kalkanski zid podužni zid krov sleme venac ...
kalkanski zid podužni zid krov sleme venac ...
kalkanski zid podužni zid krov sleme venac ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Legenda za obe šeme:<br />
1-rožnjače 2-vertikalni <strong>podužni</strong> <strong>krov</strong>ni spreg u <strong>sleme</strong>nu 3- vertikalni <strong>podužni</strong> <strong>krov</strong>ni spreg u vencu<br />
4-poprečni <strong>krov</strong>ni spreg 5-pojas poprečnog <strong>krov</strong>nog sprega 6-<strong>podužni</strong> <strong>krov</strong>ni spreg<br />
7-glavni <strong>krov</strong>ni vezač 8-vertikalni spreg u podužnom <strong>zid</strong>u 9-nosač kranske staze<br />
10-spreg za bočne udare 11-glavni stubovi 12-fasadne rigle u podužnom <strong>zid</strong>u<br />
13-fasadni stub u poduž. <strong>zid</strong>u 14-fasadne rigle u kalkanskom <strong>zid</strong>u 15-<strong>krov</strong>ne zatega<br />
16-spreg za kočenje 17-fasadni stub u kalkanskom <strong>zid</strong>u 18-fasadni ugaoni stub<br />
19-horizontalni spreg do kalkana 20-vertikalni spreg u kalkanu 21-anker zavrtnjevi<br />
22-laki ankeri fasadnih stubova L-raspon hale l-raster glavnih poprečnih okvira<br />
njegovu statičku visinu i polovinu te visine dodati na "čistu visinu" uz istu<br />
napomenu o zaokruživanju i modulu. Ako je u pitanju rešetkasti <strong>krov</strong>ni<br />
vezač onda se na "čistu visinu" dodaje polovina pretpostavljene visine<br />
donjeg pojasa uz adekvatno zaokruživanje dobijene vrednosti i tako se<br />
dobija visina ose donjeg pojasa vezača a visina hale se onda izvodi iz<br />
parametara (rastera i visine rešetke, nagiba prve dijagonale, pada <strong>krov</strong>a)<br />
rešetkastog <strong>krov</strong>nog vezača. Potpuno analogna, ali nešto složenija, je<br />
procedura kada je zadata mostna dizalica (obično se zadaje nosivost,<br />
raspon i visina dizanja mostne dizalice). Iz tabela mostnih dizalica<br />
uzimaju se dimenzije elemenata dizalice koji "prelaze" raspon dizalice<br />
(osovinski razmak šina dizalice) pa se na to dodaje polovina širine (visine)<br />
stuba na koti GIŠ-a kao i neka "rezerva" od oko 100-200mm pa se tako<br />
dobijena dimenzija zaokruži na prvi veći broj u modulu od 100mm (u<br />
velikom broju situacija je dovoljno tačno pretpostaviti da je "širina" hale<br />
jednaka rasponu mostne dizalice uvećanom za oko 2,0m u modulu od<br />
100mm). Slično se određuje visina hale u sličaju kada postoji mostna<br />
dizalica (pa i kota GIŠ-a – gornje ivice šine), kao veličina izvedena iz<br />
zahtevane visine dizanja mostne dizalice (što je dimenzija od kote poda do<br />
gornjeg graničnog položaja kuke za dizanje) uvećane za visinu<br />
konstrukcije mostne dizalice uz dodatak propisanih 500mm za servisiranje<br />
i funkcionisanje (sve su ovo vrednosti iz tablica proizvođača mostnih<br />
dizalica) kao i za polovinu pretpostavljene visine vezača (u slučaju<br />
limenog vezača) ili polovine visine donjeg pojasa (u slučaju rešetkastih<br />
vezača) a tako dobijene vrednosti se zaokruže na veći broj u modulu<br />
100mm (uz već iznetu napomenu u slučaju rešetkastog vezača – kada se<br />
ovako dobija osa donjeg pojasa a visina hale se onda izvodi iz parametar<br />
rešetke).<br />
Hala se predviđa/ne predviđa za produženje – ovaj pojam definiše<br />
konstrukciju kalkanskog <strong>zid</strong>a. Ako se hala predviđa za produženje ona, u<br />
suštini, u osi do kalakana ima glavni poprečni ram kao i u ostalim osama<br />
(pa prima sve horizontalne i vertikalne uticaje) a konstrukcija kalkana je<br />
"prilepljena" sa strane uz ovaj ram (veza <strong>kalkanski</strong>h stubova i rigle rama<br />
je vertikalno pomična – klizna – što sprečava opterećenje sa <strong>krov</strong>a da se<br />
prenese na <strong>kalkanski</strong> stub usled, recimo, deformacije rigle (ugiba). U<br />
slučaju kada se hala ne predviđa za produženje, tipično je, da u osi do<br />
kalkana nema glavnog poprečnog rama nego se projektuje konstrukcija<br />
kalkana koja sada prima sve horizontalne i vertikalne uticaje (stubovu<br />
primaju opterećenje sa <strong>krov</strong>a a krutost u ravni kalkana se postiže<br />
vertikalnim <strong>kalkanski</strong>m spregovima). U suštini, nije pogrešno primeniti<br />
prvo rešenje i u slučajevima kada hala nije predviđena za produženje ali je<br />
obrnuto principijelna greška.<br />
Nosivost tla - je parametar koji bi trebalo da definiše oblik i dimenzije<br />
temelja. Za potrebe dispozicije dovoljni je naglašeno razgraničiti slučaj<br />
stuba uklještenog u temelj od slučaja gde je ova veza zglobna. Temelj<br />
uklještenog stuba je, po pravilu, izdužen pravougaonik u osnovi dok je<br />
temelj zglobno oslonjenog stuba približno kvadratne osnove
Change language