima ugroženim vodenom erozijom. 

U jednom saopštenju (Niemöller, Harms, 2008), predstavljeni su prvi testovi novog rešenja 

za sprovođenje CULTAN (Controlled Uptake Long Term Ammonium Nutrition) tehnololgije. 

To je postupak unošenja stabilnih nosilaca tečnog azotnog hraniva u zemljište. Postojećom 

mehanizacijom to se obavlja šiljcima (spocets) postavljenim na neki rotor, a na dubinu 50 do 

90 mm, sl. 7. 

164 

Sl. 7. Radni organ za unošenje stabilnih azotnih hraniva u zemlju 

Fig. 7. Sockets for injection of stabile nitrogen fertiliser in soil 

Ideja je da se to ostvari mlazom tečnosti pod visokim pritiskom, 40 MPa (400 bar). Merene 

su, u laboratorijskim uslovima, dubine prodiranja u zavisnosti od pritiska tečnosti. U zavisnosti 

od tipa zemljišta pritisak za prodiranje mlaza do dubine 100 mm, bio je 50 do 80 bar. 

Zaključeno je da to treba da se proveri i pri radu na zemljištu sa biljnim ostacima i različitim 

stanjima površine i vlažnosti. Takođe, treba da se ispita funkcionalnost postupka pri visokim 

sadržajima abrazivnog materijala, peska. Ovim uređajem lako bi mogla da se ostvari lokacijski 

specifična distribucija azotnog hraniva. 

Više radova bilo je i o razvojnim aktivnostima u oblasti informacijskih i komunikacijskih 

tehnologija. Jedan se odnosi na primenu RFID (Radio Frequency Identification) za ostvarenje 

sledljivosti u proizvodnji žitarica, jedan na bežični prenos podataka za kontrolu i upravljanje 

traktorima i poljoprivrednim mašinama, a dva na opšti pristup podacima o poljoprivrednoj 

mehanizaciji. Jedno saopštenje posvećeno je identifikaciji dece u blizini poljoprivrednih 

mašina, radi izbegavanja nezgode.

Rusch i Meyer (2008) sa Tehničkog univerziteta u Berlinu prezentirali su interesantno 

rešenje za prikupljanje i prenos podataka o zrnastim biljnim vrstama, od žetve do korisnika, 

dakle, ostvarenje sledljivosti. Razvijen je, takozvani, ESOBox, koji u sebi sadrži: GPRS modul, 

GPS uređaj i antenu, SD memorijsku karticu, mikrokontroler, priključno mesto za 

programiranje, priključno mesto za povezivanje na CAN mašine i ZigBee ® modul. Ukoliko se 

postavlja na prikolicu tada se broj komponenata smanjuje. Za bežičnu komunikaciju među 

ESOBox-ovima primenjen je ZigBee ® protokol, jer je ocenjeno da je najpovoljniji za praktičnu 

primenu. GPRS bi se koristio samo u slučaju potrebe, jer se njegovo korišćenje plaća. 

Praktično, boks koji je pričvršćen na kombajn prima sve podatke o žetvi, uključujući i kvalitet 

zrna, ukoliko se on meri. Kada dođe do istovara požnjevenog zrna na priklolicu podaci se 

bežično, i bez bilo kakve intervencije rukovaoca, sa boksa na kombajnu prenose na boks na 

prikolici. Na mestu istovara, mlinu ili skladištu, podaci o materijalu bi se predavali boksu koji 

se tamo nalazi, i tako dalje, sve do pakovanja proizvoda za konzumenta. Prenos podataka na 

poslovni računar mogao bi da se ostvari radio-vezom, GPRS, na primer, svakih 15 minuta. To 

bi ipak za poljoprivrednike bilo preskupo, te bi podaci, prema potrebi, trebalo da se prenose SD 

karticom ili memorijskim stikom. 

Obrada i zaštita zemljišta 

Naziv ove grupe je na engleskom Soil Management and Protection. To jasno govori o 

usmeravanju napora od čiste funkcionalnosti obrade ka zaštiti zemljišta, kao resursa i 

sveukupnoj organizaciji obrade, menadžmentu. S obzirom na značaj oblasti neobično je to, što 

su u ovoj grupi bila samo četiri saopštenja. 

U jednom radu prikazani su rezultati merenja dužine ulaska tanjirače i razrivača u zahvat 

primenom jednosmernog i dvosmernog EHR podiznog mehanizma traktora. U svim 

slučajevima dubine radnog zahvata uočeno je skraćenje dužine na kojoj se on dostiže. Tako, na 

primer, dužina ulaska u zahvat 15 cm za razrivač pri primeni jednosmernog EHR bila je oko 7 

m, a primenom dvorazdog 2 m. Uobičajeno skraćenje trase, do zauzimanja pune dubine 

zahvata bilo je, za primenu dvosmernog EHR uređaja, kraće za oko 40% od onog pri primeni 

jednosmernog. 

U jednom radu prikazan je predlog postupka za utvrđivanje pokrivenosti površine parcele 

biljnim ostacima na bazi analize slike (Image processing). 

Schreiber et al. (2008) prikazali su analizu uticaja poljoprivrednih traktora i mašina na 

proizvodnu površinu i uvratine. Razmatrana je konvencionalna obrada, sa prevrtanjem (oranje), 

konzervacijska i minimalna ili redukovana. Radni zahvati, odnosno veličina mašina, podeljeni 

su u tri grupe: za obradu zemljišta 3, 6 i 9 m (izuzev oranja) i negu useva 12, 24 i 36. 

Razmatran je broj prohoda, opterećenje po točku i kontaktni pritisak. Za broj prohoda, preko 

neke površine, uzete su grupe: 0, 1-4, 5-8, 8-12 i >12. Za kontaktni pritisak grupe su: do 40, 40- 

80, 80-120, 120-160 i 80-120, 120-160 i >120 kPa. Biljne vrste su bile: ozima pšenica, silažni 

kukuruz i šećerna repa. Pri proračunu opterećenja uzimani su i drugi uticajni parametri, 

transport je u svim slučajevima imao slične efekte, a pri žetvi je u obzir uzimana i napunjenost 

bunkera. Interpretacija rezultata nije jednostavna. Tako, na primer, pri radu sa mašinama 

najvećeg zahvata površina bez prelaska točkova povećana je sa 4 na 27%, ali je istovremeno, 

pri žetvi, opterećenje po točku poraslo sa 4,9 na 6,6 t. Zahvaljujući savremenim rešenjima 

pneumatika, porastom mase mašina kontaktni pritisak nije značajno rastao, osim u slučaju 

vađenja šećerne repe. Generalno, krećući se od konvencionalne ka minimalnoj obradi i 

porastom radnog zahvata, broj prohoda se smanjuje, uz približno isti kontaktni pritisak. Pažnja 

165

i ipak trebalo da se posveti efektima mehaničkog opterećenja dubljih slojeva. U radu je 

naglašeno da postoji izuzetno veliko sabijanje uvratina. 

Proizvodnja obnovljivih sirovina 

U ovoj grupi bilo je, s obzirom na aktuelnost, malo saopštenja, šest. To je verovatno 

posledica toga, što nije značajnije zastupljena oblast obnovljivih izvora energije iz 

poljoprivrede. Brojni su naučni i stručni skupovi, koji su danas specijalizovani za ovu oblast, 

pa je to verovatno razlog manje zainteresovanosti autora da učestvuju na ovom skupu. 

Uređenje pejsaža postalo je i kod nas sve aktuelnije. Jedan od radova u ovoj grupi posvećen 

je razvoju mašine za sečenje samoniklog bilja, pre svega grmlja, pri čemu se usitnjeni materijal 

skuplja i može da se koristi kao gorivo (Wegner, Block, 2008). Uređaj se priključuje na podizni 

mehanizam traktora. Pogoni se od PTO traktora, a koristi i njegov hidraulički sistem. 

Priključuje se na traktor snage 130 kW i više. Traktor mora da ima mogućnost zakretanja 

sedišta i komandi, kako bi se pri radu kretao unazad. Kada se traktor približi žbunju najpre ga 

usmerivačkim polugama 1, sl. 8, dovede u što horizontalniji položaj. Odsecanje se obavlja 

diskosnim testerama 2, a uvlačenje valjcima 3 i 4. Zatim se transporterom 5 dovodi do pužnokonične 

sečke 6, specijalne konstrukcije. Bacačem 7 i sprovodnom lulom 8 iseckani materijal 

se usmerava ka prihvatnom košu 9, postavljenom na poluge prednjeg traktorskog utovarivača. 

Diskovi testere i uređaji za uvlačenje pokreću se hidraulički, a koristi se traktorski sistem, uz 

dodatak odgovarajućih upravljačkih uređaja i hladnjaka. Rotor sečke i bacača pokreću se 

priključnim vratilom traktora. 

166 

Sl. 8. Prototip uređaja za uklanjanje i seckanje samoniklog žbunja 

Fig. 8. Prototype of tractor mounted coppices chopper 

Prototip je testiran i dao je zadovoljavajuće rezultate. Debljina stabla, koje odseca, je do 12 

cm, a mogla bi da se poveća do 18 cm, ukoliko bi se drugačije razmestili oštrači diskova (na 

slici nisu prikazani). Ovakav uređaj mogao bi da nađe široku primenu u praksi. 

Zanimljivo je bilo i saopštenje o brzini sušenja drvenog ivera (Gottschalk, Scholz, 2008). U 

Nemačkoj i drugim zemljama EU brzorastuće šume ubiraju se specijalnim kombajnima, tako 

da se sveže drvo isecka u iver. Takav visokovlažni iver skladišti se do trenutka primene. Gubici 

su visoki, a negativno je i to, što se vazduhom iz skladišta odnose gljivice, od kojih su neke 

patogene. Autori su razmotrili brzinu sušenja uskladištenog ivera različite krupnoće, pri čemu 

su za jednu grupu primenjivali odvajanje najsitnijih delova prosejavanjem. U skladištu je 

primenjivano aktivno provetravanje sa podešenom temperaturom 20° C. Najbolji rezultati 

postignuti su sa najkrupnijim iverom topole, krupnoće 24 mm. Ovaj materijal se nakon sedam

dana osušio, tako da je sadržaj vlage bio 10%. Iver krupnoće 14 mm osušio se tek nakon 14 

dana, s tim što je po površini uskladištenog materijala ostao kondenzat, dok se najsitniji, 

krupnoće 8,5 mm, nije osušio ni nakon više nedelja. 

Dva saopštena rada odnosila su se na čišćenje i klasifikaciju biljnih vlakana različite namene. 

U jednom je prikazano odvajanje najsitnijih delova, prašine, od vlakana konoplje. 

ZAKLJUČAK 

Konferencija je pokrila širok spektar dešavanja u oblasti poljoprivrednog inženjerstva. 

Saopštenja su bila različita po prirodi, od tipične prezentacije rada na projektima finansiranim 

od budžetskih stredstava, do propagiranja dostignuća kompanija. Većina istraživačko-razvojnih 

napora usmerena je ka smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu, poboljšanje komfora 

rukovalaca i smanjenju troškova poslovanja. Broj učesnika, a posebna zainteresovanost onih iz 

inostranstva, najbolje govori o važnosti poljoprivrednog inženjerstva i reputaciji VDI-MEG, 

odnosno Nemačke u ovoj oblasti. 

Ostaje utisak da najznačajnija dostignuća, ona koja će obeležiti tehnologije, a pre svega 

tehnička rešenja, u budućnosti, nisu prezentovana. To je i očekivano, jer predstavljaju tajne 

proizvođača. 

LITERATURA 

[1] Albinger B. 2008. Development of wide headers for self-propelled forage harvesters 

in competition between costs, stability and weight. VDI-MEG Conference: 

Agricultural Engineering, Stuttgart-Hohenheim, September 25 and 26, Book of proc., 

219-228. 

[2] Bernhardt J, Günther A, Fehrmann J. 2008. Systematische Laboruntersuchnung von 

Schneidwerkzeugen und deren Anordnung für Schneidaggregate im Ladewagen. 

VDI-MEG Conference: Agricultural Engineering, Stuttgart-Hohenheim, September 

25 and 26, Book of proc., 263-268. 

[3] Dessevre D. 2008. Tractor and implement configuration for reducing power hop. 



[4] Drücker H, Hartung E, Reckleben Y. 2008. Encouraging conservation tillage for site 

specific soil cultivation due to adjustment of tillage depth. VDI-MEG Conference: 

Agricultural Engineering, Stuttgart-Hohenheim, September 25 and 26, Book of proc., 

321-328. 

[5] Geischeder R, Raine J. 2008. Suspended rubber belt track for heavz agricultural 

machines with automatic footprint adjustment. VDI-MEG Conference: Agricultural 

Engineering, Stuttgart-Hohenheim, September 25 and 26, Book of proc., 151-156. 

[6] Gottschalk K, Scholz V. 2008. Experimentelle und theoretische Untersuchungen zur 

Trocknung von Holzhackschnitzels. VDI-MEG Conference: Agricultural 


[7] Hahn K. 2008. Electric tractor implement interface – High voltage drives for 

agrcultural tractor and their implements. VDI-MEG Conference: Agricultural 


[8] Kraus S. 2008. Maßnahmen zur Verringerung der Schwingungs- und körperlichen 

Fehlkbelastungen am Traktorfahrerplatz. VDI-MEG Conference: Agricultural 


167

[9] Kumhala F, Kroulik M, Kviz Z, Masek J, Prosek V. 2008. Sugar beets and potatoes 

throughput measurement by capacitive sensor. VDI-MEG Conference: Agricultural 


[10] Niemöller B, Harms H.-H. 2008. Untersuchungen zur Injektionsdüngung mit 

Hochdruckwasserstrahl. VDI-MEG Conference: Agricultural Engineering, Stuttgart- 

Hohenheim, September 25 and 26, Book of proc., 335-340. 

[11] Phelan G, Kormann G, Lenz J. 2008. Cretaing value in On-board eletronics: The role 

of sensors. VDI-MEG Conference: Agricultural Engineering, Stuttgart-Hohenheim, 

September 25 and 26, Book of proc., 159-166. 

[12] Pichlmaier B, Renius K.Th, Honzek R. 2008. Ein Großtraktor mit drei Achsen – der 

Wg in die Zukunft? . VDI-MEG Conference: Agricultural Engineering, Stuttgart- 


[13] Risius H, Hahn J, Huth M, Korte H, Harmann L. 2008. Near infrared spectroscopy for 

sorting grain according to specified quality parameters on a combine harvester. VDI- 

MEG Conference: Agricultural Engineering, Stuttgart-Hohenheim, September 25 and 

26, Book of proc., 187-192. 

[14] Rusch C, Meyer H. J. 2008. Landwirtschaftliches, selbstkonfigurierendes 

Kommunikationssystem zur Ueberwachung, Optimierung und Dokumentation von 

Ernteprozess. VDI-MEG Conference: Agricultural Engineering, Stuttgart- 


[15] Schreiber M, Bernhardt H, Seufert H. 2008. Mechanical floor loading in crop 

production – analysis of headland and mainland. VDI-MEG Conference: Agricultural 


[16] Seelke C. 2008. Lenkugskonzepte eines vielfältig einsetzbaren Systemfahryeuges. 



[17] Theißen G. 2006. Max Eyth - Landtechnik-Pionier und Dichter der Tat. 

Landwirtschaftsverlag, Münster-Hiltrup. 

[18] Tilly T. 2008. Development of a new forager gneeration for worldwide harvest use. 



[19] Wegner T, Block A. 2008. Mähhäcksler zur Mechanisierung von 

Landschaftspflegemaßnahmen und zur Bergung von Biomasse. VDI-MEG 

Conference: Agricultural Engineering, Stuttgart-Hohenheim, September 25 and 26, 

Book of proc., 441-446. 

[20] Wiedermann A, Harms H.-H. 2008. Hackseln von Stroh im Exaktschnitt. VDI-MEG 

Conference: Agricultural Engineering, Stuttgart-Hohenheim, September 25 and 26, 

Book of proc., 257-262. 

[21] Anonim. 2002. Directive 2002/44/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND 

OF THE COUNCIL of 25 June 2002 on the minimum health and safety requirements 

regarding the exposure of workers to the risks arising from physical agents 

(vibration). Official Journal of the European Communities, L 177/13. 

[22] Anonim. 2008. Geschichte des VDI. www.vdi.de/2560.0.html. 

168 

Primljeno: 18.12.2008. Prihvaćeno: 09.01.2009.



Biblid: 0350-2953(2009)35: 3, 169-175 Orginalni naučni rad 

UDK: 005.52:66-012.3:582.926.2:512.623.5 Original scientific paper 

ANALIZA POTROŠNJE ENERGIJE U PROIZVODNJI PARADAJZA NA 

OTVORENOM POLJU I U OBJEKTIMA ZAŠTIĆENOG PROSTORA 

ENERGY ANALYSIS FOR GREENHOUSE AND OPEN FIELD 

TOMATO PRODUCTION 

Đević M, Dimitrijević A.* 

REZIME 

Cilj ovog rada jeste analiza potrošnje energije u proizvodnji paradajza na otvorenom i u 

objektima zaštićenog prostora. Ispitivanje je obavljeno na privatnom imanju 120 km južno od 

Beograda. Paradajz je gajen na otvorenom polju i u dvobrodnom plasteniku pokrivenom 

dvostrukom PE folijom, dužine 250 m i širine 21 m. Na osnovu energetskih inputa i ostvarenog 

energetskog outputa utvrđene su energetska efikasnost, specifični energetski input i energetska 

produktivnost za oba tehnološko-tehnička sistema proizvodnje. 

Ključne reči: paradajz, otvoreno polje, zaštićeni prostor, energetska efikasnost. 

SUMMARY 

The aim of this paper is to analyze energy patterns in open and greenhouse tomato 

production, since tomato is very important vegetable in human nutrition with tendency to be 

used whole year. Concerning the high energy consumption in greenhouse production a 

comparison with open filed tomato production was found to be interesting. Data used in the 

study were obtained from the experiment carried out on a private property 140 km south from 

Belgrade. In the study, energy values were calculated by multiplying the amount of inputs and 

outputs by the related energy conversion factors. The same tomato varieties were planted in 

open filed and in the greenhouse at the same time. The greenhouse used was gutter-connected 

double PE covered structure 21 m wide and 250 m long. 

According to energy output (yield per m 2 ) parameters for estimating tomato production 

energy efficiency were calculated (energy input per kg of product, energy out/in ratio and 

energy productivity). 

Key words: tomato, open filed, greenhouse, energy efficiency. 

UVOD 

Paradajz je jedna od najčešće korišćenih povrtarskih kultura u ljudskoj ishrani kako u 

svežem, tako i u konzervisanom stanju. Ima visoku energetsku vrednost i bogat je mineralima i 

vitaminima. U Svetu se gaji na oko 2,5 miliona hektara, a u Srbiji na oko 20.000 hektara (Ilin 

* Dr Milan Đević, redovni profesor, mr Aleksandra Dimitirjević, asistent, Poljoprivredni fakultet 

Beograd, mdjevic@agrif.bg.ac.rs, saskad@agrif.bg.ac.rs 

169

et al, 2003). Gaji se kako na otvorenom polju, tako i u objektima zaštićenog prostora. Kada je 

reč o proizvodnji u zaštićenom prostoru, paradajz se u Srbiji uglavnom proizvodi u objektima 

bez grejanja (Lazić i Ilin, 1999), koji omogućavaju dve, najviše tri nedelje ranije pristizanje u 

odnosu na proizvodnju na otvorenom polju. Ukoliko se paradajz gaji u objektima sa sistemom 

za grejanje, ubiranje može da počne već u aprilu (Hanan, 1998, Momirović, 2003, Paradajz, 

2004). Razlozi zašto se paradajz kod nas ređe gaji u zagrevanim objektima mogu biti visoka 

potrošnja energije (Brkić i Škrbić, 1999), visoke investicije u sistem za zagrevanje i investicije 

u visokoprinosne sorte. 

Cilj ovog rada jeste analiza strukture utrošene energije u proizvodnji paradajza na otvorenom 

polju i u objektima zaštićenog prostora kako bi se utvrdilo da li je proizvodnja u zaštićenom 

prostoru energetski opravdana i da li postoje razlike u količini i strukturi utrošene energije. 

MATERIJAL I METOD 

Proizvodnja paradajza praćena je na otovrenom polju i u objektu zaštićenog prostora, koji je 

podrazumevao dvobrodni plastenik pokriven dvostrukom folijom, širine 21 m i dužine 250 m. 

Unutrašnja folija plastneika (sl. 1.) bila je debljine 50 µm, dok je spoljašnja bila debljine 180 

µm. 

170 

6.5 m 

4.2 m 

21 m 

Sl. 1. Dimenzije objekta 

Fig. 1. Greenhouse construction 

Eksperiment je izveden na privatnom imanju Slaviše Kovačevića, 130 km južno od 

Beograda. Proizvodnja paradajza je ocenjena na osnovu potrošnje energije, energetskog odnosa 

i energetske produktivnosti. 

Metod koji je korišćen prilikom analize (Storck, 1978, Ortiz-Cañavate and Hernanz, 1999, 

Đević i Dimitrijević, 2004, Hatirli et al, 2006, Ozkan et al, 2007, Dimitrijević i Đević, 2007) 

podrazumeva analizu energetskih inputa (definisanje direktnih i indirektnih energetskih 

inputa), potrošnje energije za dati tehnološko-tehnički sistem proizvodnje i analizu energetske 

efikasnosti. Na osnovu prinosa paradajza i energetskog inputa i outputa moguće je odrediti 

sledeće energetske parametre: 

specifični energetski input (EI) = 

energestki input u proizvodnom 

ciklusu [MJ/ha] 

output [kg/ha] 

, [MJ/kg] (1)

energetski odnos (ER) = 

stepen iskorišćenja energije (EP) = 

energetska vrednost proizvodnje 

[MJ/ha] 

energetski input u proizvodnom 

ciklusu [MJ/ha] 

[ kg/ha] 

output 

energetski input u proizvodnom 

ciklusu [ MJ/ha] 

, [ - ] (2) 

, [kg/MJ] (3) 

Energetski input je dobijen množenjem utrošenog materijala i ljudskog rada sa pripadajućim 

energetskim ekvivalentom (Enoch, 1978, Dimitrijević i Đević, 2005). 

Proizvodnja paradajza praćena je od sadnje paradajza na stalno mesto, do ubiranja. Na 

otvorenom polju bilo je 204 sadnice, dok je u plasteniku posađeno 14.463 biljke. Paradajz je, i 

na otvorenom polju i u objektu, gajen u zemljištu pokrivenom malč folijom debljine 25 μm. 

Proizvodna tehnologija podrazumevala je pripremu zemljišta, aplikaciju hraniva pred sadnju i 

tokom vegetacije, aplikaciju fungicida i pesticida i uobičajene mere nege u vidu vezivanja 

paradajza, zalamanja zaperaka i navodnjavanja. 


Količine utrošenog materijala i ljudskog rada kao i njihova energetska vrednost, prikazane su 

u tabelama 1 i 2. Na osnovu energetskog inputa i proizvodne površine izračunata je i specifična 

potrošnja energije. 

Tab. 1. Potrošnja energije u proizvodnji paradajza na otvorenom polju 

Tab. 1. Energy consumption for open filed tomato production 

Energetski input 

Energy input 

Količina 

Quantity 

Utrošak energije 

Total energy (MJ) 

Udeo 

Share % 

Gorivo / Fuel (l) 1 47,8 4,77 

Tehnički sistemi / 

Technical systems (h) 

0,18 2,35 0,23 

Hraniva / Fertilizers (kg) 

Azot / Nitrogen 3,75 295,13 29,43 

Fosfor / Phosphorus 9,3 161,82 16,14 

Kalijum / Potassium 14,1 193,17 19,27 

Voda / Water (l) 10080 90,72 9,05 

Ljudski rad / Human labor (h) 108 211,68 21,11 

Ukupna potrošnja energije / Total 

energy input (MJ) 

Specifična potrošnja energije / 

Specific energy input (MJ/m 2 ) 

954,87 100 

Parametar koji može da se iskoristi za upoređenje ova dva tehnološko-tehnička sistema 

gajenja, je specifična potrošnja energije po jedinici površine. Ovaj parametar je pokazao 

različite vrednosti u oba slučaja. Niža vrednost ovog parametra izračunata je za slučaj 

proizvodnje u dvobrodnom plasteniku (6,47 MJ/m 2 ) u poređenju sa proizvodnjom na 

otvorenom (16,71 MJ/m 2 ). Može se izračunati da je specifična potrošnja energije po jedinici 

površine u plasteniku bila 59% niža u poređenju sa proizvodnjom na otvorenom polju. 

Iz strukture utrošene energije u proizvodnji paradajza na otvorenom (tab. 1) može se videti 

da veći udeo u ukupno utrošenoj energiji ima indirektno utrošena energija. Najintenzivniji 

15,91 

171

utrošak energije je putem hraniva, 64,84%, zatim putem uloženog rada, 21,11% i vode za 

navodnjavanje, 9,05%. Diretkni energetski inputi odnose se na energiju utrošenu putem goriva 

za pogon tehničkih sistema i njihovo učešće u ukupno utrošenoj energiji iznosi 4,77%. Ukoliko 

se pogleda struktura utrošene energije u plasteniku, može se videti da su odnosi malo drugačiji. 

Udeo energije utrošen putem vode za navodnjavanje i ljudskog rada je najviši i iznosi 38,28 i 

32,39% redom. Nakon toga je energija iskorišćena putem hraniva, 18,06%. Učešće direktno 

utrošene energije iznosi 9,85%. Razlog za niže učešće direktnih energetskih inputa može biti 

činjenica da objekat nije zagrevan (Babić et al, 2003). Ovakva struktura utrošene energije 

proizilazi iz veoma intenzivnog uloženog ljudskog rada, i, shodno prinosu, intenzivnoj 

proizvodnji paradajza u plasteniku u odnosu na otvoreno polje. 

Tab. 2. Potrošnja energije u proizvodnji paradajza u objektu zaštićenog prostora 

Tab. 2. Energy consumption for greenhouse tomato production 

Energetski input / Energy input 

172 

Količina / 

Quantity 

Utrošak energije / Total 

energy (MJ) 

Udeo / Share 

% 

Gorivo / Fuel (l) 70 3346 9,85 

Tehnički sistemi / 

Technical systems (h) 

5,2 67,91 0,2 

Hraniva / Fertilizers (kg) 

Azot / Nitrogen 55,23 4346,6 12,79 

Fosfor / Phosphorus 42,77 744,2 2,19 

Kalijum / Potassium 76,52 1048,32 3,08 

Pesticidi / Pesticides (kg) 0,58 115,42 0,34 

Fungicidi / Fungicides (kg) 3,26 299,92 0,88 

Voda / Water (l) 1445400 13008,6 38,28 

Ljudski rad / Human labor (h) 5616 11007,36 32,39 

Ukupna potrošnja energije / 

Total energy input (MJ) 

Specifična potrošnja energije / 

Specific energy input (MJ/m 2 ) 

33984,34 100 

Energetski output (tab. 3) je određen na osnovu prinosa i energetske vrednosti paradajza. 

Viši specifični energetski output je dobijen za proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru 

(19,02 MJ/m 2 ) u poređenju sa proizvodnjom na otovrenom polju (16,32 MJ/m 2 ). 

Tab. 3. Prinos paradajza i energetski output 

Tab. 3. Tomato yield and energy output in open filed and greenhouse 

Prinos / Yield 

[kg] 

Energetski output 

Energy output [MJ] 

6,47 

Specifični energetski output / 

Specific energy output [MJ/m 2 ] 

Otvoreno polje / Open filed 1.224 979,2 16,32 

Dvobrodni plastenik / 

Gutter-connected greenhouse 

124.848 99.878,4 19,02 

Viši energetski output dobijen je kada je reč o proizvodnji paradajza u zaštićenom prostoru, 

kao što se i očekivalo. Na otvorenom polju prinos paradajza je bio 20,4 kg/m 2 , dok je u 

plasteniku zabeležen prinos od 23,78 kg/m 2 . Kada se uzme u obzir energetska vrednost 

paradajza može se proračunati da paradajz u zaštićenom prostoru daje 15% viši energetski

output po jedinici površine u poređenju sa proizvodnjom na otvorenom. Razlog za viši 

energetski output u plasteniku mogu biti uniformniji mikroklimatski proizvodni uslovi u 

poređenju sa klimatskim uslovima na otvorenom (Janić et al, 2005). U julu i avgustu 

zabeležene su više dnevene temperature i viši nivo sunčevog zračenja koji su više oštetile usev 

napolju, nego u objektu. 

Na osnovu energetskih inputa i ostvarenog energetskog outputa određeni su osnovni 

energetski parametri (tab. 4). Može se primetiti da se dobijene vrednosti razlikuju u zavisnosti 

od tehnološko-tehničkog sistema proizvodnje. 

Tab. 4. Parametri za energetsku analizu 

Tab. 4. Parameters for energy analysis 

Energetski parametar / 

Energy parameter 

Energetski input / kg proizvoda 

Energy input / kg of product (EI) 

[MJ/kg] 

Energetski odnos 

Energy ratio (ER) 

Energetska produktivnost 

Energy productivity (EP) [kg/MJ] 

Otvoreno polje 

Open filed 

Dvobrodni plastenik 

Gutter-connected greenhouse 

0,82 0,27 

0,98 2,94 

1,22 3,67 

Ukoliko se uporede vrednosti energetskog inputa uloženog po kilogramu proizvoda može se 

videti da je više energije potrebno uložiti u proizvodnju na otvorenom, nego u proizvodnju 

paradajza u zaštićenom prostoru. Ove vrednosti su direktno uslovljene prinosom i utroškom 

energije koja je u oba slučaja pokazala povoljnije rezultate u proizvodnji paradajza u 

plasteniku. Ukoliko se vrednosti uporede, može se doći do zaključka da je u slučaju 

proizvodnje paradajza u zaštićenom prostoru 67% manje energije trebalo uložiti po jedinici 

dobijenog proizvoda. 

Vrednosti dobijene za energetski odnos se, takođe, razlikuju. Viša vrednost je dobijena kada 

je reč o proizvodnji u zaštićenom prostoru (2,94), dok je niža vrednost dobijena za proizvodnju 

na otvorenom polju (0,98). Ove vrednosti mogu da se uporede sa rezultatima dobijenim u 

Turskoj (Hatirli et al, 2006) gde se navodi da ove vrednosti variraju od 0,7 do 2,3 u zavisnosti 

od veličine proizvodne površine. Više vrednosti dobijene u ovom radu mogu da se opravdaju 

većom proizvodnom površinom pod zaštićenim prostorom i višim ostavrenim prinosom 

(Badger, 1999, Dimitrijevic et al, 1999). 

Ako se analizira energetska produktivnost, može se videti da je ona viša kada je reč o 

proizvodnji u zaštićenom prostoru. Ukoliko se uporede vrednosti dobije se da je proizvodnja 

paradajza na otvorenom 67% manje energetski produktivna od proizvodnje u zaštićenom 

prostoru. 

Buduća istraživanja o ovoj tematici trebalo bi da obuhvate energetsku efikasnost proizvodnje 

paradajza u više različitih tipova konstrukcija objekata zaštićenog prostora u različitim 

sezonama gajenja. 

173

ZAKLJUČAK 

Paradajz je veoma značajna povrtarska kultura u ljudskoj ishrani. Može da se gaji kako na 

otvorenom polju, tako i u objektima zaštićenog prostora. Cilj rada je bila analiza potrošnje 

energije u povrtarskoj proizvodnji na otvorenom polju i u objektima zaštićenog prostora. 

Na osnovu potrošnje energije i energetskog outputa, utvrđeni energetski parametri ukazuju 

na to da je specifična potrošnja energije po jedinici površine niža u objektima zaštićenog 

prostora u poređenju sa proizvodnjom na otvorenom polju. Struktura utrošene energije ukazuje 

da 90% ukupne utrošene energije čini indirektno utrošena energija. Rezultati ukazuju i na to da 

je utrošak energije po jedinici proizvodnje niži u objektima zaštićenog prostora u poređenju sa 

proizvodnjom na otvorenom polju. Proizvodnja u zaštićenom prostoru se pokazala i kao 

energetski produktivnija. 

174 

LITERATURA 

[1] Babić M, Babić Ljiljana. 2003. Proizvodnja u zaštićenom prostoru na bazi biomase 

kao energenta, Savremena poljoprivredna tehnika, 29(3): 97-105 

[2] Badger P. C. 1999. Solid Fuels, In CIGR Handbook, vol. 3: 248-288. 

[3] Brkić M, Škrbić N. 1999. Zagervanje plastenika i staklenika, Savremena 

poljoprivredna tehnika, 25(3): 102-111. 

[4] Dimitrijević Aleksandra, Đević M, Boretos ., Miodragović R. 1999. Design and 

Control Systems in Greenhouses, In Technique Towards the 3 rd Milenium; Haifa, 

Israel. 

[5] Dimitrijević Aleksandra, Đević M. 2005. Potrošnja energije i energetska efikasnost 

proizvodnje u kontrolisanim uslovima, In III nučno-stručni skup "Klimatizacija, 

grejanje, hlađenje i ventilacija", Zlatibor. 

[6] Dimitirjević, Aleksandra i Đević, M. 2007. Potrošnja energije u objektima zaštićenog 

prostora, Savremena poljoprivredna tehnika, 33(3-4): 179-186. 

[7] Đević M, Dimitrijević A. 2004. Greenhouse energy consumption and energy 

efficiency, Energy efficiency and agricultural engineering 2005, International 

conference, Russe, Bulgaria (http://www.ru.acad.bg/baer/BugGHRad.pdf). 

[8] Enoch H.Z. 1978. A theory for optimalization of primary production in protected 

cultivation, I, Influence of aerial environment upon primary plant production, Acta 

Hort. 76: 31-44. 

[9] Hanan J.J. 1998. Greenhouses. Advanced Technology for Protected Cultivation, CRC 

Press. 

[10] Hatirli S. A, Ozkan B, Fert C. 2006. Energy inputs and crop yield relationship in 

greenhouse tomato production, Renewable Energy. 31: 427-438 

[11] Ilin Ž., Marković V, Mišković A, Vujasinović V. 2003. Proizvodnja rasada paradajza, 

Savremena poljoprivredna tehnika, 29(3): 69-75. 

[12] Janić T, Brkić M, Bajkin A. 2005. Proračun potrebne količine toplotne energije za 

zagrevanje plastenika od 0,5 ha u realnim uslovima. Savremena poljoprivredna 

tehnika, 31(4): 181-196. 

[13] Lazić Branka, Ilin Ž. 1999. Stanje i pravci razvoja proizvodnje u zaštićenom prostoru, 

Savremena poljoprivredna tehnika, 25(3): 91-101 

[14] Momirović N. 2003. Škola gajenja povrća, Specijalno Izdanje, Poljoprivredni list, 50- 

53.

[15] Nelson P. 2003. Greenhouse Operation and Management, 6 th edition. 2003. 

[16] Ortiz-Cañavate J, Hernanz J.L. 1999. Energy Analysis and Saving in Energy for 

Biological Systems, In CIGR Handbook, 3: 13-37. 

[17] Ozkan B, Fert C, Karadeniz F. 2007. Energy and cost analysis for greenhouse and 

open-filed grape production, Energy. 32: 1500-1504. 

[18] Paradajz, Food and Agriculture Organisation of the United Nations, Belgrade, 2004. 

[19] Storck, H. 1978. Towards an Economic of Energy in Horticulture, Acta Hort. 76: 15- 

30. 

Napomena: Rezultati istraživačkog rada nastali su zahvaljujući finansiranju Ministarstva za 

nauku, Republike Srbije, Projekat ''Unapređenje i očuvanje poljoprivrednih resursa u funkciji 

racionalnog korišćenja energije i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje'', evidencionog broja 

TR-20076, koji finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije. 

Primljeno: 29.12.2008. Prihvaćeno: 12.01.2009. 

175

176 



Biblid: 0350-2953(2009)35: 3, 176-184 Orginalni naučni rad 

UDK: 631.372 Original scientific paper 

PROMENA BRZINE REZANJA I DUŽINE PUTA REZANJA KOD 

SUPROTNOSMERNOG OBRTANJA ROTACIONE SITNILICE 

VARIATION OF CUTTING SPEED AND CUTTING PATH LENGTH IN A 

REVERSE-ROTATION ROTARY TILLER 

Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A, Zoranović M.* 

REZIME 

U radu je analizirana rotaciona sitnilica sa smerom obrtanja rotora suprotnim u odnosu na 

smer obrtanja pogonskih točkova traktora sa kojim je agregatirana. Na osnovu izmerenih 

vrednosti u poljskim uslovima za radnu brzinu, broj obrtaja rotora, prečnik rotora, broj noževa i 

radnu dubinu izračunata je promena brzine rezanja i dužine puta rezanja. Takođe, određen je i 

vremenski interval od ulaska do izlaska noža iz zemljišta, kao i ugao koji vektor brzine rezanja 

zaklapa sa horizontalom na početku i kraju rezanja. Navedeni parametri izračunati su 

korišćenjem softverskog paketa "Scientific work place". 

Ključne reči: rotaciona sitnilica, suprotnosmerno obrtanje, brzina rezanja, dužina puta 

rezanja. 

SUMMARY 

In this paper, a reverse-rotation tiller was analysed. Its tines rotate reverse to drive wheels of 

the hitched tractor. Variations in cutting speed and cutting path length were calculated based on 

the following data measured in-field: operating speed, rotor speed, rotor diameter, number of 

tines and tilling depth. Also determined was the time interval between entrance and egress of 

tines from the soil, as well as the angle between the cutting speed vector and the horizontal 

reference at the beginning and end of cutting. Equations were solved using Scientific work 

place software. 

Key words: rotary tiller, reverse direction of rotation, cutting velocity, length of cutting 

path. 

UVOD 

Ukupna potrebna energija po jedinici površine sa rotacionom sitnilicom veća je u odnosu na 

obradu plugom (Páltik et al, 2003). Korišćenje rotacionih sitnilica preporučuje se kod obrade 

tvrdog i suvog zemljišta i kod unošenja hraniva u zemljište (Kühn, 1984). Korišćenjem alata s 

aktivnim pogonom bolje se koristi efektivna snaga motora traktora u odnosu na obradu 

zemljišta sa pasivnim radnim alatima. 

* Dr Dragi Radomirović, redovni profesor, mr Ondrej Ponjičan, asistent, dr Anđelko Bajkin, redovni profesor, dr 

Miodrag Zoranović, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, dragir@polj.ns.ac.yu

Glavni razlog zašto bi još u većem obimu trebalo koristiti rotacione sitnilice su: visoka 

efikasnost rada, lako rukovanje, ravna površina zemljišta posle obrade i dobro usitnjavanje 

zemljišta (Bajkin i sar, 2005). Unapređenjem oblika alata za obradu zemljišta (noževa) moguće 

je redukovati vučnu silu i potrebnu snagu, a u isto vreme postići dobar kvalitet obrade (Salokhe 

and Ramalingam, 2003). 

Brzina rezanja i dužina puta rezanja, spadaju u najvažnije tehnološke karakteristike rada 

rotacione sitnilice, čijom promenom menja se promena energije za pogon (Radomirović i sar, 

2008a). Određivanje brzine rezanja je bitno i prilikom analize procesa odbacivanja i 

premeštanja zemljišta. Brzina rezanja na starijim tipovima rotacionih reznih alata iznosila je 8– 

12 m/s, a na novijim iznosi 3–6 m/s, čime je smanjeno drobljenje strukturnih agregata zemljišta 

(Matjašin et al, 1988). 

U proizvodnim uslovima ispitivana je mašina za formiranje mini gredica čiji je sastavni deo 

rotaciona sitnilica sa suprotnosmernim obrtanjem rotora (Radomirović i sar, 2006b, 2008b i 

Ponjičan i sar, 2006, 2008b). Ostvarene vrednosti radnih brzina kretale su se u granicama od 

0,294 do 0,53 m/s. 

Pri ispitivanju različitih konstrukcija mašina za formiranje mini gredica s istosmernim i 

suprotnosmernim obrtanjem, radom mašine sa suprotnosmernim obrtanjem dobijena je 

slojevita obrada zemljišta i povoljnija struktura, uz manju degradaciju zemljišta (Ponjičan i sar, 

2008a). 


U poljskim uslovima ispitivana je klasična rotaciona sitnilica radnog zahvata 1,3 m, 

poluprečnika rotora R = 0,25 m i broja noževa na disku orijentisanih na istu stranu z = 3. 

Ispitivanje je izvedeno za radne brzine Vm = 0,29; 0,43; 0,55; 0,77 i 1,08 m/s, za vrednost 

ugaone brzine rotora ω = 16,038 s -1 . Podešena radna dubina iznosila je a = 10 cm. Za 

rešavanje jednačina i crtanje krivih korišćen je programski paket "Scientific work place". 


Za slučaj suprotnosmernog obrtanja rotora, vrhovi noža opisuju trohoide (sl. 1), čije 

parametarske jednačine imaju oblik: 

() t V ⋅ t − R ⋅ cos t 

x = m ω i (1) 

y() t R − R ⋅ sinωt 

= . (2) 

Za početnu tačku obrtanja usvojena je tačka A0 (sl. 1a). Nakon određenog vremenskog 

intervala radni alat se nalazi u tački A, pri čemu se rotor zakrene za ugao ωt. Na slici 1b, 

prikazane su trajektorije vrha noža pri promeni radne brzine. 

Kinematski pokazatelj rada mašine λ, definisan je odnosom: 

Rω 

V 

λ = . (3) 

m 

Pomerenost trohoida dva susedna vrha noža (tj. zahvat noža) iznosi (Radomirović i sar, 

2005): 

177

x 

178 

Vm 

⋅T 

2πVm 

2πR 

= = 

z ωz 

λz 

z = . (4) 

Sl. 1. Trajektorija vrha noža-trohoida 

Sl. 1. Trochoid - Knife tip trajectory 

Prva trohoida (sl. 2), sa najnižom tačkom na mestu D predstavlja trajektoriju vrha jednog od 

noževa, kojeg ćemo u daljem tekstu nazivati prvim nožem. Ista takva trohoida, pomerena 

udesno za xz predstavlja trajektoriju vrha sledećeg noža. Vrh noža prve trohoide kreće se kroz 

zemljište od tačke B do tačke K, pa je radi određivanja dužine puta rezanja potrebno znati 

trenutke vremena tB i tK, u kojima vrh prvog noža ulazi, odnosno izlazi, iz zemljišta. 

Sl. 2. Put rezanja, ulazna i izlazna brzina rezanja 

Fig. 2. Cutting path, entrance and egress cutting velocity 

Trenutak vremena tB određuje se iz jednačine (Radomirović i sar, 2006a): 

π α 2 

2ω ω 

− = 

t B 

, (5) 

gde je α2 parametar koji je rešenje transcedentne jednačine:

π 

λ sinα 2 = −α 

z 

2 . (6) 

Sa veoma visokom tačnošću, α2 je rešenje kubne jednačine: 

⎛ 3 

α ⎞ 

2 π 

λ⎜α 2 − ⎟ = −α 

⎜ 6 ⎟ 

⎝ ⎠ 

z 

2 , (7) 

ili, sa nešto nižom tačnošću, rešenje odgovarajuće linearne jednačine: 

π 

α 2 = 

z λ 

( + 1) 

. (8) 

Tab. 1. Trenutak vremena ulaska noža u zemljište 

Tab. 1. Time of entrance of tine into soil 

Vm, 

[m/s] 

λ xz, [m] α2 prema 

(6) i (7) 

α2 prema (8) tB, [s] 

za α1 (6) i (7) za α1 (8) 

1 2 3 4 5 6 7 

0,29 13,826 0,03787 0,07069 0,07063 0,093535 0,093538 



0,77 5,2071 0,10055 0,16939 0,16871 0,087380 0,087423 

1,08 3,7125 0,14104 0,22368 0,22222 0,083995 0,084087 

U drugoj koloni tabele 1 za izmerene vrednosti R, z i ω, kao i za vrednosti radne brzine Vm, 

prema jednačini (3), izračunate su vrednosti za kinematski pokazatelj λ. U trećoj koloni su, 

prema jednačini (4), izračunate vrednosti za zahvat noža xz. Vrednosti za parametar α2 iz 

četvrte kolone dobijene su numeričkim rešavanjem transcedentne jednačine (6) ili rešavanjem 

kubne jednačine (7). Vrednosti za parametar α2 iz pete kolone dobijene su na osnovu izraza 

(8). Vrednosti za trenutak vremena tB iz šeste i sedme kolone, dobijene su prema jednačini (5) 

za α2 iz četvrte i pete kolone. Povećanjem radne brzine od 0,29 do 1,08 m/s, zahvat noža xz se 

povećava sa 0,03787 na 0,14104 m, a dužina trajanja vremenskog intervala tB se smanjila sa 

0,093535 na 0,083995 s. Vrednost kinenatskog pokazatelja λ smanjila se sa 13,826 na 3,7125. 

Trenutak vremena tK određuje se kao i u radu (Radomirović i sar 2006,a) iz uslova da je, prema 

(2), y(tK) = a, na osnovu čega je: 

R − a 

= 

R 

sin ωt 

K 

. (9) 

Pošto je 

π α 4 

2 ω ω 

+ = 

π 

= 

2ω 

t K > tD 

, tK je određeno jednačinom: 

t K 

. (10) 

Parametar α4, na osnovu jednačine (9), određen je izrazom 

tB [s] 

179

180 

R − a 

= arccos 

R 

α 4 

. (11) 

Trenutak izlaska noža iz zemljišta prema jednačini (10) iznosi tK = 0,15576 s za svako 

Vm. 

Brzina rezanja 

Brzina rezanja (apsolutna brzina noža) menja se u zavisnosti od trenutnog ugla ωt. Kod 

suprotnosmernog obrtanja rotora rezanje se odvija u zoni maksimalnih vrednosti apsolutne 

brzine. Prilikom promene radne (prenosne) ili obimne (relativne) brzine dolazi do promene 

brzine rezanja vrha radnog alata a time i do promene energije potrebne za pogon. 

Izvodi po vremenu parametarskih jednačina kretanja (1) i (2), daju projekcije brzine vrha 

noža na koordinatne ose: 

() t x() 

t = V + Rω 

sin ωt 

Vx = & m 

, Vy ( t) 

y( 

t) 

= −Rω 

cosωt 

= & , (12) 

koje se, zbog jednakosti (3), mogu da napišu u obliku: 

() t V ( 1+ λ sinωt 

) 

Vx = m 

, Vy () t = −Vmλ 

cosωt 

. (13) 

Intenzitet brzine rezanja u funkciji vremena, u skladu sa jednačinama (12), određuje izraz: 

2 2 2 

() t V + R ω + 2V 

Rω 

sinωt 

V = m 

m 

, (14) 

ili, u skladu sa jednačinama (13), izraz: 

2 () t V 1+ 

λ + 2λ 

sin t 

V = m ω . (15) 

Na slici 3 dat je, prema izrazu (14 ili 15), grafički prikaz brzine rezanja vrha noža u 

zavisnosti od vremena, za polazne podatke. 

Sl. 3. Hodograf brzine rezanja 

Fig. 3. Cutting speed hodographs

Ulazna i izlazna brzina Vul i Vizl (sl. 2), iz četvrte i pete kolone (tab. 2), dobijene su 

uvršćavanjem vrednosti za tB i tK u izraz za brzinu (14), odakle sledi: 

V ( t )= 

2 2 2 

Vul = B Vm + R ω + 2Vm 

Rω 

sinωt 

B , (16) 

V ( t )= 

2 2 2 

Vizl = K Vm + R ω + 2VmRω 

sin ωtK 

. (17) 

Ulazni i izlazni uglovi βul i βizl (sl. 2), dobijeni su na osnovu projekcija brzina na ulasku i 

izlasku noža iz zemljišta. Za njihovo određivanje korišćene su jednačine: 

−V 

y ( tB 

) 

( t ) 

β ul = arctan 

, (18) 

Vx 

B 

V 

( tK 

) 

( t ) 

y 

β izl = arctan . (19) 

Vx 

K 

Eliminacijom vremena t iz jednačina (12), odnosno, dobijanjem veze između projekcija 

vektora brzine na koordinatne ose, dobija se jednačina hodografa brzine: 

2 2 2 2 

( V ) + V = R ω 

Vx − m y 

. (20) 

Hodograf brzine u koordinatnom sistemu Vx, Vy predstavlja krug, poluprečnika Rω, čiji je 

centar u odnosu na koordinatni početak pomeren za Vm u desnu stranu. 

Hodografi brzine rezanja vrha noža sa vektorima ulaznih i izlaznih brzina prikazani su na 

slici 4. 

Sl. 4. Brzine rezanja vrha noža 

Fig. 4. Cutting speed of knife tip 

181

182 

Dužina puta rezanja 

S obzirom na to da su poznati vremenski trenuci početka i kraja rezanja, (10) i (5), i da se zna 

intenzitet brzine vrha noža u funkciji vremena, (14) ili (15), dužina puta rezanja S određena je 

na osnovu jednačine: 

t 

K 

∫ 

() t 

S = V dt = V + R ω + 2V 

Rω 

sinωt 

dt 

t 

B 

t 

t 

K 

∫ 

B 

2 

m 

2 

2 

m 

. (21) 

Geometrijsko značenje veličine S je površina ispod krive V(t) u vremenskom intervalu 

t ≤ t ≤ t . Ova površina na slici 5 je zatamnjena. 

B 

K 

Sl. 5. Dužina puta rezanja 

Fig. 5. Cutting path length 

Za izmerene vrednosti R, z i ω kao i za vrednosti radne brzine Vm, izračunate su vrednosti 

vremenskog intervala Δt pri kretanju vrha noža kroz zemljište kao razlike vremena tK i tB, (tab. 

2). Na osnovu jednačine (16 i 17) izračunate su vrednosti intenziteta brzine rezanja prilikom 

ulaska Vul i izlaska Vizl iz zemljišta. Ulazni i izlazni uglovi βul i βizl (sl. 2), iz šeste i sedme 

kolone izračunati su preko jednačina (18) i (19). 

Tab. 2. Dužina puta rezanja 

Tab. 2. Cutting path length 

Vm 

[m/s] 

tB [s] za α2 prema (6) i (7) Δt [s] Vul 

[m/s] 

Vizl 

[m/s] 

βul 

[ o ] 

βizl 

[ o ] 

S 

[m] 

Vsr=S/Δt 

[m/s] 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 

0,29 0,093535 0,062225 4,2988 4,1899 3,7768 49,995 0,26537 4,2647 

0,43 0,091608 0,064152 4,4375 4,2813 5,2575 48,521 0,28168 4,3908 

0,55 0,090047 0,065713 4,5556 4,3618 6,3814 47,340 0,29572 4,5002 

0,77 0,087380 0,068380 4,7702 4,5137 8,1463 45,286 0,32158 4,7028 

1,08 0,083995 0,071765 5,0683 4,7370 10,107 42,620 0,35825 4,9920 

Numeričkom integracijom integrala sa desne strane jednačine (21) dobijene su vrednosti za 

pređeni put S, date u osmoj koloni tabele 2. U devetoj koloni iste tabele ispisane su srednje 

vrednosti brzine rezanja vrha noža koje su dobijene deljenjem pređenog puta S, iz osme kolone,

sa vremenskim intervalom Δt, iz treće kolone. Povećanjem vrednosti radne brzine vremenski 

interval Δt u kojem se vrh noža kreće kroz zemljište se povećao sa 0,062225 na 0,071765 s. 

Povećanjem radne brzine pri suprotnosmernom obrtanju ulazna brzina rezanja se povećala sa 

4,2988 na 5,0683 m/s, a izlazna brzina rezanja sa 4,1899 na 4,7370 m/s. Pri istosmernom 

obrtanju za iste vrednosti radne brzine, ulazna brzina rezanja se smanjila sa 3,8425 na 3,4708 

m/s a izlazna brzina rezanja sa 3,7205 na 3,0443 m/s (Radomirović i sar, 2008a). Obrada 

zemljišta pri suprotnosmernom obrtanju rotora se odvija pri višim vrednostima brzine rezanja. 

Pri suprotnosmernom obrtanju, povećanjem radne brzine povećala se i dužina puta rezanja sa 

0,26537 na 0,35825 m. Za iste vrednosti radne brzine, pri istosmernom obrtanju dužina puta 

rezanja se povećala sa 0,23647 na 0,25462 m, (Radomirović i sar, 2008a). Suprotnosmerno 

obrtanje karakteriše veća dužina puta rezanja. 

ZAKLJUČAK 

Određene su jednačine za izračunavanje brzine rezanja i dužine puta rezanja. Izračunate su 

vrednosti promene brzine rezanja i dužine puta rezanja u zavisnosti od radne brzine. 

Povećanjem radne brzine od 0,29 do 1,08 m/s došlo je do povećanja: 

• vremenskog intervala u kojem se vrh noža kreće kroz zemljište sa 0,062225 na 

0,071765 s, 

• ulazne brzine rezanja sa 4,2988 na 5,0683 m/s, 

• izlazne brzine rezanja sa 4,1899 na 4,7370 m/s i 

• dužine puta rezanja sa 0,26537 na 0,35825 m. 

• U isto vreme došlo je do smanjenja: 

• vremenskog intervala do početka rezanja sa 0,093535 na 0,083995 s i 

• kinenatskog pokazatelja sa 13,826 na 3,7125. 

LITERATURA 

[1] Bajkin A, Ponjičan O, Orlović S, Somer D. 2005. Mašine u hortikulturi, 

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 216. 

[2] Kühn G. 1984. Maschinen und Anlagen für die Pflanzenproduktion. Band 1: 

Grundlagen, Querschnittsgebiete. Deutscher Landwirtschaftsverlag Berlin 1. Aufl. 

Kartoneinband 256 S. 

[3] Матяшин Ю. И, Гринчук И. М, Егоров, Г. М. 1988. Расчет и проектипование 

ротационных машин, Агропромиздат, Москва. 

[4] Páltik J, Findura P, Polc M. 2003. Stroje pre rastlinnú výrobu, obrábanie pôdy, sejba. 

Slovenská poľnohospodárska univerzita v Nitre, 241. 

[5] Ponjičan O, Bajkin A, Jančić Milena. 2006. Eksploatacioni parametri agregata za 

formiranje mini gredica. Poljoprivredna tehnika, 31(2): 79-85. 

[6] Ponjičan O, Bajkin A, Nešić Ljiljana. 2008a. Uticaj različitih konstrukcija mašina za 

formiranje gredica na strukturu zemljišta pri proizvodnji mrkve. Časopis za procesnu 

tehniku i energetiku u poljoprivredi, 12(3): 164-167. 

[7] Ponjičan O, Bajkin A, Vasin J. 2008b. Kvalitet rada mašine za formiranje mini 

gredica. Traktori i pogonske mašine, 13(2): 41-47. 

[8] Radomirović D, Bajkin A, Zoranović M. 2005. Kinematička analiza rotacione 

sitnilice. Traktori i pogonske mašine, 10(4): 131-136. 

[9] Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A. 2006a. Geometrijski pokazatelji rada rotacione 

183

sitnilice sa suprotnosmernim obrtanjem radnih organa. Savremena poljoprivredna 

tehnika, 32(1-2): 29-35. 

[10] Radomirović D, Bajkin A, Jančić Milena, Zoranović M. 2006b. Kinematika rada 

rotacione sitnilice sa suprotnosmernim obrtanjem u realnim uslovima. Traktori i 

pogonske mašine, 11(5): 62-66. 

[11] Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A. 2008a. Brzina rezanja i dužina puta rezanja pri 

istosmernom obrtanju rotacione sitnilice. Traktori i pogonske mašine, 13(2): 34-40. 

[12] Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A, Zoranović M. 2008b. Uticaj smera obrtanja 

rotacione sitnilice na parametre obrade zemlišta. Poljoprivredna tehnika, 33(2): 41- 

47. 

[13] Salokhe M, Ramalingan N. 2003. Effect of rotation diredtion of rotary tiller on draft 

and power requirements in a Bangkok clay soil. Journal of Terramechanic, 39: 195- 

205. 

Napomena: Rad predstavlja deo istraživanja na projektu: „Unapređenje i očuvanje 

poljoprivrednih resursa u funkciji racionalnog korišćenja energije i kvaliteta poljoprivredne 

proizvodnje“, evidencioni broj 20076, koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. 

184 

Primljeno: 12.01.2009. Prihvaćeno: 14.01.2009.



Biblid: 0350-2953(2009)35: 3, 185-190 Stručni rad 

UDK: 662.756.3:330.5:66.012.3 Proffesional paper 

MATERIJALNI I ENERGETSKI BILANS PROIZVODNJE BIODIZELA 

MATERIALLY AND ENERGY BALANCE PRODUCTION OF BIODIESEL 

Tolmač D*, Prvulović Slavica**, Štrbac Nada**, Radovanović Ljiljana* 

REZIME 

U radu je prikazana proizvodnja suncokreta, soje i uljane repice u hektarima, uljane kulture 

koje imaju izuzetan energetski potencijal neophodan za dobijanje ovog eko-goriva. Prikazani 

su pravci razvoja i mogućnosti da Srbija postane potencijalni lider u proizvodnji biodizela. 

Studije, koje su rađene za biodizel, pokazuju da je ukupni energetski bilans pozitivan, pa je iz 

tog razloga dat prikaz materijalnog i energetskog bilansa proizvodnje biodizela, počevši od 

biljnih ostataka do biodizela kao finalnog proizvoda. 

Ključne reči: biodizel, energetski bilans, proizvodnja, energija, gorivo 

SUMMARY 

In this paper is presented production of sunflower, soy and rape in hectares, all being oil 

plants with excellent energy potential necessary in production of this eco-fuel. The work shows 

directions in development and possibilities for Serbia to become a potential leader in biodiesel 

production. Studies of biodiesel show positive total energy balance and that is why material 

and energy balance in production of biodiesel have been presented, starting from residue from 

the plants to biodiesel as the final product. 

Key words: biodiesel, energy balance, production, energy, fuel 

UVOD 

Potražnja za energijom neprekidno raste, kao i zavisnost od uvozne energije, što doprinosi 

razvoju u sektoru obnovljive energije. Dobro je poznato da transport skoro potpuno zavisi od 

fosilnih goriva. Svi napori su usredsređeni na pronalaženju takvog goriva koje bi bilo 

prilagođeno postojećim konstrukcijama motora, a da istovremeno zadovoljava i dodatne 

kriterijume vezane za obnovljivost i ekologiju, kao i pouzdanost korišćenja (Al-Widian et al, 

2002; Malinović et al, 2008; Mushrush et al, 2000; Nikolić, 2003). Napredak tehnologije i 

naučna saznanja doprinela su razvoju sektora obnovljive energije, a nafta još uvek ostaje glavni 

izvor energije, čija proizvodnja i potrošnja raste iz dana u dan. Međutim, rezerve nafte nisu 

večne, pa se svetska industrija sve ozbiljnije bavi potragom za alternativnim vrstama goriva 

(Bagley et al, 1998; Mushrush et al, 2001; Furman et al, 1996) 

* Dr Dragiša Tolmač, redovni profesor, mr Ljiljana Radovanović, asistent, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, 

Zrenjanin, Đure Đakovića bb, tolmac@beotel.yu 

** Dr Prvulović Slavica, docent, dr Štrbac Nada, redovni profesor, Tehnički fakultet, Bor, Vojske Jugoslavije 12. 

Jedan od najznačajnijih obnovljivih izvora energije je biomasa, kako zbog količine energije 

koja se periodično obnavlja tako i zbog relativno malih troškova proizvodnje, odnosno 

prikupljanja. Velika prednost korišćenja biomase se ogleda u dobijanju alternativnog 

185

ekološkog goriva, a kao jedno od mogućih rešenja sve više se nameće biodizel, gorivo nastalo 

preradom biljnih i otpadnih ulja. Problematika primene i proizvodnje biodizela obrađivana je u 

radovima autora (Furman et al, 1995; Cardone et al, 2002; Mačvanin et al, 1997). 


Površine, prinosi, proizvodnja uljanih kultura i biodizela 

Pojavom proizvodnje biodizela u svetu i u Srbiji, došlo je do značajne zamene setvenih 

površina, jer samo za proizvodnju ovog alternativnog izvora energije neophodno je posejati 

dodatne površine sa sojom, uljanom repicom, suncokretom i drugim uljanim kulturama 

neophodnim za dobijanje ovog bio-goriva. Srbija ima bogatu i dugogodišnju tradiciju u 

poljoprivredi, odličan geografski položaj, kvalitetnu zemlju i sve uslove koji su neophodni za 

proizvodnju biodizela. U Srbiji ima oko 4,2 miliona hektara obradivih površina a setvena 

struktura na našim poljima se malo menjala. Najdominantnija kultura je kukuruz koji se 

godišnje poseje na 1,2 do 1,3 miliona hektara, a potom pšenica koja se u proseku poseje na oko 

600.000 hektara. Sledi krmno bilje sa 460.000 hektara, povrće sa 290.000 hektara, suncokret sa 

oko 220.000, soja sa 140.000, šećerna repa sa oko 70.000, ječam na oko 50.000 hektara, a 

svake godine izmedu 170.000 do 200.000 hektara ostane neposejano. Da bi se zadovoljili 

evropski standardi za proizvodnju biodizela, Srbija mora gajiti uljanu repicu na najmanje 

80.000 hektara. To je moguće postići smanjenjem setvenih površina pod drugim uljaricama, 

(Mačvanin et al, 1997; Samardžija et al, 2008 ). 

Srbija je visoko energetski zavisna zemlja za fosilnim gorivima i svaki doprinos smanjenju 

energetske zavisnosti od izuzetnog je značaja za srpsku privredu. Obzirom na značaj biljnih 

ulja i njihovu rentabilniju proizvodnju od masti životinjskog porekla, površine pod uljanim 

kulturama se značajno povećavaju. Na slici 1, prikazana je proizvodnja suncokreta, uljane 

repice i soje u hektarima u Srbiji u periodu od 1965. do 2000. godine. 

Sl. 1. Proizvodnja suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji 

Fig. 1. Production of sunflower, soy and rape in Serbia 

Ključne barijere za veći prodor bio-goriva na tržište su uglavnom veliki troškovi 

proizvodnje. Odnos proizvođačkih cena u poređenju sa fosilnim gorivima trenutno iznosi od 

1,5 do 3 puta više, a u zavisnosti od vrste bio-goriva i trenutne cene sirove nafte. Šira upotreba 

186

io-goriva (konkretno biodizela) jedino je moguća ukoliko se primeni regulativa i uvedu se 

određene ekonomske mere. U ovom kontekstu ključni uslov za formiranje tržišta biodizela je 

izuzetak od poreza. Proizvodnja uljane repice treba da bude tretirana na isti način kao i 

proizvodnja drugih uljarica. 

U Srbiji se godišnje preradi oko 4 miliona tona nafte, od čega je 645.000 tona domaće 

proizvodnje. Za povećanje domaće proizvodnje potrebno je uložiti sredstva u novu opremu i 

nove tehnologije za dobijanje alternativnih izvora. Kako još nije iskoristila sopstvene 

mogućnosti za gajenje uljane repice i proizvodnju biodizela, Srbija ima izvanredne uslove 

(geografski položaj, kvalitetnu zemlju, visoko obrazovane stručnjake i pristupačne cene inputa) 

za razvoj ovog biznisa i odlične mogućnosti da od njih stvori izvozne proizvode. 

Procena je da se u Srbiji za period od pet do sedam godina mogu proizvesti sirovine koje će 

se koristiti za 30 fabrika biodizela do 10.000 tona korišćenjem 200.000 hektara slobodnog 

zemljišta (Furman et al, 2005; Samardžija et al, 2007). Korist, po proceni, je ogromna: 

• 300.000 tona biodizela, 

• 450.000 tona sačme, 

• 36.000 tona glicerina, 

• 180 tona lecitina koji je važan u proizvodnji lekova. 

Metode rada 

U ovom radu korisćene su metode pregleda literature, obrade i analize prikupljenih podataka. 

Na osnovu prikupljenih podataka urađen je materijalni i energetski bilans proizvodnje 

biodizela od ulja uljane repice. Dobijeni podaci su predstavljeni grafički i tabelarno (sl. 2 i tab. 

1). 


Energetski bilans 

Kompletna procena energetskog bilansa ciklusa goriva uključuje ne samo energetski sadržaj 

biodizela i energiju koja se potroši u njegovoj proizvodnji, već i energiju koja se 

apsorbuje/odaje od strane svih procesa potrebnih da bi se došlo do konačnog proizvoda. 

Studije, koje su rađene za biodizel, pokazuju da je ukupni energetski bilans (uključujući i 

ekstrakciju, rafinaciju i esterifikaciju) pozitivan. Na slici 2 je šematski prikazana dobijena 

količina biodizela od uljane repice koja je posejana na jedan hektar površine. Prikazan je i 

materijalni i energetski bilans koji podrazumeva potpunu valorizaciju u proizvodnji biodizela, 

počevši od biljnih ostataka do biodizela kao finalnog proizvoda. Iz priloženog se vidi da se 

izdvaja pogača kao ostatak, a kao finalni proizvodi biodizel i glicerin (Mittelbach et al, 2001; 

Monyem et al, 2001; Schuchardt et al, 1998; Soranso et al, 2008; Duun, 2002; Encinar et al, 

1999; Haas et al, 2001). 

Energetski bilans uljane repice prikazan je u tabeli 1, gde ukupan energetski ulaz obuhvata 

(obradu zemljišta, đubrivo, agro-hemiju, seme, skladištenje, transport, preradu-proizvodnju), a 

ukupan energetski izlaz obuhvata (biogorivo, pogaču, stabljiku). Međutim na jedan hektar 

suncokreta dobije se manje biodizela nego kod uljane repice, kod koje se dobije približno oko 

jedne tone biodizela, ali sa druge strane koristeći suncokret dobije se više stabljika, a koristi se 

manje đubriva i agrohemije (Encinar et al, 2002; Daniel de Queiroz et al, 2008; Luiz Fernando 

et al, 2007). 

187

188 

Uljana repica 

Rape seed 

2,5 t/ha 

Biomasa 

5,0 t/ha 

75.000 MJ/ha 

Katalizator 

Catalytic 

7 kg/ha 

Sirovo ulje 

Raw oil 1,0 t/ha 

37.000 MJ/ha 

Pogača 

Bread 1,5 t/ha 

37.500 MJ/ha 

Metanol 

0,15t/ha 

2.865 MJ/ha 

Glicerin 

Glycerine 

0,3 t/ha 

Biodizel 

0,9 t/ha 

33.300 MJ/ha 

Sl. 2. Materijalni i energetski bilans proizvodnje biodizela 

Fig. 2. Material and energy balance in production of biodiesel 

Tab. 1. Energetski bilans za biodizel od uljane repice u MJ/ha 

Tab. 1. Energy balance for biodiesel made of rape in MJ/ha 

Parametri 

Parameters 

Prinos semena (t/ha) 

Seed yield 

Ukupan energetski ulaz (MJ/ha) 

Total energy input 

Ukupan energetski izlaz (MJ/ha) 

Total energy output 

Neto energetski bilans (MJ/ha) 

Net energy balance 

Vrednosti 

Values 

2,5 

-35.045 

87.900 

52.855 

ZAKLJUČAK 

Proizvodnja i korišćenje biodizela je trend koji je u Evropi a i u svetu veoma prisutan. 

Korišćenje biodizela ima veliki značaj koji je prisutan u energetici i ekologiji. 

Ulaganja u istraživanja i eksploataciju novih nalazišta nafte su iz godine u godinu sve veća, a 

shodno tome i cena fosilnih tečnih goriva raste. Poseban problem čini obezbeđenje sigurnog 

snabdevanja naftom iz regiona sa bogatim nalazištima. 

Alternativa je biodizel koji ima mogućnost da se meša sa fosilnim dizelom u svim odnosima. 

Može se koristiti u motorima bez posebnih intervencija na motoru. Uz činjenicu da je biodizel 

napravljen od obnovljive sirovine (biljna ulja), kao i neznatne razlike u energetskom 

potencijalu goriva, jasno je da je to pravo rešenje u prelaznom periodu dok se ne 

operacionalizuju drugi vidovi energije i adekvatno tome prilagode nove konstrukcije motora.

Opšte je poznata činjenica da korišćenje tečnih fosilnih goriva doprinosi nagomilavanju 

ugljendioksida u atmosferu i drugih štetnih materija kao produkata sagorevanja. 

Biodizel u ekonomskom smislu ima znatne prednosti. Razgradivost u vodi i zemljištu je 

relativno brza i potpuna. U izduvnim gasovima ima znatno manje štetnih materija. Sa 

stanovišta ugljendioksida biodizel je neutralan, jer sva količina koja se ispusta sagorevanjem 

biodizela u atmosferu biva fotosintezom ponovo apsorbovana u biljke od kojih se ponovo 

proizvodi biodizel. 

LITERATURA 

[1] Al-Widian M.I, Al-Shyoukh A.O. 2002. Experimental evaluation of the 

transesterification of waste palm oil into biodiesel, Bioresource Tecnology, 85: 253- 

256. 

[2] Bagley S.T, Gratz LD, Jonson J.H, Mcedonald J.F. 1998. Effects of an oxidation 

catalytic converter and a biodiesel fuel on the chemical, mutagenic, and particle size 

characteristics of emissions from a diesel engine, Environmental Science & 

Technology, 32: 1183-1191. 

[3] Brkić M, Furman T, Nikolić R, Mačvanin Nada. 1999. Analyses of harmful matters in 

the combustion products of diesel and biodiesel fuels, Traktori i pogonske mašine, 

4(1): 83- 93. 

[4] Cardone M, Prati M.V, Rocco V, Seggiani M, Senatore A, Vitolo S. 2002. Brassica 

carinata as an alternative oil crop for the production of biodiesel in Italy: Engine 

performance and regulated and unregulated exhaust emissions, Environmental 

Science & Technology, 36: 4656-4662. 

[5] Duun R.O. 2002. Effect of oxidation under accelerated conditions on fuel properties 

of methyl soyate (biodiesel), Journal of the AOCS, 79: 915-920. 

[6] Daniel de Queiroz et al. 2008. Determination of biodiesel raw materials in mineral 

diesel fuel using selective ion monitoring, 31(5): 1062-1066. 

[7] Encinar J.M, Gonzalez J.F, Sabio E, Ramiro M.J. 1999. Preparation and properties of 

biodiesel from Cynara cardunculus L. oil, Industry and Engineering Chemistry 

Resource, 38: 2927-2931. 

[8] Encinar J.M, Gonzalez J.F, Rodrigue, J.J, Tejedor A. 2002. Biodiesel fuels from 

vegetables Oils: Transesterification of Cynara cardunculus L. oils with ethanol, 

Energy & Fuels, 19: 443-450. 

[9] Furman T, Nikolić R, Malinović N, et al. 1995. Biodizel proizvodnja i korišćenje, 

Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 356. 

[10] Furman T, Kerbitz W, Nikolić R, Mačvanin Nada, Brkić M, Oparnica S, Popović Z, 

Petrović P, Savin L. 1996. Pravci razvoja biodizela u svetu i kod nas, Savremena 

poljoprivredna tehnika, 22(6):347- 353 

[11] Furman T, et al. 2005. Biodizel, alternativno i ekološko tečno gorivo, Novi Sad, 

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 212. 

[12] Haas M.J, Scott K.M, Alleman T.L, Mccormick R.L. 2001. Engine performance of 

biodiesel fuel prepared from soybean soapstock: a high quality renewable fuel 

produced from a waste feedstock, Energy & Fuels, 15: 1207-1212. 

[13] Luiz F, Carlos E.F. 2007. Alcool combustível e biodiesel no Brasil, Rev. Econ. Sociol. 

Rural, 45(3): 531-565. 

189

[14] Mačvanin N, Furman T. 1997. Dileme i problemi u korišćenju biljnih goriva, In proc, 

Udruženje zdravstvenih radnika Jugoslavije, Hercegnovi-Igalo: knjiga sažetaka, 229. 

[15] Mačvanin N, Furman T. 1997. Metilestri biljnih ulja adekvatna zamena za dizel 

motore, In proc, Udruženje zdravstvenih radnika Jugoslavije, Hercegnovi-Igalo: 

knjiga sažetaka, 224. 

[16] Malinović N, Meši M. 2008. Pravci razvoja mehanizacije za racionalniju i ekološku 

proizvodnju hrane, Savremena poljoprivredna tehnika, 34(3-4): 171-179. 

[17] Mittelbach M, Gangl S. 2001. Long storage stability of biodiesel made from rapeseed 

and used frying oil, Journal of the AOCS, 78: 573-577. 

[18] Monyem A, Van Gerpen J.H. 2001. The effect of biodiesel oxidation on engine 

performance and emissions, Biomass & Bioenergy, 20: 317-325. 

[19] Mushrush G.W, Beal E.J, Hughes J.M, Wynne J.H, Sakran J.V, Hardy D.R. 2000. 

Biodiesel fuels: use of soy oil as a blending stock for middle distillate petroleum 

fuels, Industry and Engineering Chemistry Resource, 39: 3945-3948. 

[20] Mushrush G.W, Beal E.J, Spencer G, Wynne J.H, LLoyd C.L, Hughes J.M, Wall C.L, 

Hardy D.R. 2001. An environmentally benign soybean derived fuel as a blending 

stock or replacement for home heating oil, Journal of Environmental Science and 

Health, 36: 613-622. 

[21] Nikolić M. 2003. Biodizel kao alternativna vrsta goriva u motorima SUS , 

magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 172. 

[22] Samardžija M, Furman T, Tomić M, Savin L, Nikolić R, Simikić M. 2007. Prednosti 

proizvodnje biodizela u malim postrojenjima, Savremena poljoprivredna tehnika, 

33(3-4): 196-204. 

[23] Samardžija M, Samardžija D, Marinković R, Furman T, Tomić M. 2008. Proizvodnja 

biodizela iz ricinusa, Savremena poljoprivredna tehnika, 34(3-4): 136-142. 

[24] Schuchardt U, Sercheli R, Vargas R.M. 1998. Transesterification of vegetable oils: a 

review, Journal of Brazilian Chemical Society, 9: 199-210. 

[25] Soranso Ana M. et al. 2008. Dynamic performance of an agricultural tractor utilizing 

distilled biodiesel from spent oil, Rev. bras. eng. Agríc, 12(5): 553-559. 

190 

Primljeno: 06.12.2008. Prihvaćeno: 12.01.2009.




UDK: 338.43:632.95:628.4 Review paper 

OPASNE MATERIJE U POLJOPRIVREDI NA TERITORIJI AP 

VOJVODINE 

DANGEROUS SUBSTANCES IN AGRICULTURE IN AP VOJVODINA 

REGION 

Ružić D, Poznanović N.* 

REZIME 

Procesi poljoprivredne proizvodnje uključuju i upotrebu supstanci koje pod određenim 

uslovima mogu da se smatraju opasnim, npr. prilikom transporta na javnim putevima do mesta 

upotrebe, ili prilikom presipanja i skladištenja i sl. Takve materije predstavljaju potencijalnu 

opasnost po čoveka i njegovo okruženje, ukoliko se njima nepravilno rukuje i one 

nekontrolisano dospeju u tlo ili vodu ili se na neki drugi način ispolji njihovo negativno 

dejstvo. Posledice mogu ili ne moraju odmah da se ispolje, ali dejstvo može da traje i veoma 

dugo, u trajanju koje može da se meri i godinama. Iz tih razloga posebnim merama zaštite i 

informisanjem o pravilnoj manipulaciji takvim materijama, mogu da se spreče moguće 

negativne posledice. Međutim, uprkos predviđenim merama, incidenti sa opasnim materijama 

nisu retki, sa rezultatom u vidu trovanja ljudi ili životinja, požara ili nekontrolisanog i 

nesvesnog zagađenja zemljišta i vode. 

U opasne materije koje su tema proučavanja ovog rada spadaju hemijska sredstva koja se 

primenjuju u poljoprivredi (pesticidi i đubriva), eksploatacione tečnosti poljoprivredne 

mehanizacije (maziva, antifriz i dr.) i određene otpadne materije, kao produkti održavanja 

mehanizacije i samih poljoprivrednih procesa. U radu je, na osnovu analize konkretnih 

poljoprivrednih aktivnosti, procenjena količina nekih potencijalno opasnih materija sa kojima 

se manipuliše na teritoriji AP Vojvodine i obavljeno je utvrđivanje kritičnih operacija koje nose 

rizik od njihovog neželjenog dejstva. Rezultati treba da posluže kao osnova za delatnosti na 

poboljšanju stanja u navedenoj oblasti i da usmere buduća detaljnija istraživanja. 

Ključne reči: poljoprivreda, opasne materije, pesticidi, opasan otpad. 

SUMMARY 

Agricultural processes involve use of substances that can be treated as dangerous under 

certain conditions, e.g. during the transport or during the refilling and storing. If such materials 

are misused and they permeate in soil or water or their adverse effects are exerted in any other 

way, they become potential threat for human health and environment. Effects of the 

contamination can be manifested immediately or not, but consequences could last long, even 

several years. For that reason, using the special protecting measures and informing about 

proper handling with the materials it is possible to prevent the adverse consequences. 

* Mr Dragan Ružić,asistent, mr Nenad Poznanović, asistent, FTN Novi Sad, Departman za mehanizaciju i 

konstrukciono mašinstvo, Trg Dositeja Obradovića 6, ruzic@uns.ns.ac.yu 

191

This paper deals with dangerous substances that include chemicals used in agriculture 

(pesticides, fertilizers), agricultural mechanization service fluids (lubricants, coolant etc.) and 

certain waste as result of agricultural processes and mechanization maintenance. The paper 

presents assessment of dangerous substances quantity based on investigation of real 

agricultural activities in region of AP Vojvodina, together with the determination of critical 

operation. The results could be used as a base for improvement of relevant agricultural 

processes and also for further investigation. 

Key words: agriculture, dangerous substances, pesticides, dangerous waste. 

UVOD 

Razvoj poljoprivrede, time i poljoprivredne mehanizacije, već dugo vremena ne 

podrazumeva samo povećanje prinosa i smanjenje troškova eksploatacije, nego uključuje i 

intenzivne aktivnosti usmerene ka smanjenju posledica, koje primarna proizvodnja hrane 

ostavlja. Pod tim se misli na razmatranje problema potrošnje energije, osiromašenja i sabijanja 

zemljišta, emisije materija štetnih za čoveka, kao i biljni i životinjski svet čiji je razvoj 

poremećen zagađenjem vode, zemlje i vazduha. 

Za vreme eksploatacije, poljoprivredna mehanizacija dolazi u kontakt sa praktično svim 

opasnim materijama i robama koje se primenjuju u poljoprivrednoj proizvodnji, ali ih i sama 

stvara. Opasne i štetne materije imaju direktne i indirektne uticaje na zdravlje čoveka i živih 

bića, stanje zemljišta, vode i vazduha. Njihovo štetno dejstvo može da se ispolji lokalno ili na 

širem prostoru (pa i globalno), a posledice mogu osetiti sadašnje ili buduće generacije 

populacije. 

Tema proučavanja ovog rada su hemijska sredstva koja se primenjuju u poljoprivredi 

(pesticidi, i đubriva), eksploatacione tečnosti poljoprivredne mehanizacije (maziva, antifriz i 

dr.) i određene otpadne materije kao produkti održavanja mehanizacije i samih poljoprivrednih 

procesa (iskorišćena maziva, iskorišćeni antifriz, akumulatori, otpadne vode od održavanja 

mehanizacije i ostalo). 


Potrebne informacije o količinama i postupcima sa opasnim materijama na teritoriji AP 

Vojvodine dobijene su u direktnim kontaktima sa poljoprivrednim dobrima i sa jednim brojem 

individualnih poljoprivrednih proizvođača. Pored toga, korišćeni su i objavljeni podaci 

Republičkog zavoda za statistiku i Agencije za zaštitu životne sredine. 

192 


Opasne materije 

U opasne materije i robe u poljoprivredi mogu da se svrstaju materije, materijali, predmeti i 

proizvodi koji mogu da dovedu do ugrožavanja života i zdravlja ljudi i životinja i štete po 

životnu sredinu i imovinu. To se u prvom redu odnosi na pesticide i đubriva (hraniva), koje 

tradicionalno predstavljaju glavni izvor opasnih supstanci u poljoprivredi (Poznanović et al, 

2008). Osim toga, u potencijalno opasne, štetne i neprijatne materije svrstavaju se i: 

• tehničke supstance (kiseonik, acetilen, hlor...), 

• goriva, maziva, antifriz, gas, 

• gadljive i infektivne materije (biološki otpad).

Opasne materije mogu da se razvrstaju prema tipu osnovne opasnosti (Poznanović et al, 

2008.): 

Eksplozivne materije - U poljoprivredi se generalno ne koriste eksplozivne materije, ali ako 

u đubrivo amonijum-nitrat dospe i najmanja količina (preko 0,2%) sagorivog materijala, dobija 

se eksplozivna materija. Na primer, tovar amonijum-nitratnog đubriva na teretnom vozilu koje 

prilikom saobraćajne nezgode dođe u kontakt sa zapaljenim gorivom vozila prouzrokuje 

razornu eksploziju. Takođe, u prostoru u kojem se vrši dorada semena pod određenim 

uslovima može da nastane eksplozivna smeša vazduha i fungicida. 

Gasovi u komprimovanom stanju, tečni, duboko ohlađeni ili rastvoreni pod pritiskom - U 

ovoj klasi se nalaze neki pesticidi i insekticidi pod pritiskom (na primer, vrlo otrovan fumigant 

metil-bromid, koji doprinosi i oštećenju ozonskog omotača). Ovde spadaju i goriva: 

komprimovan prirodni gas - metan (uključujući i biogas) i propan-butan. Tehnički gasovi se u 

poljoprivredi primenjuju za brzo zamrzavanje i rashlađivanje proizvoda, pakovanje u 

modifikovanoj atmosferi, u staklenicima, u ribarstvu, za zavarivanje i tretman otpadnih voda. 

Zapaljive tečnosti - U ovu klasu spadaju tečna goriva (dizel-gorivo i motorni benzin) i 

pesticidi čija je tačka paljenja ispod 23° C. 

Zapaljive čvrste materije - U ovu klasu se svrstavaju sumpor, seno, slama ili pleva, suva 

biljna vlakna i ostale čvrste materije ili mešavine čvrstih materija (kao što su preparati i otpadi), 

koje sadrže zapaljivu tečnost čija je tačka paljenja do 60° C. 

Materije sklone samozapaljenju - Primeri predstavnika ove klase su fungicid "maneb", 

nestabilizovano riblje brašno, ćumur (ugljenik) životinjskog ili biljnog porekla i sl. Fungicid 

"maneb" je supstanca koja je samozapaljiva ako se izlaže vlazi i vazduhu. 

Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove - Ovde spadaju stabilisani 

fungicid "maneb" i njegovi preparati, rodenticid cink-fosfid i azotno đubrivo kalcijumcijanamid 

sa više od 0,1% kalcijum-karbida. 

Oksidirajuće materije su materije koje proizvodeći kiseonik, iako same nisu obavezno 

zapaljive, mogu da izazovu paljenje ili doprinesu sagorevanju drugih materija - U ovu klasu 

spadaju amonijum-nitratna đubriva, kalcijum-nitrat, kalijum-nitrat, natrijum-nitrat i njihove 

smeše, amonijum-sulfat-nitrat. Od herbicida u ovoj grupi su natrijum-hlorat i njegovi vodeni 

rastvori. Rastvori vodonik-peroksida se koriste kao oksidirajući agent za tretman otpadnih voda 

i za dezinfekciju i čišćenje u stočarstvu. 

Otrovne materije - Svakako najbrojnija grupa opasnih materija u poljoprivredi, s obzirom da 

ovoj klasi pripada većina pesticida i aktivnih materija u njima. Njihovo štetno dejstvo po ljude 

se može ispoljiti prilikom manipulacije pesticidima (priprema sredstava za tretiranje, prevoz, 

punjenje rezervoara, skladištenje pesticida), tokom same aplikacije pesticida, pri radovima 

održavanja (pranje mašina, ispiranje ambalaže), ali postoje i indirektne posledice, u vidu 

zagađenja površinskih i podzemnih voda i zemljišta (Urošević, 2001). Otrovnost pesticida 

(masa otrovne supstance po jedinici telesne mase koju treba uneti u organizam da bi usmrtila 

čoveka) je ekstremno velika i kod nekih hemikalija reč je o količinama manjim od jednog 

grama (Karabasil, 2000). Načini prodora hemikalija u organizam su raznovrsni: oralno (preko 

neopranih ruku), udisanjem (zbog nekorišćenja zaštitne maske pri aplikaciji pesticida) i 

resorpcijom (direktno preko nezaštićene kože). U primeni se nalaze otrovi za koje ne postoji 

efikasan protivotrov, kao i oni sa kumulativnim dejstvom (otrovi koji se zadržavaju u 

organizmu). Takođe, često se javljaju hronična oboljenja zbog periodičnog izlaganja ljudi 

otrovima, a koja se teško povezuju sa pravim uzrokom. 

Uticaj mineralnih đubriva na okolinu može da se oceni praćenjem sadržaja jedinjenja koja 

sadrže azot (nitrati), fosfor i jedinjenja fosfora u površinskim i podzemnim vodama. Nitrati 

193

predstavljaju hemijske indikatore korišćenja azotnih đubriva i otpada, koje nastaje na farmama. 

Reakcije nitrata u vodi mogu da izazovu nedostatak kiseonika i time utiču na propadanje 

vodenih organizama. Bakterije u vodi veoma brzo prevode nitrite u nitrate, koji imaju 

negativan uticaj na zdravlje, jer reaguju direktno sa hemoglobinom u krvi, umanjujući 

sposobnost crvenih krvnih zrnaca da prenose kiseonik. Izvori zagađenja azotom su i 

komunalne i industrijske otpadne vode, septičke jame i životinjski otpad. Fosfor je u 

elementarnoj formi veoma toksičan. Fosfati, kao nosioci fosfora u prirodi, nisu otrovni za ljude 

i životinje, osim u slučaju unošenja veoma velikih količina visoke koncentracije, kada mogu da 

se jave problemi sa varenjem. Prisustvo organskih fosfata u vodotokovima može biti posledica 

zagađenja od organskih pesticida koji sadrže fosfate, a padavine su ih sprale sa poljoprivrednog 

zemljišta. Fosfati stimulišu rast planktona i vodenih biljaka ali njihova preterana količina 

dovešće do brzog i bujnog rasta algi i vodenih biljaka, time i do "gušenja" vodotoka, zbog 

smanjenja nivoa rastvorenog kiseonika (Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji 

2005). 

Infektivne materije su materije koje sadrže patogene mikroorganizme što mogu da izazovu 

oboljenja ljudi i/ili životinja - Ovde spadaju zaražen životinjski materijal, zaraženi leševi 

životinja, zaražen veterinarski otpad i predmeti zagađeni izazivačima bolesti. U ovoj klasi su i 

posebno opasne materije za koje je poznato da mogu da izazovu fatalne bolesti, bolesti opasne 

po život ili trajnu nesposobnost. 

Korozivne (nagrizajuće) materije su materije koje hemijskim delovanjem nagrizaju tkivo 

kože i sluzokože i površine predmeta, kao i materije koje u kontaktu sa vodom ili prirodnom 

vlagom iz vazduha stvaraju korozivne tečnosti ili pare - U ovu klasu između ostalih spadaju 

neorganska azotna đubriva na bazi vodenih rastvora amonijaka sa 10 do 35% amonijaka, 

akumulatorske tečnosti na bazi sumporne kiseline i akumulatori u celini. 

Ostale opasne materije i artikli - Ovoj klasi pripada niz pesticida koji nisu otrovni za ljude, 

nisu zapaljivi niti korozivni, ali su štetni za ostali živi svet. Primer je fungicid "kaptan", u 

primeni u povrtarstvu i voćarstvu, koji je opasan (kancerogen) za životinje i štetan za vodene 

organizme. U ovu klasu spadaju i litijumske baterije koje postoje u uređajima primenjenim u 

savremenoj poljoprivredi, a koje u slučaju kratkog spoja mogu da se pregreju i generišu 

zapaljive, korozivne i otrovne gasove i tečnosti pod pritiskom i eventualno, izazovu požar i 

eksploziju. 

Opasan otpad poljoprivredne mehanizacije 

Otpadne materije mogu da se podele na opasne, bezopasne i inertne. Opasni otpaci su svi 

otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju, a sadrže materije koje svojim osobinama i 

hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu, život i zdravlje ljudi. U okviru održavanja 

poljoprivredne mehanizacije mogu da se izdvoje sledeće takve materije: 

• iskorišćena motorna, transmisiona i hidraulička ulja, 

• potrošni elementi poljoprivredne mehanizacije (prečistači, akumulatori, i dr.), 

• olovni benzin, 

• iskorišćeni antifriz, 

• ambalaža, 

• otpadne vode od održavanja mehanizacije i ostalo. 

Iskorišćena ulja su otpadne materije koje nastaju prilikom redovnog održavanja 

poljoprivredne mehanizacije. U njima je sadržan velik procenat veoma toksičnih i 

kancerogenih supstanci što ih čini opasnim otpadom, a lako mogu da prodru u tlo i vodu. 

194

Takođe, upotrebljeni prečistači za ulje sa metalnim kućištem (tzv. “spin-on”), obično tretirani 

kao čvrst otpad, mogu u sebi da sadrže i do pola litre kontaminiranog ulja. 

Osim direktnog zagađenja tla i vode, indirektno zagađenje se prvenstveno ogleda u primeni 

starih ulja kao goriva zbog velike toplotne vrednosti. Iako su na bazi ugljovodonika, za razliku 

od drugih teških goriva (npr. mazuta) iskorišćena ulja sadrže mnoge druge materije: kalcijum, 

magnezijum, cink, fosfor, gvožđe, hrom, aluminijum, bakar, olovo, silicijum, natrijum i dr. 

Zato će se osim tih elemenata u dimnim gasovima naći i mnogo veća količina (oko 40 puta 

više), kancerogenih čvrstih materija, nego što ih ima pri sagorevanju konvencionalnih goriva 

na pravilan način (Audibert, 2006). 

Upotrebljeni antifriz (na bazi etilen-glikola) je produkt redovnog održavanja motora 

mobilnih sistema u poljoprivredi. Antifriz je otrovan ako se proguta (utiče na centralni nervni 

sistem), a zbog slatkog ukusa može biti privlačan deci ili životinjama. Nekorišćeni antifriz je 

ipak biorazgradiv i s vremenom će se etilen-glikol, ako dospe u tlo, razložiti na ugljenik i vodu. 

Međutim, u korišćenom antifrizu, osim etilen-glikola, mogu da se nađu i tragovi teških metala i 

drugih supstanci (npr. olovo, kadmijum, bakar, hrom, benzen i antikorozivni aditivi) koje ga 

čine opasnim otpadom. Ako dospe u kanalizaciju, zemlju ili vodu, antifriz može biti 

smrtonosan za biljni i životinjski svet. Antifriz u septičkim jamama izaziva uništenje bakterija, 

koje su potrebne za odvijanje pratećih procesa. 

Starterski akumulatori u sebi imaju olovo i rastvor sumporne kiseline što ih svrstava u 

opasan otpad. 

Olovni benzin se koristi kao pogonsko gorivo (na primer, za poljoprivredne mašine 

pokretane dvotaktnim motorima), ali je rasprostranjena i njegova upotreba za odmašćivanje i 

pranje delova, i pored zvanične zabrane. Olovni motorni benzin sadrži aditiv tetraetil olova, 

koji se resorbuje preko kože, čak i kada se koriste neka lična zaštitna sredstva. Olovo spada u 

kumulativne otrove, a procenjena letalna doza je samo 0,5 g (Karabasil, 2000). 

U nemetalne otpatke koji mogu da se smatraju opasnim otpadom spadaju elementi koji 

sadrže azbest, kao što su zaptivni materijali i frikcione obloge kočnica i spojnica. Iako je 

poslednjih godina upotreba azbesta za navedenu svrhu smanjena a proizvodnja zabranjena, u 

postojećim agregatima, ali i na tržištu još uvek mogu da se nađu kompozitni vlaknasti 

materijali sa azbestnim vlaknima. Prema Pravilniku o načinu postupanja sa otpacima koji imaju 

svojstva opasnih materija, takve materije bi trebalo odlagati na deponije namenjene opasnom 

otpadu. 

Ambalaža (pakovanja eksploatacionih tečnosti i tečnih hemijskih poljoprivrednih sredstava, 

od jedne do deset ili više litara) brzo se nagomilava na deponijama, zbog slabe razgradljivosti 

plastičnih materijala. Sa druge strane, nerazgradljivost plastičnih masa je prednost u smislu da 

zbog toga plastika direktno ne zagađuje zemljište i vodu. 

Ponovna upotreba ambalaže u kojoj je bila otrovna supstanca (pesticidi) nije preporučljiva, 

prema uputstvima datim na etiketama proizvoda. Štaviše, nalaže se ispiranje iskorišćenih 

plastičnih posuda pre odlaganja na otpad. 

Otpadne vode nastaju na lokacijama na kojima se obavlja održavanje i reparacija 

poljoprivredne mehanizacije. U održavanje spada i pranje sredstava mehanizacije, korišćenih 

za manipulaciju sredstvima za zaštitu bilja. Izlivanjem u prirodne vodene resurse (direktno ili 

preko kanalizacije) ili u zemljište, bez prethodnog tretmana, otpadne vode predstavljaju 

potencijalnu opasnost za prirodne procese. 

Zbog ograničenog prostora, u radu su detaljnije obrađene samo neke opasne i štetne materije 

koje se smatraju najkritičnijim: sredstva za zaštitu bilja, đubriva, otpadna ulja, antifriz i 

plastična ambalaža. 

195

Sredstva za zaštitu bilja 

Ukupna potrošnja sredstava za zaštitu bilja je interesantna kada je reč o njihovom transportu, 

pripremi i primeni. Pri transportu ovih sredstava i njihovoj manipulaciji obavezna je primena 

ADR propisa. 

Na većim poljoprivrednim dobrima se koriste centralni magacini, do kojih sredstva u skladu 

sa ADR propisima isporučuje dobavljač. Nakon toga, do mesta primene se sredstva dopremaju 

najčešće traktorskim prikolicama-cisternama ili mašinama za primenu pesticida, već u 

zavisnosti od metoda dopremanja tečnosti, i sa odgovarajuće stručno obučenim osobljem. U 

internom prevozu postupak je isti kao na javnim putevima, s obzirom na to da se koriste ista 

prevozna sredstva (prikolice). Sa druge strane, na brojnim gazdinstvima postoje slučajevi da 

usled nepoštovanja propisa i nepridržavanja bezbednosnih mera pri radu dolazi do ugrožavanja 

okoline, ali i zdravlja samog rukovaoca. Ovome doprinosi i generalno nezadovoljavajući nivo 

tehničke ispravnosti, ali i opšti tehnološki nivo sredstava mehanizacije za aplikaciju ovih 

sredstava. Tehnička kontrola mehanizacije za primenu pesticida se ne sprovodi, a aplikaciju 

često obavljaju neobučene osobe, koje pri tome ne koriste adekvatne mere higijensko - 

tehničke zaštite. 

Stepen oštećenja životne sredine neće zavisiti samo od količine aktivne materije, nego i od 

njenih svojstava, a posebno od kvaliteta tretmana (preciznost i ujednačenost doziranja, gubici), 

što je u funkciji ispravnosti i karakteristika mašina za primenu pesticida. Potrošnja sredstava za 

zaštitu bilja u Srbiji može da se proceni na osnovu statističkih podataka preko godišnjeg 

bilansa proizvodnje, uvoza i izvoza sredstava po kategorijama i procenjena je na oko 10.000 

t/god (Prema Izveštajima o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2005. i 2006). 

Međutim, podaci o potrošnji sredstava za zaštitu bilja na teritoriji Vojvodine nisu na 

raspolaganju. 

Na dva posmatrana poljoprivredna dobra, prosečna godišnja potrošnja sredstava za zaštitu 

bilja u 2008. bila je od oko 4 do 10 kg/ha. Primenjena sredstva u većini slučajeva spadaju u 

grupu otrova III kategorije. 

Mineralna đubriva 

Količina utrošenih mineralnih đubriva za Srbiju je procenjena na osnovu godišnje 

proizvodnje đubriva na nešto manje od 1.000.000 tona godišnje, dok za teritoriju Vojvodine 

podaci nisu poznati (Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2006. godinu). Na 

dva posmatrana poljoprivredna dobra, prosečna godišnja potrošnja mineralnih đubriva se kreće 

od oko 13 do 100 kg/ha (u 2008). 

Korišćena ulja i antifriz 

Korišćena ulja ne predstavljaju značajnu opasnost pri adekvatnoj manipulaciji i transportu. 

Problem sa njima je u tome što se ona kod nas u najvećoj meri koriste kao gorivo i to 

sagorevanjem u, po pravilu, nenamenskim gorionicima. Iz tog razloga, u inače nepovoljan 

sastav dimnih gasova ulaze i kancerogeni nesagoreli ugljovodonici. Sagorevanje samo starog 

ulja ili njegova koinsineracija takođe predstavlja postupak nepovoljan sa stanovišta održivosti, 

jer se tako sirovina trajno uništava. 

Na osnovu specifičnog broja traktora i utrošene količine ulja na posmatranim 

poljoprivrednim dobrima, procenjeno je da se u AP Vojvodini generiše oko 3-4.000 t 

korišćenih ulja (Ružić et al, 2008b). 

196

Korišćena ulja se kod većih poljoprivrednih dobara skladište u namenskim rezervoarima, 

koji mogu biti ukopani, što opet predstavlja potencijalnu opasnost zbog mogućeg curenja 

rezervoara i zagađenja uljem. Pored toga, često je prisutno mešanje ulja i hidrauličnih tečnosti 

na mineralnoj bazi sa drugim otpadnim tečnostima, što ih često čini neprikladnim za bilo kakvu 

dalju primenu. 

Sakupljanje i selekcija ulja u svrhu rerafinacije se ne obavlja, nego poljoprivredna dobra koja 

imaju velike količine starog ulja prodaju ulje tzv. zainteresovanim licima, nakon čega nije 

moguće sprečiti dalje neželjene vidove manipulacije. 

Posebno sakupljanje antifriza i posebno odlaganje kao potencijalno opasnog otpada, ili 

njegova reciklaža se u Vojvodini ne primenjuje i korišćeni antifriz (preko 300 t/god, Ružić et 

al, 2008b) se po pravilu prosipa u kanalizaciju, direktno u zemljište ili površinske vode. 

Ambalaža 

Odlaganje plastične ambalaže postaje rastući problem u oblasti manipulacije otpadom. 

Upotrebljena plastična ambalaža može da se iskoristi u energetske svrhe, za reciklažu i za 

ponovnu upotrebu. Međutim, zaprljanost plastične ambalaže različitim supstancama (posebno 

onim koje spadaju u otrovne), predstavljaju prepreku za bezbedno skladištenje i reciklažu. 

Zaprljanost, takođe, predstavlja opasnost pri ponovnoj upotrebi, posebno ambalaža većih 

zapremina (10 litara i više), jer se kod nekih supstanci pranjem i ispiranjem ne može 

garantovati da će ambalaža biti pogodna za neku drugu primenu. 

Drugi rasprostranjen, ali u pogledu bezbednosti i posledica u vidu štetne emisije gasova 

krajnje nepravilan i zakonom zabranjen način eliminisanja iskorišćene ambalaže, jeste njeno 

spaljivanje na otvorenom prostoru. Taj postupak se generalno koristi samo radi eliminisanja 

volumena otpada koji čine pakovanja manjih zapremina (najviše od 1 litre), ali ne i za 

dobijanje toplotne energije. Pored toga, velike količine ambalaže sredstava za zaštitu bilja 

završavaju bačene pored njive, u prirodu ili na komunalni otpad, gde se javlja rizik od 

kontaminacije zemljišta i vode zaostalim sadržajima iz odbačene ambalaže. 

Na osnovu utrošenih sredstava i vrste ambalaže, procenjeno je da se na teritoriji Vojvodine 

godišnje u poljoprivrednim aktivnostima generiše više stotina hiljada otpadnih plastičnih boca 

različitog sastava, zaprljanosti i veličine (Ružić et al, 2008b). 

Prema podacima o stanju životne sredine, uočava se da postoji kontaminacija vodotokova, 

time i zemljišta zagađujućim materijama koje, između ostalog, potiču iz procesa poljoprivredne 

proizvodnje. Pod tim se na prvom mestu podrazumevaju postupci primene sredstava za zaštitu 

bilja i đubriva, na šta ukazuju podaci da su ukupne količine azota i fosfora u rekama Dunav, 

Tisa i Begej na pojedinim lokacijama veoma visoke (Prema Izveštajima o stanju životne 

sredine u Republici Srbiji za 2005. i 2006). Podatak da zagađenost postoji, iako se u poređenju 

sa evropskim prosekom, u Srbiji koristi manje navedenih sredstava, govori o nepravilnostima u 

procesu tretmana zemljišta i bilja. Nepravilnosti mogu da potiču od pogrešnog doziranja, 

neodgovarajuće tehnike primene, ali i neispravnosti mehanizacije za primenu pesticida ili 

veštačkih đubriva. Drugi izvori zagađenja mogu biti postupci prilikom manipulacije hemijskim 

sredstvima (transport, presipanje, priprema), postupci održavanja mehanizacije (pranje, 

reparacija), neodgovarajuće eliminisanje neutrošenih sredstava. 

Evidencija utroška đubriva na prostoru AP Vojvodine, zajedno sa praćenjem određenih 

indikatora zagađenosti (npr. zagađenja nitratima), dala bi interesantne podatke o uticaju 

poljoprivrede na zagađenje životne sredine u regionu. 

197

Opasne otpadne materije (korišćena ulja i antifriz, azbestni materijali), kao i one otpadne 

materije koje direktno nisu opasne, ali takođe predstavljaju ekološki problem (npr. plastična 

ambalaža) odlažu se neplanski, prosipaju ili spaljuju. Prema Zakonu o postupanju sa otpadnim 

materijama, zabranjeno je odlaganje otpadaka na mestima koja nisu određena za tu namenu. 

Takođe, zabranjeno je i spaljivanje otpadaka izvan za to određenih postrojenja, a prema 

Zakonu o poljoprivrednom zemljištu zabranjeno je ispuštanje i odlaganje opasnih i štetnih 

materija na poljoprivrednom zemljištu i u kanalima za odvodnjavanje i navodnjavanje. Dakle, 

iako zakonske odredbe postoje, u praksi se ne ostvaruju u potpunosti. 

Takođe, postoje mogućnosti za iskorišćenje energetskih i sirovinskih potencijala nekih 

otpadnih materija, ali ti se postupci uglavnom ne primenjuju, niti postoji stimulacija. 

ZAKLJUČAK 

U poljoprivrednoj proizvodnji AP Vojvodine manipuliše se sa opasnim supstancama čija 

količina ne može da se smatra zanemarljivom. Te opasne materije, direktno ili indirektno, 

mogu da imaju veoma negativan uticaj na prirodnu sredinu, samim tim i na uslove 

poljoprivredne proizvodnje i odatle na krajnji proizvod - hranu. 

Na osnovu godišnje potrošnje mineralnih đubriva (do 1.000.000 t) i pesticida (oko 10.000 t) 

u Srbiji, može se pretpostaviti da se veći deo te količine preveze javnim saobraćajnicama AP 

Vojvodine, pri čemu se transport obavlja u skladu sa Zakonom o prevozu opasnih materija i 

ADR propisima. U ovom segmentu manipulacije sa poljoprivrednim đubrivima nisu uočeni 

značajniji problemi. Međutim, pokazatelji zagađenja azotom i fosforom ukazuju na to da je 

nekontrolisana primena pesticida i đubriva značajan uzrok kontaminacije zemljišta, površinskih 

i podzemnih voda. Odatle sledi da se sistematska kontrola plodnosti zemljišta, zajedno sa 

preporukama za optimalno đubrenje i doziranje sredstava za zaštitu bilja, nedovoljno koristi. 

Pored toga, neizbežna nuspojava određenih pratećih procesa (održavanje i eksploatacija 

poljoprivredne mehanizacije) je generisanje opasnog otpada. Procenjeno je da na teritoriji 

Vojvodine godišnje nastane 3-4.000 tona korišćenog mazivog ulja, koje se na neodgovarajući 

način iskoristi kao gorivo, sa veoma štetnom emisijom dimnih gasova kao posledicom. 

Takođe, procenjuje se da godišnje u prirodu dospe preko 300 tona korišćenog antifriza. 

Zakonske odredbe koje propisuju pravilne postupke sa opasnim i otpadnim materijama koje 

imaju svojstva opasnih materija postoje, ali se ne primenjuju u celini, što zbog nepostojanja 

uslova, nedovoljne obučenosti i informisanosti određenog broja osoba uključenih u 

poljoprivrednu proizvodnju, ali i zbog nesprovođenja predviđenih kazni za nedozvoljene 

postupke. 

198 

LITERATURA 

[1] Audibert F. 2006. Waste Engine Oils: Rerefining and Energy Recovery. Elsevier 

Science & Technology Books. 

[2] Aydinalp C, Porca M. 2004. The effects of pesticides in water resources. Journal 

Central Europe Agriculture 5 (1): 5-12. 

[3] Đukić N, Sedlar A, Bugarin R. 2005. Dvostrujne prskalice, zaštita poljoprivrednih 

kultura i okoline. Savremena poljoprivredna tehnika 31(3): 98-105. 

[4] Đukić, N., A. Sedlar i R. Bugarin. 2006. First inspection of mistblowers in Serbia. 

Agricultural engineering 12(1-4): 22-29. 

[5] Furman T, Tomić M, Nikolić R, Savin L, Simikić M. 2005. Savremeni sistemi za 

održavanje radne ispravnosti poljoprivredne tehnike, Savremena poljoprivredna

tehnika 31(1-2): 24-28. 

[6] Karabasil D. 2000. Hronična trovanja podmuklo ubijaju. Zaštita u praksi (68): 19-22. 

[7] Lazić V, Martinov M. Tešić M, Turan J. 2002. Poljoprivredna mehanizacija u 

agrarnom programu Vojvodine. Savremena poljoprivredna tehnika 28(1-2): 1-3. 

[8] Lynch J, Schepers J. 2008. Soils, climate change and the OECD. Waste Management 

28: 673–677. 

[9] Malinović N, Mehandžić R. 2001. Stanje i potrebe mehanizacije u proizvodnji 

kukuruza. Savremena poljoprivredna tehnika, 27(1-2): 33-42. 

[10] Martinov M, Đukić N, Tešić M. 2005. Trendovi razvoja poljoprivredne mehanizacije 

u svetu i primenljivost u domaćim uslovima. Savremena poljoprivredna tehnika 31(1- 

2): 1-14. 

[11] Pacini C, Wossnik A, Giesen G, Vazzana C, Huirne R. 2003. Evaluation of 

sustainability of organic, integrated and conventional farming systems: a farm and 

field-scale analysis. Agriculture, Ecosystems and Environment 95: 273–288. 

[12] Poznanović N, Ružić D, Muzikravić V. 2008. Identifikacija opasnih materija u 

poljoprivrednoj mehanizaciji na osnovu UN liste opasnih roba. Traktori i pogonske 

mašine 13(3): 21-27. 

[13] Ružić D, Časnji F. 2008. Potencijali iskorišćenja otpadnih materija od poljoprivredne 

mehanizacije u AP Vojvodini. Poljoprivredna tehnika 33(3): 73-80. 

[14] Ružić D, Muzikravić V, Poznanović N. 2008. Otpadne materije poljoprivredne 

mehanizacije na teritoriji AP Vojvodine. Traktori i pogonske mašine 13(3): 28-35. 

[15] Sedlar A, Đukić N, Bugarin R. 2006. Establish sprayer inspection in Serbia. 

Agricultural engineering 12: 30-38. 

[16] Urošević M. 2001. Mašine i aparati za primenu pesticida. Beograd: Univerzitet u 

Beogradu, Poljoprivredni fakultet. 

[17] Von Braun J. 2008. Agriculture for Sustainable Economic Development: A Global 

R&D Initiative to Avoid a Deep and Complex Crisis. Charles Valentine Riley 

Memorial Lecture, Capitol Hill Forum, Washington D.C, February 28. 

[18] Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2006. godinu. Beograd: 

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine. 

[19] Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji 2005. Beograd: Ministarstvo nauke 

i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine. 

[20] Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. 

"Službeni glasnik Republike Srbije" br. 12/95. 

[21] Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih 

sirovina. "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 55/01. 

[22] Propisi u oblasti zaštite bilja u SR Jugoslaviji. 1999. Biljni lekar vanredni broj. 

[23] Statistički godišnjak Republike Srbije 2007, http://www.statserb.sr.gov.yu/, decembar 

2008. 

[24] Stojić, B., F. Časnji i S. Kalejski. 2008. Manipulacija opasnim i otpadnim materijama 

u mehanizovanoj ratarskoj proizvodnji. Traktori i pogonske mašine 13(3): 36-42. 

[25] Zakon o poljoprivrednom zemljištu. "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 62/06 od 

19.07.2006. 

[26] Zakon o postupanju sa otpadnim materijama. "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 

25/96. 

199

[27] Zakon o prevozu opasnih materija. "Službeni list SFRJ" br. 20/84. 

[28] Zakon o zaštiti životne sredine. "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 135/04. 

Napomena: Ovaj rad je realizovan u okviru Projekta TR-20078 "Unapređenje 

energetske i ekološke efikasnosti traktora i mobilnih sistema", finansiran od Ministarstva za 

nauku i tehnološki razvoj. 

200 

Primljeno: 09.01.2009. Prihvaćeno: 20.01.2009.



Biblid: 0350-2953(2009)35: 3, 201-206 Originalni naučni rad 

UDK: 581.165.7:635.076:631.559 Original scientific paper 

UTICAJ KALEMLJENJA NA BROJ PLODOVA, PROSEČNU TEŽINU 

PLODA I PRINOS PO BILJCI 

THE EFFECTS OF GRAFTING ON THE NUMBER OF FRUITS, 

AVERAGE FRUIT WEIGHT AND YIELD PER PLANT 

Rašković Vera,* Đurovka M.** 

REZIME 

Kalemljenje kao agrotehnička mera odavno je poznata u proizvodnji vrežastih kultura. 

Značajni razlozi za kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenarija) su: ranija berba i veći 

prinosi. Postavljen je ogled na tipu zemljišta gajnjača, agroekološkim uslovima Vojvodine po 

randomiziranom blok sistemu, sa dva hibrida „celebration” F1,-kasni hibrid, „zengo” F1-rani 

hibrid sa veličinom osnovne parcele 42 m². U ogledu su bili sledeći tretmani: 

1. H1 - hibrid „celebration” običan rasad 

2. H1K1- „celebration” F1 kalemljen na “emphasis” F1 

3. H1K2- „celebration” F1 kalemljen na Lagenariju 

4 H2 - hibrid „zengo” F1- običan rasad 

5. H2K1- „zengo” F1- kalemljen na “emphasis” F1 

6. H2K2- „zengo” F1- kalemljen na Lagenariju 

S namerom da se utvrdi uticaj kalemljenja na prosečnu težinu ploda, prosečan prinos i 

prosečan broj plodova po biljci u toku vegetacione sezone kvantitativna merenja su obavljena 

na njivi, merio se svaki plod pojedinačno. Najveća prosečna masa od 8,18 kg ostvarena je kod 

H1K2- „celebration” F1 kalemljen na Lagenariju. Takođe, na ovom tretmanu postignut je i 

najveći prinos 10,49 kg. Kalemljenjem je postignut najveći prosečan broj plodova (1,34) što je 

zabeleženo kod varijante H1K1. Osnovna statistička metoda koja je korišćena je analiza 

varijanse. Rezultati su prikazani tabelarno. 

Ključne reči: kalemljenje, masa ploda, prinos, broj plodova po biljci. 

SUMMARY 

Grafting as anagrotechnical measure used in the production of plants with creeping stems has 

been known from ancient times. The significant reasons for grafting watermelon on squash vrg 

(Lagenarija) are: earlier harvest and larger yield. An experiment was conducted in the 

agroecological conditions of Vojvodina according ta a randomized block system, with two 

hybrids Celebration F1-a late hybrid, „zengo” F1- an early hybrid, the size of basic plot being 

42m 2 . The following treatments were used in the experiment: 

1. H1 - hybrid Celebration ordinary seedlings 

2. H1K1- Celebration F1 grafted on Emphasis F1 

* Mr Vera Rašković, predavač, Visoka poljoprivredna škola, Šabac, vpssa@ptt.rs 

** Dr Mihal Đurovka, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 

201

3. H1K2- Celebration F1 grafted on Lagenariju 

4. H2 – hibrid Zengo F1- ordinary seedlings 

5. H2K1- Zengo F1- grafted on Emphasis F1 

6. H2K2- „zengo” F1- grafted on Lagenariju 

The measurements were taken on a field, each fruit being measured separately, in order to 

establish the effect on grafting on the number of fruits, average fruit weight and yield per plant 

during a vegetational season. The largest average fruit weight (8,18 kg) was achieved in H1K2 - 

Celebration F1 grafted on Lagenarija. Also, highest yield was achieved in this treatment - 

10,49. The highest average number of fruits (1,34) was achieved by grafting, which was 

recorded in the variant H1K1. The basic statistical method used was a variant analysis. The 

result were shown in charts. 

Key words: grafting, fruit weight, yield, number of fruit per plant. 

UVOD 

Lubenica je jednogodišnje povrće, коd коje pоstојe dva оsnovna načina gajenja: direktnom 

setvom ili iz rasada. U praksi se primenjuju dve tehnike proizvodnje rasada i to običan i 

kalemljen rasad, kod kojeg se kao podloga koristi najčešće lagenarija ili hibridne podloge. 

Kalemljenje kao agrotehnička mera je odavno poznata u proizvodnji vrežastih kultura, u 

Koreji i Japanu koristi se od dvadesetih godina prošlog veka (Oda,1999). 

Postupak kalemljenja lubenica na bundevu, tikvice ili vrg, praktikuje se u mnogim 

značajnijim regionima proizvodnje lubenice u svetu (Choi et al, 2002). 

Osnovni razlog za kalemljenje vrežastih kultura jeste da se obezbedi zaštita od zemljišnih 

bolesti (Edelstein et al, 1999; Pamplomates et al, 2002). Dodatna korist od kalemljenja je veći 

potencijal za povećanje proizvodnje, bolji kvalitet – naročito duže očuvanje svežine. Osim 

toga, postiže se ranije dozrevanje i veći prinos plodova. Istraživanja Assell (2007) su potvrdila 

da kalemljene lubenice mogu da se gaje u vlažnijim uslovima, pri čemu će imati veći broj 

plodova po biljci i veći prinos u odnosu na ne kalemljene. Nedostaci kalemljenja su povećanje 

cene proizvodnje i mogućnost da plemka poprimi osobine podloge (Cushman, 2006). 

U svetu postoje brojni radovi novijeg datuma, u vezi s uticajem primene kalemljenja na 

prinos, broj plodova i prosečnu masu ploda lubenica. Kod nas nema mnogo rezultata, 

praktično jedina istraživanja ovog tipa na bostanu rađena su u vezi sa uticajem različitih vrsta 

tikava (kao podloge) na intezitet porasta korena ( Đurovka, 1997) i kvalitetom kalemljenja 

rasad. 


Ogled je postavljen po randomiziranom blok sistemu, sa dva hibrida “celebration” F1,-kasni 

hibrid, „zengo” F1- rani hibrid sa veličinom osnovne parcele 42 m 2 , u četri ponavljanja. 

Postojale su dve tehnike proizvodnje rasada, običan i kalemljeni, za kalemljenje su korišćene 

dve vrste podloge (K1 –Podloga za kalemljenje hibridna Emphasis F1 K2 – Podloga za 

kalemljenje domaća tikva vrg (Lagenarija). U ogledu su bili sledeći tretmani: 

1. H1 - hibrid „celebration” običan rasad 

2. H1K1- „celebration” F1 kalemljen na Emphasis F1 

3. H1K2- „celebration” F1 kalemljen na Lagenariju 

4 H2 - hibrid „zengo” F1- običan rasad 

5. H2K1- „zengo” F1- kalemljen na Emphasis F1 

6. H2K2- „zengo” F1- kalemljen na Lagenariju. 

202

Setva lubenica hibridne i domaće tikve vrg obavljena je u vremenu od 24. 3. - 28. 3. 

Korišćena je tehnika kalemljenja u procep, od 9. 4-14. 4. 

Rasađivanje i postavljanje ogleda obavljeno je od 30. 4-3. 5. 

Svakog proleća uzimaju se uzorci zemljišta i vrši analiza zemljišta. Sadržaj azota određen je 

po N-min metodi, dok su doze fosfora i kalijuma određene su po Al-metodi (Egner and Riehm, 

1959), na osnovu obezbeđenosti zemljišta i iznošenja elemenata prinosom. 

Zaštita biljka od korova, bolesti i štetočina predstavljala je redovne mere nege u sve tri 

godine istraživanja 

U tri vegetacione sezone kvantitativna merenja su obavljana na njivi , meren je svaki plod 

pojedinačno. Za utvrđivanje ukupnog prinosa meren je prinos svake biljke sa svake parcele i 

utvrđen prosek svake parcele (ukupno 20 biljaka). Takođe, utvrđeno je sledeće: broj plodova 

po biljci, prosečna masa ploda i prosečan prinos po biljci. 


Uticaj kalemljenja na masu ploda 

Poznato je da masa ploda umnogome zavisi od sorte i primenjene agrotehnike, takođe je 

poznato da su različiti zahtevi prema veličini na pojedinim tržištima. Dok zemlje Severne 

Evrope u principu traže srednje krupne plodove na nivou 5 kg (± 10%), potrošači na našem 

tržištu još uvek preferiraju ka izuzetno krupnim plodovima mase 8-10 kg, pa čak i krupnije. 

Tab. 1. Prosečna masa ploda (kg) 

Tab. 1. Average fruit weight (kg) 

Varijanta Godina (A) 

(B) 2007 2008 

Prosek (B) 

H1 6,83 6,30 6,56 

H1K1 7,05 8,10 7,58 

H1K2 7,30 9,05 8,18 

H2 6,48 6,53 6,50 

H2K1 7,53 6,80 7,16 

H2K2 7,46 7,20 7,34 

Prosek (A) 7,11 7,33 - 

A B AxB BxA 

LSD0.05 0,36 0,57 0,77 0,81 

LSD0.01 0,66 0,77 1,03 1,09 

Prosečna masa ploda za ogled iznosila je 7,22 kg, pri čemu su utvrđene značajne razlike 

između primenjenih tretmana. Interesantno je da je prosečna masa po godinama bila veoma 

slična (7,11:7,33 kg), a da je kalemljenje znatno uticalo na povećanje mase ploda kod obe 

sorte. Pri tome, kada je reč o uticaju podloge, utvrđeno je da je Lagenaria u obe godine 

obezbedila formiranje krupnijih lubenica od hibridne podloge Emphasis F1. 

Rezultati ovih istraživanja potpuno se podudaraju sa rezultatima nekih ranijih istraživanja 

(Yetisira i Saria, 2003) u kojima se navodi pozitivan uticaj kalemljenja na veličinu plodova. 

203

Isto tako najnovija istraživanja (Witaywannaku at all 2008) pokazuju da kalemljene lubenice 

formiraju znatno krupnije plodove, ali takođe obezbeđuju veću razistentnost prema fuzariumu. 

Uticaj kalemljenja na prinos plodova po biljci 

Profitabilnost proizvodnje sorata u našem području u najvećoj meri zavise i od ranostasnosti 

proizvodnje, odnosno vremena prispevanja prvih plodova. Međutim, uzdati se samo i 

isključivo u prinos plodova prvog kola je pogrešna orjentacija, i zato je ukupan prinos realan 

pokazatelj uticaja primene određenih postupaka ili agrotehničkih mera. 

Tab. 2. Prosečan prinos po biljci (kg) 

Tab. 2. Average yield per plant (kg) 

Varijanta 

Godina (A) 

(B) 2007 2008 

204 

Prosek (B) 

H1 5,85 7,88 6,87 

H1K1 8,81 1,51 10,16 

H1K2 9,66 11,32 10,49 

H2 6,21 7,30 6,75 

H2K1 8,47 9,91 9,19 

H2K2 8,96 9,57 9,26 

Prosek (A) 7,99 9.58 - 

A B AxB BxA 

LSD0.05 0,48 0,78 1,05 1,11 

LSD0.01 0,88 1,05 1,4 1,49 

Ukupan prosečan prinos po biljci, uzimajući u obzir obe godine i varijante ispitivanja 

iznosio je 8,78 kg, što je adekvatno prinosu od 44 t/ha. Pri tome ispoljene su značajne razlike 

između godina, od 1,59 kg/biljka. 

Uticaj kalemljenja bio je veoma izražen u obe godine ispitivanja i kod obe sorte: povećanje 

prinosa kod sorte „celebration” F 1 iznosio je 53%, a kod sorte „zengo” F1 37%. Važno je 

napomenuti da nije utvrđena značajna razlika u prinosu u zavisnosti od podloge, niti po 

godinama, niti između ispitivanih sorti. 

Uticaj kalemljenja na broj plodova po biljci 

U ranoj proizvodnji bostana primarni cilj je što ranija berba, odnosno zametanje i dozrevanje 

prvih plodova, što znači da ukupan broj plodova po biljci nema ekonomski značaj. Međutim, u 

srednjoj i kasnoj proizvodnji važan parametar je i broj plodova.

Tab. 3. Prosečan broj plodova po biljci 

Tab. 3. Average number of fruits per plant 

Varijanta 

Godina (A) 

(B) 2007 2008 

Prosek (B) 

H1 0,88 1,26 1,07 

H1K1 1,27 1,42 1,34 

H1K2 1,33 1,26 1,29 

H2 0,96 1,13 1,05 

H2K1 1,14 1,46 1,30 

H2K2 1,20 1,33 1,27 

Prosek (A) 1,13 1.30 - 

A B AxB BxA 

LSD0.05 0,10 0,17 0,23 0,24 

LSD0.01 0,19 0,23 0,31 0,33 

U našoj proizvodnoj praksi dominira rana proizvodnja lubenice, najčešće iz rasada, i pri 

tome se uglavnom ostvare dve berbe, odnosno dva ploda po biljci. Svakako da na broj plodova 

po biljci utiče više faktora (sorta, vegetacioni prostor, primenjena agrotehnika), a cilj ovog rada 

bio je da se utvrdi eventualni uticaj kalemljenja. 

Prosečan broj plodova bez obzira na godinu, sortu i kalemljenje iznosio je 1,22 po biljci. 

Razlike između godina bile su izražene (1,13, odnosno 1,30), ali takođe i po osnovu primene 

kalemljenja. 

Kalemljenje značajno doprinosi povećanju broja plodova bez obzira na sortu, a takođe i 

podlogu koja se koristi. Prosečno povećanje iznosilo je 25% kod sorte „celebration” F1, 

odnosno 24 % kod sorte „zengo” F1, u odnosu na nekalemljeni rasad. 

Uticaj podloge na broj plodova u ovim istraživanjima nije utvrđen, s obzirom da je razlika 

između Lagenarie i Emphasisa F1, kao podloga iznosio svega 2,3% (Lagenaria), odnosno 3,9% 

(Emphasis F1) u poređenju sa nekalemljenim rasadom. 

ZAKLJUČAK 

Rezultati ispitivanja uticaja kalemljenja lubenice na prinos, masu i broj plodova pokazuju 

sledeće: 

Kalemljenje značajno utiče na formiranje krupnijih plodova, povećanjem mase ploda za 

prosečno 15% u odnosu na nekalemljeni rasad. 

Uticaj podloga na masu ploda je bio različit, pri čemu je Lagenaria obezbeđivala čak nešto 

krupnije plodove, prosečno za 180 g kod sorte „zengo” F1 do 600 g kod sorte „celebration” 

F1. 

Prosečan prinos po biljci korišćenjem običnog rasada iznosio je 6,87 kg („celebration” F1), 

odnosno preko 10 kg kod kalemljenog rasada. Kod sorte „zengo” F1 ostvaren je prinos 6,75 

kg (običan rasad), odnosno više od 9 kg / biljka (kalemljeni rasad). 

Obe korišćene podloge podjednako značajno su uticale na prinos ploda po biljci. 

205

Broj plodova po biljci značajno je povećan primenom kalemljenog rasada za 24-25% u 

odnosu na nekalemljeni rasad. 

LITERATURA 

[1] Assell l. R. 2007. Grafting Watermelons. Clemson University CREC(Research for the 

Ntional Watermelon Association). 

[2] Choi DC, SW Kwon, BR Ko, JS Chou. 2002. Using chemical controls to inhibit 

axillary buds of Lagernaria rootstock for grafted watermelon (Citrullus lanatus). Acta 

Hort. 588:43-48. 

[3] Cushman Kent 2006. http://edis.ifas.ufl.edu 

[4] Đurovka M. 2002. Bostan, gajenje lubenice i dinje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 

79-81. 

[5] Edelstein M, R Cohen, Y Burger, SR Shriber, Pivonia S, Shtienberg D. 1999. 

Integrated management of sudden wilt in melons, caused by Monosporascus 

cannonballus, using grafting and reduced rates of methyl bromide. Plant Disease 

83:1142-1145. 

[6] Lee J. 1994. Culrivation of Graftid Vegetables I. Curent Status Grafting Metods and 

Benefits. Hotscience 29,(235-239) 

[7] Oda M. 1999. Grafting of vegetables to improve greenhouse production, Food & 

Fertilizer Technology Center, College of Agriculture, Osaka Prefecture University, 

Japan, 

[8] Paplomatas EJ, Elena K, Tsagkarakou A, Perdikaris A. 2002. Control of Verticillium 

wilt of tomato and cucurbits through grafting of commercial varieties on resistant 

rootstocks. Acta Hort. 579:445-449. 

[9] Yetisir H, Sari N 2003. Rootstock resistance to fusarium wilt and effect on 

watermelon fruit yield and quality. Phytoparasitica 31:1-7. 

206 

Primljeno: 28.01.2009. Prihvaćeno: 02.02.2009.




UDK: 531.41:662.756.3 Review paper 

PREDLOG STRATEGIJE ZA UVOĐENJE BIODIZELA U ŠIRU 

UPOTREBU U SRBIJI 

SUGGESTED STRATEGY FOR WIDE-SCALE INTRODUCTION OF 

BIODIESEL IN SERBIA 

Tešić M,* Kiš F,** Janković V.*** 

REZIME 

Uvidom u različite mere podsticanja proizvodnje i korišćenja biodizela koje se primenjuju u 

25 zemalja Evropske unije, a poznajući potrebe i ograničenja u Srbiji navedene su aktivnosti i 

mere koje bi trebalo preduzeti u Srbiji, radi uvođenja biodizela u širu upotrebu. Konkretne 

potrebne podsticajne mere su u oblastima proizvodnje sirovina za proizvodnju biodizela, 

proizvodnje i distribucije biodizela, situacije na tržištu i odnosu prema potrošačima. Naročito je 

značajno stvaranje stručnih kadrova i stručnih institucija za diseminaciju informacija o 

mogućnostima i prednostima savremenog korišćenja obnovljivih izvora energije, pa među 

njima i biodizela. 

Ključne reči: podsticanje korišćenja biodizela 

SUMMARY 

Considering various incentives for production and usage of biodiesel in 25 EU countries, and 

bearing in mind present requirements and limitations in Serbia, suggested in this paper are 

activities and measures to be taken in Serbia in order to introduce consumption of biodiesel on 

a wider scale. Incentives are needed to stimulate production of raw materials for biodiesel, 

production and distribution of biodiesel, situation on the market and treatment of consumers. 

Of special importance are education of trained personnel and creation of competent institutions 

for dissemination of information regarding the possibilities and advantages of modern usage of 

renewable energy resources, including biodiesel. 

Key words: incentives for biodiesel consumption in Serbia 

UVOD 

Od 2005. smatra se da su u biodizelu proizvedenom prema EN 14214 tokom razvoja 

devedesetih godina XX veka prevaziđene sve problematične pojave korišćenja biodizela 

prethodnih generacija standarda. Zato je biodizel prema EN 14214 pouzdano, kvalitetno gorivo 

za dizel-motore, proizvedeno iz obnovljivih sirovina, koje bez ograničenja mogu da se koristi 

čisto ili u mešavini svakoga odnosa sa mineralnim dizelom u svim savremenim dizel 

motorima, a čiji produkti sagorevanja ne utiču na povećanje efekta staklene bašte u atmosferi. 

* Dr Miloš Tešić, redovni profesor, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, tesic@uns.ns.ac.yu 

** Mr Ferenc Kiš, asistent, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 

*** Veroslav Janković, dipl. inž, Victoriagroup, Novi Sad. 

207

U mnogim zemljama razmišlja se, te se preduzimaju i unapređuju razne mere za podsticanje 

upotrebe biodizela. U Srbiji su neophodne mere za podsticanje proizvodnje i upotrebe 

biodizela. Ključna mera za podsticaj veće proizvodnje i upotrebe biodizela bilo bi potpuno 

oslobađanje biodizela od akcize, čime bi se osigurala konkurentnost biodizela na domaćem 

tržištu. 


Navode se različite mere koje se primenjuju u 25 zemalja Evropske unije. Njihovom 

analizom, a imajući u vidu potrebe i ograničenja u Srbiji nabrojane su aktivnosti koje bi trebalo 

preduzeti u Srbiji, radi uvođenja biodizela u širu upotrebu. 

208 


Pregled mera za podsticanje proizvodnje i upotrebe biogoriva u EU 

Mere koje pojedine zemlje članice EU preduzimaju radi podsticaja proizvodnje i korišćenja 

obnovljivih izvora energije, posebno biodizela, prikazane su u tab. 1 [1,5,6,7]. 

Delimično ili potpuno oslobađanje od akcize. Ova mera ima za cilj da smanji cenu biogoriva 

na pumpi i samim tim da poveća njegovu cenovnu konkurentnost na tržištu tečnih goriva. 

Oslobađanje od plaćanja poreza na emisiju CO2. Ova mera ima za cilj da smanji cenu 

biogoriva na pumpi, imajući u vidu njegove povoljnije ekološke karakteristike u pogledu 

emisije CO2 u odnosu na mineralni dizel. 

Smanjene dažbina za Flexi-Fuel Vehicles (FFV). („Flexy-Fuel Vehicle“ je vozilo koje može 

da koristi mešavinu različitih goriva). Zemlje članice mogu da se koristi određene olakšice, na 

primer, smanji troškove registracije takvih vozila ili saobraćajnih dažbina. Ova mera ima za cilj 

da podstiče uvođenje “Flexy-Fue” vozila na tržište. 

Subvencionisanje proizvodnje sirovina. Pored mera propisanih Zajedničkom 

poljoprivrednom politikom EU postoji široka mogućnost subvencionisanja poljoprivredne 

proizvodnje, a propisuju ih državni organi zemalja članica EU. 

Olakšice za ulaganje kapitala. Sa ciljem da se povećaju investicije u proizvodnju, distribuciju 

i potrošnju biogoriva zemlje članice EU usvojile su planove olakšica za ulaganje kapitala u 

oblast proizvodnje i korišćenja obnovljivih izvora energije. 

Sredstva za istraživačke i razvojne programe. Zemlje članice EU daju finansijsku pomoć za 

istraživačke projekte različitog tipa, sa ciljem da se smanje troškovi proizvodnje biogoriva, 

razvoj savršenijih oblika biogoriva, poboljšanje karakteristika blendiranih goriva. 

Obavezna upotreba biogoriva. Distributeri su obavezni da tržište snabdevaju određenom 

količinom biogoriva ili pak da sva goriva koja se prodaju na nacionalnom tržištu moraju da 

sadrže određeni procenat biogoriva. 

Standardi kvaliteta biogoriva. Standardi kvaliteta uvode se da bi se povećala pouzdanost u 

korišćenju biogoriva. 

Samoinicijativne akcije vlade. Vlade na lokalnom i državnom nivou volonterski prihvataju 

da kao prikaz svoga opredeljenja za korišćenje biogoriva koriste biogoriva u sopstvenom autoparku. 

Izuzimanje od naplaćivanja parking usluga. U ovom slučaju vozači se podstiču 

kombinacijom ekonomskih i praktičnih podsticaja. Naravno, ovakva mera zahteva određen 

stepen učestvovanja vlade u finansiranju ovakvog podsticaja. 

Brojnost i dostupnost pumpi za biogoriva. Brojnost i dostupnost pumpi za biogoriva su bitni 

da bi se obezbedila raširenija upotreba biogoriva.

Oslobađanje od poreza za štetne emisije. Imajući u vidu njihove povoljne ekološke 

karakteristike, biogoriva se oslobađaju od plaćanja poreza, koji su uvedeni za određene 

aktivnosti sa ciljem da se smanji negativni uticaj na zdravlje i životnu sredinu, kao posledica tih 

aktivnosti. 

Prilagođavanje ekoloških poreza. Uvode se porezi na aktivnosti i emisije koje uvećavaju 

oštećenje životne sredine. Biogoriva su izuzeta iz povećanja poreza zahvaljujući povoljnim 

ekološkim karakteristikama, čime se povećava njihova konkurentnost na tržištu. Uvođenjem 

novih poreza povećavaju se budžetski prihodi, što otvara mogućnost smanjenja drugih poreza 

(na primer, porezi na zarade). 

Informacije i aktivnosti u oblasti odnosa sa javnošću. Obezbediti javnost i masovnost 

informacija o dostupnosti i prednostima korišćenja biogoriva. 

Tab. 1. Mere za podsticaj proizvodnje i korišćenja biogoriva, koje su prezete u zemljama 

EU [1,2] 

Tab. 1. Incentives for production and consumption of biofuels in EU countries [1,2] 

Zemlja članica 

Contry of members 

Austrija 

Belgija 

Kipar 

Češka 

Danska 

Estonija 

Finska 

Francuska 

Nemačka 

Grčka 

Mađarska 

Irska 

Italija 

Letonija 

Litvanija 

Luksemburg 

Malta 

Holandija 

Poljska 

Portugal 

Slovačka 

Slovenija 

Španija 

Švedska 

Vel.Britanija 

Mera, criterion 

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 

Ukupno 19 2 1 5 4 11 4 2 4 1 1 1 1 3 

Izvor: Izveštaj zemalja članica EU objavljenih na WEB stranici Komisije EU. Podaci su 

dostupni na: http://www.eu.int/comm/energy/res/legislation/biofuels_members_states_en.htm 

209

Moguće količine biodizela u Srbiji 

Pri utvrđenim prosečnim prinosima, i zemljišnim fondom od 350.000 ha za proizvodnju 

sirovina za biodizel, u Srbiji je moguće proizvesti godišnje od 212.800 t do 250.600 t biodizela. 

To predstavlja samo teorijski potencijal proizvodnje biodizela u Srbiji, dok je realni potencijal 

znatno niži. Naime, posmatrajući regionalni razmeštaj proizvodnje uljarica u Srbiji, može se 

zaključiti da se preko 90% uljarica proizvodi u Vojvodini. Učešće uljarica u setvenoj strukturi 

Vojvodine u periodu 2001-2005. je blizu 20%, što je na granici biološkog maksimuma. Sa 

druge strane, učešće uljarica u setvenoj strukturi Centralne Srbije je oko 1%. 

To znači da se u Vojvodini ne može očekivati značajnije povećanje površina pod uljaricama, 

odnosno da se najveći deo (oko 90%) potencijalnih površina za gajenje sirovina za biodizel 

nalazi u Centralnoj Srbiji. Teško je proceniti koji deo potencijalne površine za proizvodnju 

sirovina za biodizel će se ubuduće iskoristiti u Centralnoj Srbiji, ali sigurno je da to neće biti 

veliki deo. Najveće prepreke značajnije proizvodnje sirovina za biodizel u Centralnoj Srbiji 

predstavljaju usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava i velika udaljenost između njih. To nije 

samo logistički problem organizovanja proizvodnje i prikupljanja uljarica u Centralnoj Srbiji, 

nego bi izazvalo i velike troškove, naročito usled potrebe investiranja u nove sabirne centre 

(silose) i visoke troškove transporta. 

Tab. 2. Potencijalna proizvodnja biodizela na površini 350.000 ha, u zavisnosti od strukture 

setve uljarica u Srbiji [1,3] 

Tab. 2. Potential production of biodiesel on the area of 350.000 ha in relation to the sowing 

structure of oilseed crops[1,3] 

Varijante 

Variants 

I 

II 

III 

IV 

Struktura setve 

Sowing structure 

100% Uljana 

repica 

70% Uljana repica 

30% Suncokret 


50% Suncokret 

70% Suncokret 


Moguća 

proizvodnja 

biodizela 

Potential 

production of 

biodiesel (t) 

Moguća supstitucija fosilnog dizela 

biodizelom 

Potential substitution of fossile diesel 

with biodiesel 

Ukupno privreda 

In economy (%) 

U poljoprivredi 

In agriculture (%) 

212.800 13,49 46,67 

224.140 14,21 49,16 

231.700 14,69 50,81 

239.260 15,16 52,47 

V 100% Suncokret 250.600 15,88 54,96 

uljana repica - oilseed rape; suncokret - sunflower 

Potpuno oslobađanje biodizela od akcize osiguralo bi konkurentnost biodizela na domaćem 

tržištu [3,4,1]. Ova mera je ključna za podsticaj veće proizvodnje a samim tim i šire upotrebe 

biodizela. Istovremeno usvajanje ove mere značiće smanjenje planiranih naplata od akciza na 

mineralno gorivo. Da bi se ostvarila planirana supstitucija 29.100 t mineralnog dizela 

210

iodizelom 2007, a biodizel bio oslobođen akcize na gorivo, koja iznosi 16,27 d/l, republički 

budžet bi ostvario manjak prihoda od akciza od oko 6,7 miliona €. Ovaj iznos čini oko 0,65% 

ostvarenih prihoda od akciza u 2007. godini, odnosno oko 0,1% ukupnih budžetskih primanja 

Republike Srbije 2007. Pod pretpostavkom usvajanja i primene Uredbe o obaveznom 

umešavanju biodizela u mineralni dizel, i pod pretpostavkom punog oslobađanja biodizela od 

akcize, u periodu 2007-2010. visina nenaplaćene akcize na gorivo iznosila bi oko 52 miliona € 

kumulativno [1,3]. 

Konkurentnost biodizela treba pratiti svake godine i preduzimati adekvatne mere da ona 

stalno bude obezbeđena. 

U celini gledano stanovništvo i privreda Srbije ne poznaju biodizel, zanemarljiva su iskustva 

iz njegovog korišćenja, ne prepoznaju se prednosti njegove upotrebe, a ne postoje ni značajnije 

inicijative, izvan akademskih krugova i potencijalnih investitora u postrojenja za proizvodnju 

biodizela, o širenju svesti o pozitivnim efektima njegove proizvodnje i primene. Ekonomska 

isplativost svakako ima ključnu ulogu u celokupnoj problematici. 

Predlog strategije za uvođenja biodizela u širu upotrebu u Srbiji [1,8,9,10] 

Da bi čitav sistem ulaganja u biogoriva (biodizel) bio u privredi prihvaćen, te time doveo do 

većeg korišćenja biodizela u Vojvodini/Srbiji potrebno je i: 

Lobiranje radi koordinacije aktivnosti u ministarstvima: poljoprivrede, životne sredine i 

prostornog planiranja, rudarstva i energetike, finansija i nauke, radi donošenja potrebnih 

pravnih i tehničkih propisa u vezi sa proizvodnjom, distribucijom, prodajom i upotrebom 

biodizela u Srbiji. Krajnji cilj je uspostavljanje pravnog i finansijskog sistema u Srbiji koje 

biodizel čini jeftinijim od fosilnog dizela u maloprodaji, čineći celokupan poduhvat isplativim. 

Prednosti koje nudi biodizel posmatrati po nivoima, ne samo s aspekta poljoprivrednog, 

transportnog i energetskog sektora, nego i kao pitanje od javnog značaja, gde moraju da se 

primene kompleksni instrumenti za regulaciju i upravljanje sistemom. 

Moraju da se sagledaju i vrednuju i efekti iskazani kroz smanjenje zagađenja životne sredine, 

mogućnost trgovine sa CO2 sertifikatima, zapošljavanje lokalnog stanovništva i otvaranje 

novih radnih mesta, te time doprinos privrednom i finansijskom razvoju zemlje. 

Prepoznati ključne subjekte koji su spremni da u najkraćem mogućem roku po pokretanju 

proizvodnje prihvate upotrebu biodizela. 

Izabrati distributivne kanale koji odgovaraju projektovanim kapacitetima fabrika biodizela. 

Promovisati sve prednosti biodizela kako privredi tako i stanovništvu (javni marketing, 

okrugli stolovi, posredstvom privrednih komora i udruženja, sajmovi, škole) radi povećanja 

svesti o postojanju biodizela i njegovoj dostupnosti na tržištu u Srbiji, te ekološkim 

prednostima i povoljnim ekonomskim efektima njegove primene. 

Za početak preporučuje se plasman mešavine biodizela i mineralnog dizela, dajući 

odgovarajuću zaradu poljoprivrednicima i konkurentne cene konačnim potrošačima goriva. 

Obezbediti da proizvodnja sirovina za biodizel bude za poljoprivredu finansijski 

interesantna, a za korisnike čist biodizel treba da bude 0,15 do 0,20 €c/l jeftiniji od evrodizela. 

U prvom talasu promocije i prodaje biodizela, osim direktne upotrebe u sopstvenom voznom 

parku državnih organa, aktivnosti treba usmeriti na auto-prevoznike, špeditere, transportna 

preduzeća i gradska saobraćajna preduzeća. 

Do ovih subjekata najbolje je doći direktnim kontaktom i promovisanjem posredstvom 

Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, Regionalnih privrednih komora, 

Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, Regionalnog centra za 

energetsku efikasnost u Novom Sadu. 

211

Kod potrošača koji mogu biti posebno zainteresovani za ekološki aspekt korišćenja biodizela 

(nacionalni parkovi, poljoprivreda, banje, vlasti većih gradova u Srbiji – Beograd, Novi Sad, 

Niš) – usmeriti pažnju na promociju ekoloških koristi od upotrebe biodizela. 

Direktna prodaja čistog biodizela stanovništvu je malo verovatna. Pre svega zbog potrebe da 

postoji široka mreža biodizel pumpi. Moguće je koristiti neke od već postojećih mreža (Lukoil- 

Beopetrol, NIS-Jugopetrol, OMW i pojedinačne pumpe u privatnom vlasništvu). Ipak, sugeriše 

se plasman mešavinom mineralnog dizela i 5% biodizela, a čisti biodizel za poljoprivredu. 

Školovanje - obrazovanje stručnjaka za proizvodnju biodizela (biogoriva) i promociju 

njegovog korišćenja, a naročito za sagledavanje ekonomskih efekata korišćenja biodizela i 

trgovine sa CO2 sertifikatima stečenim proizvodnjom i plasmanom biodizela. 

Vojvodina treba da sagleda kakvi će biti efekti najavljenih mera Vlade Srbije u oblasti 

korišćenja obnovljivih izvora energije na proizvođače sirovina za biodizel i ostale učesnike u 

lancu proizvodnje, distribucije i korišćenja biodizela, ali i ostalih obnovljivih izvora energije u 

Vojvodini. Prošlo je 2 godine od najave tih mera, a u Vojvodini nije učinjeno ništa na 

sagledavanju njihovih efekata na privredu i finansije Vojvodine. 

Izvršno veće Vojvodine treba da osnuje stručnu savetodavnu instituciju za oblast proizvodnje 

i korišćenja obnovljivih izvora energije, pa među njima i biodizela. Program ostvarivanja 

Strategije energetike koji je usvojen u januaru 2007, predviđa da će do 2012. u Srbiji biti 

otvoreno 24.000 novih radnih mesta u oblasti obnovljivih izvora energije. S obzirom na stepen 

razvoja i značajnu poljoprivrednu proizvodnju procenjuje se da će se bar 60% od toga broja 

ostvariti u Vojvodini. Znači da će u Vojvodini biti 14.000 novih radnih mesta u oblasti 

korišćenja obnovljivih izvora energije. Zato Vojvodina mora ima bar 5% od toga broja, dakle 

700 ljudi, osposobljenih za kompetentno rasuđivanje i kvalitetnu diseminaciju informacija koje 

će dovesti do zapošljavanja novih 13.300 radnika. Izvršno veće Vojvodine mora da učini napor 

da se „stvori“ tih 700 stručnjaka za korišćenje obnovljivih izvora energije u Vojvodini. 

ZAKLJUČAK 

Iskustvo evropskih zemalja pokazuje da biodizel može da se prodaje jedino ako je njegova 

maloprodajna cena niža od cene mineralnog dizela. Potrebne su konkretne, ali kompeksne 

podsticajne mere u oblastima proizvodnje sirovina za proizvodnju biodizela, proizvodnje i 

distribucije biodizela, situacije na tržištu i odnosu prema potrošačima. Naročito je značajno 

stvaranje stručnih kadrova i stručnih institucija za diseminaciju informacija o mogućnostima i 

prednostima savremenog korišćenja obnovljivih izvora energije, pa među njima i biodizela. 

Konkurentnost biodizela treba pratiti svake godine i preduzimati adekvatne mere da ona 

stalno bude obezbeđena. Potpuno oslobađanje biodizela od akcize osiguralo bi konkurentnost 

biodizela na domaćem tržištu. 

212 

LITERATURA 

[1] Tešić M. et al. 2008. Mogućnost proizvodnje i korišćenja biodizela u AP Vojvodini, 

monografija. Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad. 

[2] Di Lucia L. 2005. Greening the European Union with Biofuels: Policy Opportunities 

and Dilemmas, Unpublished Master’s thesis. International Environmental Science, 

Lund University, Lund, Sweden. 

[3] Kiš F. 2006. Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u 

Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 

[4] Crnobarac J, Marinković R. 2004. Sirovine za proizvodnju biodizela. U studiji:

Proizvodnja i korišćenje biodizela – Alternativnog i ekološkog goriva za dizel motore, 

Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 37-67. 

[5] Directive 2003/96/EC restructuring the Community framework for the taxation of 

energy products and electricity of 27 October 2003. Official Journal L 283 of 

31.10.2003. 

[6] Council of the European Union: Communication from the Commission, A Biomass 

Action Plan, COM(2006) 34 final, Brussels. 

[7] Council of the European Union: Communication from the Commission, An EU 

Strategy for Biofuels,COM(2005) 628, usvojen 7. decembra 2005. 

[8] Tešić M, Babić M, Martinov M. 2007. Predstojeći podsticaji za korišćenje biomase 

kao energenta, Savremena poljoprivredna tehnika, 33(1-2): 53-59. 

[9] [9] Tešić M, Igić S, Adamović D. 2006. Proizvodnja energije – novi zadatak i izvor 

prihoda za poljoprivredu. Savremena poljoprivredna tehnika, 12(1-2): 1-9. 

[10] Martinov M, Tešić M, Ilić M. 2006. Latest developments of RES polisy, 

Implementation and Planing in Serbia. Third Workshop “Data Gathering for the New 

Member states and Candidate Countries on RenewableEnergies” – European 

Commission Directorate General JRC Joint Research Centre, Institute for 

Environment and Sustainability, Bruxelles-Cavtat, 

http://streference.Jrc.cec.eu.int/Worksho%20Dubrovnik%202006.htm 

Primljeno: 28.01.2009. Prihvaćeno: 02.02.2009. 

213

UDK: 631.6:952. 

Martinov M, Veselinov B. 

Stanje u oblasti poljoprivrednog inženjerstva - Akcenti Konferencije VDI-MEG 

LANDTECHNIK 2008 

Sav. polj. tehn, 35(2009)3, 157-168, 1 tab, 8 sl, 22 lit. 

Dat je prikaz istorijata ovog udruženja, povodom pedeset godina postojanja Sekcije za 

poljoprivredno inženjestvo u okviru VDI. Prikazan je pregled radova saoštenih na VDI-MEG 

konferenciji LAND-TECHNIK 2008. Radovi su dati po sekcijama, u skladu s organizacijom 

rada Konferencije. Obrađeni su i prikazani najzanimljiviji delovi. U zaključku je komentarisan 

opšti utisak. 

UDK: 005.52:66-012.3:582.926.2:512.623.5 

Đević M, Dimitrijević A. 

Analiza potrošnje energije u proizvodnji paradajza na otvorenom polju i objektima 

zaštićenog prostora 


Cilj ovog rada jeste analiza potrošnje energije u proizvodnji paradajza na otvorenom i u 

objektima zaštićenog prostora. Ispitivanje je obavljeno na privatnom imanju 120 km južno od 

Beograda. Paradajz je gajen na otvorenom polju i u dvobrodnom plasteniku pokrivenom 

dvostrukom PE folijom, dužine 250 m i širine 21 m. Na osnovu energetskih inputa i 

ostvarenog energetskog outputa utvrđene su energetska efikasnost, specifični energetski input 

i energetska produktivnost za oba tehnološko-tehnička sistema proizvodnje. 

Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A, Zoranović M. 

UDK: 631.372 

Promena brzine rezanja i dužine puta rezanja kod suprotnosmernog obrtanja 

rotacione sitnilice 


U radu je analizirana rotaciona sitnilica sa smerom obrtanja rotora suprotnim u odnosu na 

smer obrtanja pogonskih točkova traktora sa kojim je agregatirana. Na osnovu izmerenih 

vrednosti u poljskim uslovima za radnu brzinu, broj obrtaja rotora, prečnik rotora, broj noževa 

i radnu dubinu izračunata je promena brzine rezanja i dužine puta rezanja. Takođe, određen je 

i vremenski interval od ulaska do izlaska noža iz zemljišta, kao i ugao koji vektor brzine 

rezanja zaklapa sa horizontalom na početku i kraju rezanja. Navedeni parametri izračunati su 

korišćenjem softverskog paketa "Scientific work place". 

213

UDK: 662.756.3:330.5:66.012.3 

Tolmač D, Prvulović Slavica, Štrbac Nada, Radovanović Ljiljana 

Materijal i energetski bilans proizvodnje biodizela 


U radu je prikazana proizvodnja suncokreta, soje i uljane repice u hektarima, uljane kulture 

koje imaju izuzetan energetski potencijal neophodan za dobijanje ovog eko-goriva. Prikazani 

su pravci razvoja i mogućnosti da Srbija postane potencijalni lider u proizvodnji biodizela. 

Studije, koje su rađene za biodizel, pokazuju da je ukupni energetski bilans pozitivan, pa je iz 

tog razloga dat prikaz materijalnog i energetskog bilansa proizvodnje biodizela, počevši od 

biljnih ostataka do biodizela kao finalnog proizvoda. 

UDK: 338.43:632.95:628.4 

Ružić D, Poznanović N. 

Opasne materije u poljoprivredi na teritoriji AP Vojvodine 

Sav. polj. tehn, 35(2009)3, 191-200, 28 lit. 

Procesi poljoprivredne proizvodnje uključuju i upotrebu supstanci koje pod određenim 

uslovima mogu da se smatraju opasnim, npr. prilikom transporta na javnim putevima do 

mesta upotrebe, ili prilikom presipanja i skladištenja i sl. Takve materije predstavljaju 

potencijalnu opasnost po čoveka i njegovo okruženje, ukoliko se njima nepravilno rukuje i 

one nekontrolisano dospeju u tlo ili vodu ili se na neki drugi način ispolji njihovo negativno 

dejstvo. Posledice mogu ili ne moraju odmah da se ispolje, ali dejstvo može da traje i veoma 

dugo, u trajanju koje može da se meri i godinama. Iz tih razloga posebnim merama zaštite i 

informisanjem o pravilnoj manipulaciji takvim materijama, mogu da se spreče moguće 

negativne posledice. 

214 

Rašković Vera, Đurovka M. 

UDK: 581.165.7:635.076:631.559 

Uticaj kalemljenja na broj plodova, prosečnu težinu ploda i prinos po biljci 

Sav. polj. tehn, 35(2009)3, 201-206, 3 tab, 9 lit. 

Kalemljenje kao agrotehnička mera odavno je poznata u proizvodnji vrežastih kultura. 

Značajni razlozi za kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenarija) su: ranija berba i veći 

prinosi. Postavljen je ogled na tipu zemljišta gajnjača, agroekološkim uslovima Vojvodine po 

randomiziranom blok sistemu, sa dva hibrida „celebration” F1,-kasni hibrid, „zengo” F1-rani 

hibrid sa veličinom osnovne parcele 42 m².

UDK: 531.41:662.756.3 

Tešić M, Kiš F, Janković V. 

Predlog strategije za uvođenje biodizela u širu upotrebu u Srbiji 

Sav. polj. tehn, 35(2009)3, 207-213, 2 tab, 10 lit. 

Uvidom u različite mere podsticanja proizvodnje i korišćenja biodizela koje se primenjuju u 

25 zemalja Evropske unije, a poznajući potrebe i ograničenja u Srbiji navedene su aktivnosti i 

mere koje bi trebalo preduzeti u Srbiji, radi uvođenja biodizela u širu upotrebu. Konkretne 

potrebne podsticajne mere su u oblastima proizvodnje sirovina za proizvodnju biodizela, 

proizvodnje i distribucije biodizela, situacije na tržištu i odnosu prema potrošačima. Naročito 

je značajno stvaranje stručnih kadrova i stručnih institucija za diseminaciju informacija o 

mogućnostima i prednostima savremenog korišćenja obnovljivih izvora energije, pa među 

njima i biodizela. 

UDC: 631.6:952. 

Martinov M, Veselinov B. 

Agricultural engineering – state of the art Conference VDI-MEG LAND.TECHNIK 

2008 

Cont. Agrg. Engng, 35(2009)3, 157-168, 1 tab, 8 fig, 22 ref. 

The history of agricultural engineering section in a frame of German engineers’ society 

VDI, related to 50th anniversary, is presented. It is followed by review of papers presented at 

VDI-MEG Conference Agricultural Engineering 2008. The papers are reviewed in groups 

corresponding to these applied in book of proceedings, whereby the most significant outcomes 

were selected. Finally is given general impression about Conference. 

Đević M, Dimitrijević A. 

UDC: 005.52:66-012.3:582.926.2:512.623.5 

Energy analysis for greenhouse and open field tomato production 


The aim of this paper is to analyze energy patterns in open and greenhouse tomato 

production, since tomato is very important vegetable in human nutrition with tendency to be 

used whole year. Concerning the high energy consumption in greenhouse production a 

comparison with open filed tomato production was found to be interesting. Data used in the 

study were obtained from the experiment carried out on a private property 140 km south from 

Belgrade. In the study, energy values were calculated by multiplying the amount of inputs and 

outputs by the related energy conversion factors. The same tomato varieties were planted in 

open filed and in the greenhouse at the same time. 

UDC: 631.372 

215

Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A, Zoranović M. 

Variation of cutting speed and cutting path length in reverse-rotation rotary tiller 


In this paper, a reverse-rotation tiller was analysed. Its tines rotate reverse to drive wheels of 

the hitched tractor. Variations in cutting speed and cutting path length were calculated based 

on the following data measured in-field: operating speed, rotor speed, rotor diameter, number 

of tines and tilling depth. Also determined was the time interval between entrance and egress 

of tines from the soil, as well as the angle between the cutting speed vector and the horizontal 

reference at the beginning and end of cutting. Equations were solved using Scientific work 

place software. 

UDC: 662.756.3:330.5:66.012.3 

Tolmač D, Prvulović Slavica, Štrbac Nada, Radovanović Ljiljana 

Materially and energy balance production of biodiesel 


In this paper is presented production of sunflower, soy and rape in hectares, all being oil 

plants with excellent energy potential necessary in production of this eco-fuel. The work 

shows directions in development and possibilities for Serbia to become a potential leader in 

biodiesel production. Studies of biodiesel show positive total energy balance and that is why 

material and energy balance in production of biodiesel have been presented, starting from 

residue from the plants to biodiesel as the final product. 

216 

Ružić D, Poznanović N. 

UDC: 338.43:632.95:628.4 

Dangerous substances in agriculture in AP Vojvodina region 

Cont. Agrg. Engng, 35(2009)3, 191-200, 25 ref. 

Agricultural processes involve use of substances that can be treated as dangerous under 

certain conditions, e.g. during the transport or during the refilling and storing. If such 

materials are misused and they permeate in soil or water or their adverse effects are exerted in 

any other way, they become potential threat for human health and environment. Effects of the 

contamination can be manifested immediately or not, but consequences could last long, even 

several years. For that reason, using the special protecting measures and informing about 

proper handling with the materials it is possible to prevent the adverse consequences.

UDC: 581.165.7:635.076:631.559 

Rašković Vera, Đurovka M. 

The effects of grafting on the number of fruits, average fruit weight and yield per 

plant 

Cont. Agrg. Engng, 35(2009)3, 201-206, 3 tab, 9 ref. 

Grafting as anagrotechnical measure used in the production of plants with creeping stems 

has been known from ancient times. The significant reasons for grafting watermelon on 

squash vrg (Lagenarija) are: earlier harvest and larger yield. An experiment was conducted in 

the agroecological conditions of Vojvodina according ta a randomized block system, with two 

hybrids Celebration F1-a late hybrid, „zengo” F1- an early hybrid, the size of basic plot being 

42m 2 . 

Tešić M, Kiš F, Janković V. 

UDC: 531.41:662.756.3 

Suggested strategy for wide-scale introduction of biodiesl in Serbia 

Cont. Agrg. Engng, 35(2009)3, 207-213, 2 tab, 10 ref. 

Considering various incentives for production and usage of biodiesel in 25 EU countries, 

and bearing in mind present requirements and limitations in Serbia, suggested in this paper are 

activities and measures to be taken in Serbia in order to introduce consumption of biodiesel on 

a wider scale. Incentives are needed to stimulate production of raw materials for biodiesel, 

production and distribution of biodiesel, situation on the market and treatment of consumers. 

Of special importance are education of trained personnel and creation of competent 

institutions for dissemination of information regarding the possibilities and advantages of 

modern usage of renewable energy resources, including biodiesel. 

217

218 


Cont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 3, 157-218, Novi Sad, februar 2009

spt 3 09 all color.pdf - Poljoprivredni fakultet

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?