Kritika: Mulić, Llosa, Mršić Interview: Marina Trumić TEMA broja ... - sic
Kritika: Mulić, Llosa, Mršić Interview: Marina Trumić TEMA broja ... - sic
Kritika: Mulić, Llosa, Mršić Interview: Marina Trumić TEMA broja ... - sic
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
(<strong>sic</strong>!) home<strong>sic</strong>!Edin<br />
Damar vojnih<br />
bubnjeva<br />
ili o ratu i miru<br />
Hadžije Roćka<br />
Vojevanje<br />
Ima vremena kad kušnja ne dođe od Boga, već od<br />
čovjeka, kad insan na jedan tas vage spusti blaga<br />
dunjalučka, a na drugi metne džan, pa kad džan<br />
prevagne kucne čas da se digne na oružje i da se<br />
bori za rod i dom. Kad u doboš udari ritam ratnih<br />
koračnica, nebesa zastru krvavi alaj-bajraci<br />
i mrtvi uđu u žive, potonu brbljivci, galamdžije i<br />
kukavice, a na struji plemenitog zanosa izrone<br />
gazije, astralni ratnici i udarne bojne. Ljudi se<br />
tada razbistre i lahko se rastabiri ko je karakter,<br />
din i obraz, a ko repa bez korijena i kurvin sin.<br />
Jedan od tih gazija je i neustrašivi Hadžija Roćko,<br />
bojovnik što je prevalio sijaset bojni, izvojevao<br />
pobjeda koliko je u kosi dlaka, a zaradio jakija da<br />
ni pedalj kože ne ostane čist.<br />
U julu mjesecu godine 1737. po latinskom računu,<br />
telali kroz kasabe pronesoše crne habere. Golem<br />
namet odnekud se spusti na Bosnu, slovo zle<br />
kobi upisa se u ljudske sudbine, i ljudske duše<br />
oprži vatra fatalnog šejtanskog dodira. Kao mora<br />
na Bosnu pade vijest da pod Ozijom 14. jula 1737.<br />
izgibe bosanska regimenta, što obodri i osnaži<br />
kaura, pa Karlo VI još isti dan Porti objavi rat, ne bi<br />
li se omastio o Carstvo Osmansko i na naš krvav<br />
račun proširio granice zemlje ćafirske. Još prije te<br />
objave u Pakracu ćesarski generali okupiše golemu<br />
bojnu silu: četrdeset jedan konjički eskadron<br />
u kojim je jahalo četiri hiljade tristo četrdeset pet<br />
vatrenih konjanika, brojne artiljerijske baterije što<br />
su se pod čeličnom disciplinom mehanički truckale<br />
kaljavim putovima, a pješadija se u maršu protezala<br />
na pola dana, sve ukupno šesnaest hiljada<br />
dvjesto četrdeset sedam vojnika. Pod šejtanskim<br />
blagoslovom ujaha kaurska vojna u Bosnu još<br />
10. jula, pa se preko Bosanke Gradiške uputi<br />
Banja Luci gdje neokrznuta stiže 24. jula i započe<br />
opsadu zidina. O tugo nebeska. Bez savjetovanja<br />
sa Portom urediše bosanski prvaci opću mobilizaciju,<br />
pa se na Travničkom polju počeše okupljati<br />
Salčinović<br />
čete iz svih kadiluka. Tu se vojsci priključi i jedan<br />
buljuk iz sela Božjeg ugodnika čestitog Hadžije<br />
Roćka predvođen čvrstom Hadžijinom desnicom.<br />
Sa Božjom milošću uputi se deset hiljada vojnika<br />
pod Banju Luku, a smrtonsni randevouz s Habzburzima<br />
odigra se 04. augusta.<br />
Kad ugleda austrijsku vojsku blagoglagoljivi<br />
buljugbaša Hadžija Roćko zapovijedi juriš, triput<br />
poviknu “Tekbir”, triput mu borci uzvratiše “Allahu<br />
ekber”, pa se poput furija ostrviše na kaure<br />
udarajući frontalno. Pet puta su kauri uzmicali,<br />
pet puta je udarao buljuk Hadžije Roćka. Dana 13.<br />
augusta trag se kauru zametnu.<br />
Zulum<br />
Značaj boja pod Banja Lukom pravilno je vrednovala<br />
bošnjačka nauka. Aksiomu da kao takva,<br />
Banjalučka bitka predstavlja jednu od prvih<br />
stranica bosanskomuslimanske samosvijesti<br />
utvrdio je prof. dr. Enes Pelidija, dok je prof. dr.<br />
Mustafa Imamović našao da se slobodno može<br />
reći, s obzirom na vojno-politički značaj ove pobjede<br />
i njezinu kasniju ulogu u usmenoj i pisanoj<br />
tradiciji bosanskih muslimana, da su oni bitkom<br />
pod Banjom Lukom definitivno postali nacijom.<br />
Ali, ni sva mudrost nauke nekad nije dovoljna da<br />
zemlja izađe na zelenu granu. Velika je bašta Božja,<br />
svakakvog korova iznikne, a zulum kad udari bira<br />
sjerotu i otkida joj gorke zalogaje. Kad onomad<br />
korumpirani i beskrupulozni paša Bosanskog<br />
ejaleta zajedno s kriminaliziranim haznadarom<br />
i mafijaškim klanom na vlasti isprazni ejaletsku<br />
haznu i dovede ejalet do finansijskog sloma i ruba<br />
bankrota, telali po kasabama raznesoše ferman<br />
da na snagu stupa zakon o uvođenju cenzusa na<br />
boračka primanja. Taj svekosmički zulum toliko<br />
uzdrma socijalno ugroženu boračku populaciju da<br />
blagoglagoljivi Hadžija Roćko popizdi i prouzroči<br />
nekoliko zemljotresa na dunjaluku. Kucnuo je čas<br />
za proteste.Diže se veličanstveni Hadžija Roćko,<br />
okupi nevoljne vojne, održa filipik o duhu bosanskome,<br />
pravdi, časti, krvi i tlu, pa svi pođoše na<br />
proteste. Plamen nezadovoljstva lahko se raspiri<br />
u insanu, preraste u srdžbu, uzme maha, pa sukne<br />
u nebesa kadar da proguta svjetove. Stihija bune<br />
dovede nevoljne vojne pred zgrade ejaletskih<br />
institucija u Travniku; samo, niko od dostojnika i<br />
ejaletskih gospodara njih ne dočeka. Razlegli se<br />
koljenovići, Carstvo golemo, trag im se uhvatit<br />
ne može. Kad to Hadžija Roćko anlajisa, izdade<br />
naredbu za udar i rušenje institucija, ali ni institucije<br />
nisu nezaštićene, brane ih sejmeni i čauši.<br />
Probiše nevoljne vojne kapiju, stisnuše sejmene<br />
i čauše, već domakli da vrata na kuli, kad iznutra<br />
85
Change language