M E D I C U S - Shoqata e Mjekëve Shqiptarë të Maqedonisë-Hipokrati

M E D I C U S - Shoqata e Mjekëve Shqiptarë të Maqedonisë-Hipokrati M E D I C U S - Shoqata e Mjekëve Shqiptarë të Maqedonisë-Hipokrati

14.01.2013 Views

трошок за здравствена заштита, иако таа сума достигнува до околу 1474 денари по прием 1 . ЗАКЛУЧОК Заклучокот од горенаведеното истражување е дека луѓето имат значителен удел на сопствени средства во целокупните здравствени трошоци (2). Ова плаќање од џеб завзема форма на: партиципација, неофицијално плаќање, плаќање за услуги кои се наведени во статутарно пропишаниот основен пакет на услуги, меѓутоа не се на располагање или услуги кои се надвор од постоечкиот основен пакет на услуги (10). Според информациите кои се претставени во Табела 1 и 2, комбинираниот трошок на ФЗОМ и сопствени средства за здравствена заштита се приближно 18,2 милијарди денари од кои средствата од џеб се 25%, кој процент е прилично висок во споредба со поголемиот број на Европски земји (15). Слободниот доброволен (незадолжителен) избор на здравствено осигурителен фонд, во принцип може да има редица предности во споредба со задолжителните здравствено осигурителни (14): � се создава поширока основа за заедничка доверба и ангажман помеѓу фондот и во него осигурените лица; � има можност за смена на фондот од страна на осигурениците, на еден или друг начин; � помал бирократски апарат и поопуштен процес на менаџирање; � се создава веројатноста за повисок квалитет на добиваните здравствени услуги, поради можноста за конкуренција помеѓу различните фондови (оваа можност недостасува кај монополскиот задолжителен здравствено осигурителен фонд); ЛИТЕРАТУРА 1. Борисов В, Воденичаров Ц. Реалности на здравната реформа. С., 2000, 46 с. 2. Воденичаров Ц, Борисов В, Гладилов С, Чамов К, Кръшков Д. Модел за ефективно развитие на българското здравеопазване, Здравен мениджмънт, №2, 5-14, София, 2003 г. 3. Годишен извештај на ФЗОМ за 2005г. 4. Годишен извештај на ФЗОМ за 2006г. 5. Годишен статистички извештај за 2006г. 6. Донев Д. Концепт за перспективниот развој на здравството во Р. Македонија до 2000 година, Скопје, 1995 7. Закон за здравствено осигурување на РМ, сл.весник на РМ 96/2000 8. Закон за осигурување, сл.весник на РМ 49/1997 9. Трајаноски М, Лазаревик В, Доброволното здравно осигуряване – възможност за ползване на допълнителни здравни услуги извън обхвата на 1 311 милион на сопствени средства за 211 000 приеми

задължителното осигуряване, Здравен мениджмънт, Том 8, брой 6, София, 2008. 10. Трајаноски М, Лазаревик В, Спиркоски В, Основния пакет от здравни услуги и допълнителните възможности за развитие на здравното осигуряване в Македония, Здравен мениджмънт, Том 8, брой 5, София, 2008; 11. Трајаноски М, Лазаревик В, Пазаърт в здравеопазвенето – Цени и ценообразуване в здравеопазвенето, Здравен мениджмънт, Том 7, брой 4, София, 2007; 12. Besley, T., Hall, J. and Preston, I. (2006) The demand for private health insurance: do waiting lists matter?, Journal of Public Economics, 72, 155-181. 13. Donev, D. Health Insurance System in the Republic of Macedonia, Croatian Medical Journal, Zagreb, 1999 14. Donev D, Bjegovic V, editors. Health Systems and their evidence based development. A handbook for teachers, reseachers and health pofessionals. Lage: Hans Jacobs, 2004: 302-23. 15. Mossialos E, Dixon A, Figueras J, and Kutzin J. (Eds.) (2002) Funding health care: options for Europe, Open University Press, Buckingham. 16. Тrajanoski M, Michailova L, Reorganizing the healthcare system, 6 th International Congress of Medical Sciences for students & young doctors, Sofia, 2007. SUMMARY VOLUNTARY HEALTH INSURANCE – ADDITIONAL LEVER FOR IMPROVING QUALITY OF HEALTH SERVICES Мetodije Trajanovski 1 1 Faculty of Public Health Medical University, Sofia, Despite the fact that membership of HIF is in essence mandatory, it is estimated that some people in Macedonia do not have health insurance. It is thought that many of these people are in the higher income group, perhaps self employed, who ‗self insure‘ and pay for healthcare directly to providers out-of-pocket. Despite the law which stipulates the right of the population to a broad range of healthcare benefits, the community seems to be of the view that in practice, these entitlements are difficult to access. People contribute a quite significant proportion to healthcare costs through out-of-pocket payments. These out-of-pocket payments take the form of co-payments, unofficial payments, payments for services that are listed in the statutory package but are not available, or services that are outside the existing benefits package. According to the information presented in Tables 1 and 2 therefore, the combined HIF and out-of-pocket expenditure on healthcare therefore is approximately MKD18.2 billion of which, the outof pocket expenditure is some 25%, which is a relatively high figure when compared to most western European countries. The right direction of the health reforms is to find the

трошок за здравствена заштита, иако таа сума достигнува до околу 1474 денари по<br />

прием 1 .<br />

ЗАКЛУЧОК<br />

Заклучокот од горенаведеното истражување е дека луѓето имат значителен<br />

удел на сопствени средства во целокупните здравствени трошоци (2). Ова плаќање<br />

од џеб завзема форма на: партиципација, неофицијално плаќање, плаќање за услуги<br />

кои се наведени во статутарно пропишаниот основен пакет на услуги, меѓутоа не се<br />

на располагање или услуги кои се надвор од постоечкиот основен пакет на услуги<br />

(10).<br />

Според информациите кои се претставени во Табела 1 и 2, комбинираниот<br />

трошок на ФЗОМ и сопствени средства за здравствена заштита се приближно 18,2<br />

милијарди денари од кои средствата од џеб се 25%, кој процент е прилично висок<br />

во споредба со поголемиот број на Европски земји (15).<br />

Слободниот доброволен (незадолжителен) избор на здравствено<br />

осигурителен фонд, во принцип може да има редица предности во споредба со<br />

задолжителните здравствено осигурителни (14):<br />

� се создава поширока основа за заедничка доверба и ангажман помеѓу<br />

фондот и во него осигурените лица;<br />

� има можност за смена на фондот од страна на осигурениците, на еден или<br />

друг начин;<br />

� помал бирократски апарат и поопуштен процес на менаџирање;<br />

� се создава веројатноста за повисок квалитет на добиваните здравствени<br />

услуги, поради можноста за конкуренција помеѓу различните фондови (оваа<br />

можност недостасува кај монополскиот задолжителен здравствено<br />

осигурителен фонд);<br />

ЛИТЕРАТУРА<br />

1. Борисов В, Воденичаров Ц. Реалности на здравната реформа. С., 2000, 46 с.<br />

2. Воденичаров Ц, Борисов В, Гладилов С, Чамов К, Кръшков Д. Модел за<br />

ефективно развитие на българското здравеопазване, Здравен мениджмънт,<br />

№2, 5-14, София, 2003 г.<br />

3. Годишен извештај на ФЗОМ за 2005г.<br />

4. Годишен извештај на ФЗОМ за 2006г.<br />

5. Годишен статистички извештај за 2006г.<br />

6. Донев Д. Концепт за перспективниот развој на здравството во Р. Македонија<br />

до 2000 година, Скопје, 1995<br />

7. Закон за здравствено осигурување на РМ, сл.весник на РМ 96/2000<br />

8. Закон за осигурување, сл.весник на РМ 49/1997<br />

9. Трајаноски М, Лазаревик В, Доброволното здравно осигуряване –<br />

възможност за ползване на допълнителни здравни услуги извън обхвата на<br />

1 311 милион на сопствени средства за 211 000 приеми

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!