Kritika: Mulić, Llosa, Mršić Interview: Marina Trumić TEMA broja ... - sic
Kritika: Mulić, Llosa, Mršić Interview: Marina Trumić TEMA broja ... - sic
Kritika: Mulić, Llosa, Mršić Interview: Marina Trumić TEMA broja ... - sic
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
na njih udariše bešlije i delije. E u kurac! Hadžija<br />
Roćko naredi strateško povlačenje. Po naređenju<br />
nevoljne vojne se povukoše, pregrupisaše se<br />
u frontalnu formaciju i stadoše na crtu. Tako<br />
raspoređeni zahtijevali su svoja prava sve dok im<br />
nije dojadilo, pa se mirno raziđoše. Na stratištu je<br />
ostao samo tužni Hadžija Roćko, unesrećen raspletom,<br />
i u nedoumici je l’ sve dobro kad se dobro<br />
svrši il’ nije sve dobro kad se dobro svrši. Tada<br />
kroz rupu u vremenu izađe detektiv nemogućeg<br />
Martin Misterija i koristeći visoko sofisticiranu<br />
tehničku opremu pobrine se da nedoumica<br />
Hadžije Roćka bude osvjedočena.<br />
Mnemogram<br />
Oti dan izrana sa sabaha zaputim se u Travnik na<br />
proteste. Još su išli Hadžija Fišek, Hadžija Kulak i<br />
Hadžija Pipica. Hadžija Kulak je nosio transparent<br />
s parolom BORCI PRVE BRDSKE MAJKE TUR-<br />
SKE. Dok smo išli pjevali smo Put putuje Latifaga.<br />
Kad je bilo negdje oko pone stigosmo na zborno<br />
mjesto. Kad smo stigli Hadžija Fišek mi rekne:<br />
Što nas ima, mašala. Ondar ja priuzmem riječ i<br />
održim trebinu. Hadžija Fišek i Hadžija Pipica<br />
me digoše na ramena, a Hadžija Kulak podviknu:<br />
Čuj i počuj narode. Ondar ja reknem: Braćo borci,<br />
lahko je vidit da vako naprijed ne mere, a nazad<br />
se nema kud.<br />
Paša veli da je u zemlji financijska kriza i da se<br />
moraju rezat financijske mjere, al ni njegovo<br />
maslo nije za ramazana. Da je financijska kriza to<br />
i mi vidimo, al je prililo čašu da se reže sam priko<br />
naših leđa. Đe si bio, niđe; šta si radio, niša; a bili<br />
smo i radili smo braćo borci. A svako njihovo fala<br />
je belaj sam veći neg što je bio. Al nešta ću vam<br />
kazat braćo borci, i s tijem ću da poentiram; negdje<br />
mora probit braćo borci, negdje mora probit i<br />
popustit. Mi se moramo borit za svoja prava. A što<br />
se tiče Bosne, ona će preživit. Nju ko hastu tresu<br />
vatre i biju promahe. Al prije će od nje ruke dignut<br />
jikmaci neg što ona digne i otegne svoje noge.<br />
Bosna će preživit, ondar ustat i svojim nogama<br />
otić u život i bolju budućnost. Ona to hoće, i za nju<br />
je to farz. A čuda su moguća. U to smo se uvjerili<br />
i trideset sedme koju neki i sad dozivlju. Mi braćo<br />
borci, danas kao i ondar moramo bit složni i istupit<br />
zajednički. Zato, sad pođite za mnom mirno i<br />
dostojanstveno po svoja prava.<br />
Ondar smo sišli do pašina Konaka i počeli<br />
potraživat svoja prava. Digli smo transparente,<br />
vikali parole, i pjevali Jedna si jedina. Iza kapije oko<br />
Konaka su stajali sejmeni i čauši. Među njima je<br />
isto bilo boraca samo su metnuli kacige na glave<br />
da hin se ne mere pripoznat. Hadžija Pipica je<br />
izvisio alaj-bajrak našeg buljuka, a Hadžija Fišek<br />
započeo parolu Mi smo duša ove države!, što<br />
smo svi prifatili. Još je Hadžija Kulak viko: Paša<br />
bez morala, etike i časti! Ali, ondar sam ja ukapiro<br />
da sve to nas neko zajebava i da je Konak prazan<br />
ko hambar. E tu je malo rijet da sam popizdio i<br />
plano. Sazovem jarane da pošjetujemo šta da se<br />
radi. Ja sam pridložio da se udari na Konak, jerbo<br />
su to sve domaći četnici i red je da hin se ukloni,<br />
što svi združno prifatiše. Ondar smo zapjevali<br />
Bosnom behar probeharao i udarili na kapiju.<br />
Prvi je udario pustahija Hadžija Kulak, probio se<br />
kroz kapiju i pobio s čaušima. U tom smo i mi<br />
ostali navalili i čauši i sejmeni nisu imali šanse.<br />
Morali su da se povlače. Dole dušmanska vlada!,<br />
dero se Hadžija Kulak; Smrt domaćim četnicima!,<br />
galamio je Hadžija Pipica; Bando idi u rezervne<br />
dovine svoje!, viko je Hadžija Fišek. Već smo bili<br />
došli do Konaka i prvi naši su počeli ulazit unutra.<br />
Ali, ondar nas je snašlo ono čemu se nijesmo<br />
nadali. Unutra su nas spremni čekali bešlije<br />
i delije.<br />
Tu sam ti ja pomislio: E u kurac, i naredio strateško<br />
povlačenje. Ondar smo se mi povuki i stali na<br />
crtu. Ondar je Hadžija Fišek poviko: Vidiš šta ti je<br />
ova država, krv si za nju dao, a ona na te šalje<br />
zvijeri naoružane. Crknite kere četničke. Za njim<br />
je prifatio Hadžija Pipica: Džigerice sam u ratu<br />
iskrvario, a sad mi država odbija bubrege. Doli<br />
domaći četnici. Na njega se nadovezo Hadžija<br />
Kulak: Buljuk sam u ratu spasio, a šta sam dobio<br />
od države, sta? Kurac sam dobio, eto to. Umrite<br />
svinje izdajničke. Sam, tada sam ja ukapiro da<br />
nam se narod razilazi. Za sahat smo ostali sam<br />
nas četverica. E tu ti ja nisam mogo da skapiram<br />
đe nestadoše svi oni ljudi. I je l sve dobro<br />
kad se dobro svrši il nije sve dobro kad se dobro<br />
svrši? Tu me Hadžija Kulak prigrli i reče: Jebajiga.<br />
Al, mene nešto u duši pritislo, gledam pohlupani<br />
pendžeri na konaku, razvaljena kapija, zid srušen,<br />
stražarnice dogorijevaju, vjetar nosi sijeno, sunce<br />
zalazi, pa zagrlim jarane i potiho potegnem: Ne bi<br />
sjala ovako jako...<br />
86 (<strong>sic</strong>!)
Change language