memorandum srpske akademije nauka i umetnostī - komunikacija

More documents

Recommendations

Info

U prvom delu (Kriza jugoslovenske privrede i društva) se razmatraju opšti problemi privrednoekonomskog i politickog podsistema. Iako je ovaj deo utemeljen na nalazima naucne ekspertize, pre svega iz oblasti ekonomske nauke, njegove premise i zakljucci retko prevazilaze nivo opšte i nacelne rasprave o potrebi modernizacije, integracije u tokove trece tehnološke revolucije, o ucešcu u medunarodnoj podeli rada, o neefikasnosti jugoslovenske privrede… Ono što nas zanima u ovom delu je kritika federalizma zasnovanog na Ustavu SFRJ iz 1974. godine, kojim je izvršena fakticka konfederalizacija Jugoslavije i konfederalizacija Srbije. Posebno je podvrgnuta kritici konfederativna struktura Srbije, jer dve autonomne pokrajine u njoj imaju ingerencije republikâ (“konstitutivni elementi federacije”) u tom smislu da je tzv. uža Srbija u svemu potcinjena njihovoj politickoj volji. Ne može se doneti ni jedna odluka na republickom nivou ako saglasnost ne daju pokrajinske vlasti, dok su pokrajine u vecoj meri samostalne pri kreiranju sopstvene politke – republicka vlast (u kojoj participiraju i predstavnici pokrajinâ) je ostala, prakticno, bez ingerencija. U ovom delu teksta je izvršena i kritika privrednog i ekonomskog nacionalizma koji ispoljavaju druge republike, narocito Hrvatska i Slovenija. Separatisticki nacionalizam, prema autorima Memoranduma, ima poreklo u politici Kominterne, pa, onda, i u politici Komunisticke parije Jugoslavije 148) još 148) Zanimljivo je da ovakav stav izricu i neki clanovi Odbora koji su bili clanovi KPJ u vreme II svetskog rata. Memorandumom kritikuju politicku i društvenu stvarnost koju su aktivno sami stvarali. 150 1.
pre Drugog svetskog rata. Kominterna se zalagala za dekompoziciju Jugoslavije, kritikujuci hegemonizam <strong>srpske</strong> buržoazije i politicke elite, u cijoj je osnovi srpski nacionalizam. Naravno, Memorandum kritikuje ovakvo politicko stanovište tvrdnjom da stvari stoje upravo obrnuto – srpski narod je “žrtva nacionalizama drugih naroda” u Jugoslaviji, posebno politike koja je na delu u Hrvatskoj i Sloveniji. Ova teza se dokazuje sporijim privrednim rastom Srbije u odnosu na, narocito, ove dve republike, sa jedne strane, a srazmerno vecim ulaganjem Srbije u fondove za ekonomski razvoj nerazvijenih delova Jugoslavije. Politickim diktatom je blokiran ekonomski razvoj Srbije. Da bi se ove teze potkrepile, autori se pozivaju na narušeni suverenitet srpskog naroda i na nepriznatu, slobodno izraženu volju naroda. Naravno, suverenitet srpskog naroda je, u ovakvim uslovima, ugrožen, jer je onemoguceno ostvarenje principa da se suverenost naroda postiže “samoodredenjem i samoopredeljenjem nacije”. Samoodredenje i samoopredeljenje srpskog naroda u drugim republikama je onem oguceno, jer Srbi tamo nemaju ni ona politicka i kulturna prava koja u njima uživaju nacionalne manjine: ne mogu da se služe svojim jezikom, svojim pismom (cirilicom), ne mogu da neguju svoju kulturu, ne mogu slobodno da ispovedaju svoju veru… Pri kraju ovog poglavlja, samo u jednom kratkom odeljku (pasusu) se nacelno govori o ljudskim pravima, uz pozivanje na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. godine. Na samom kraju, autori se zalažu da racionalnost bude uspostavljena kao osnovni princip uredenja društvenih odnosa. Odmah pada u oci da u ovom delu Memoranduma, koji se zalaže za racionalne i moderne nacine privrednoekonomskog i politickog ustrojstva nema mesta za gradanina. Naime, gradaninu se ne priznaje izvorni suverenitet (iz koga se izvodi svaki kolektivni, pa i narodni 151
Page 1 and 2: MEMORANDUM SRPSKE AKADEMIJE 147 NAU
Page 3: sedništva SANU. 147 ) Nakon godinu
Page 7 and 8: proseka i doprinosom za razvoj nera
Page 9 and 10: turno društvo “Prosvjeta”. Obr
Page 11: postane istorijski subjekt, da izno

memorandum srpske akademije nauka i umetnostī - komunikacija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?