memorandum srpske akademije nauka i umetnostī - komunikacija

lužio kao osnova za analizu sadržaja ovog dokumenta u
okviru dveju glavnih tema, dat je u Prilogu.
Memorandumu nije dat legalitet, ali namere, racionalizacije
i obrazloženja politicke i kulturne elite u
Srbiji su u neobicno velikoj meri korenspondentne sa
stavovima i preporukama zapisanim u njemu. Iako bez
legaliteta, iz ideoloških razloga mu je pripisivan legitimitet.
Ukratko, bez obzira na to kakav se mu se znacaj
pripisuje, sa Memorandumom nastaje (u javnom
smislu) radikalna prekretnica u srpskoj zvanicnoj politici.
A u kulturi se promoviše strategija “odbrane nacionalnog
interesa”. Do pojave Memoranduma na delu
je bila vladajuca politicka strategija jugoslovenskog neoboljševizma
(samoupravni socijalizam) koja je vec
iscrpla unutrašnje politicke i ideološke resurse. Zbog
nedelotvornosti boljševizma (kao ideologije i politicke
prakse), njegove rigidnosti, ideološkog monopola, institucionalne
zabrane pluralizma svake vrste, monopola
vlasti jugoslovensko društvo je zapalo u stanje teške sistemske
krize. Krizu nije bilo moguce rešiti u okviru
zvanicne ideološke i politicke paradigme. Zadatak koji
su sebi postavili autori Memoranduma je bio da se nade
alternativa.
*
Na godišnjoj skupštini SANU, maja 1985. godine
(predsednik SANU je bio akademik Dušan Kanazir), odluceno
je da se sacini Memorandum kojim bi se javnosti
predocilo naucno i objektivno utemeljeno mišljenje
SANU o najvažnijim problemima jugoslovenskog
društva, koje se nalazilo u dubokoj sistemskoj krizi.
Predsedništvo SANU je obrazovalo Odbor za pripremu
Memoranduma u ciji sastav je ušlo šesnaest akademika
na celu s Antonijem Isakovicem, potpredsenikom Pred-
148