memorandum srpske akademije nauka i umetnostī - komunikacija

U prvom delu (Kriza jugoslovenske privrede i
društva) se razmatraju opšti problemi privrednoekonomskog
i politickog podsistema. Iako je ovaj deo
utemeljen na nalazima naucne ekspertize, pre svega iz
oblasti ekonomske nauke, njegove premise i zakljucci
retko prevazilaze nivo opšte i nacelne rasprave o potrebi
modernizacije, integracije u tokove trece tehnološke
revolucije, o ucešcu u medunarodnoj podeli rada, o
neefikasnosti jugoslovenske privrede…
Ono što nas zanima u ovom delu je kritika federalizma
zasnovanog na Ustavu SFRJ iz 1974. godine, kojim
je izvršena fakticka konfederalizacija Jugoslavije i konfederalizacija
Srbije. Posebno je podvrgnuta kritici konfederativna
struktura Srbije, jer dve autonomne pokrajine
u njoj imaju ingerencije republikâ (“konstitutivni
elementi federacije”) u tom smislu da je tzv. uža Srbija u
svemu potcinjena njihovoj politickoj volji. Ne može se
doneti ni jedna odluka na republickom nivou ako saglasnost
ne daju pokrajinske vlasti, dok su pokrajine u
vecoj meri samostalne pri kreiranju sopstvene politke –
republicka vlast (u kojoj participiraju i predstavnici pokrajinâ)
je ostala, prakticno, bez ingerencija. U ovom delu
teksta je izvršena i kritika privrednog i ekonomskog nacionalizma
koji ispoljavaju druge republike, narocito
Hrvatska i Slovenija.
Separatisticki nacionalizam, prema autorima
Memoranduma, ima poreklo u politici Kominterne, pa,
onda, i u politici Komunisticke parije Jugoslavije 148) još
148) Zanimljivo je da ovakav stav izricu i neki clanovi Odbora
koji su bili clanovi KPJ u vreme II svetskog rata. Memorandumom
kritikuju politicku i društvenu stvarnost koju su
aktivno sami stvarali.
150
1.