dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

13.01.2013 Views

полици, тако да стари Слегл не добије због њих неки проклети комплекс ниже вредности. Али ево шта је он урадио. Сутрадан пошто сам стрпао моје кофере под кревет, он их је извукао и вратио их на полицу. Урадио је то - а требало ми је времена да схватим - зато што је хтео да људи помисле како су ти кофери његови. Најозбиљније. Био је врло чудан тип, кад је реч о томе. Увек је, на пример, говорио с висине о тим мојим коферима. Стално је говорио да су сувише нови и буржујски. То му је био најомиљенији израз. Негде га је прочитао или га је негде чуо. Све што је мени припадало било је буржујско. Чак је и моје налив-перо било буржујско. Вечито га је позајмљивао од мене, али је свеједно било буржујско. Делили смо собу само два месеца. Онда смо обојица тражили премештај. Што је најсмешније, некако ми је недостајао кад смо премештени, јер је имао невиђен смисао за хумор па смо се луђачки зезали понекад. Не бих се изненадио да сам и ја њему недостајао. У почетку се само шалио кад је називао моје ствари буржујским и то ми уопште није сметало - било је на неки начин смешно, у суштини. А онда, после неког времена, постало је очигледно да се не шали више. Проблем је што је стварно тешко делити собу с неким кад су твоји кофери много бољи од његових - ако су твоји стварно неки добпи, а његови нису. Човек би помислио како би том другом - ако је интелигентан и све, и ако има довољно смисла за хумор - било сасвим свеједно чији су кофери бољи, али није тако. Без зезања. То је један од разлога што сам делио собу с таквим скотом као што је Стредлетер. Бар су му кофери били исто тако добри као моји. Све у свему, те две часне сестре су седеле поред мене, па смо као одвојили неки разговор. Она одмах до мене имала је једну од оних корпи од прућа какве носе часне сестре и девојке из Војске спаса када прикупљају новац око Божића. Виђате их како стоје на ћошковима, посебно на Петој авенији, испред великих робних кућа или негде. И тако, она до мене је испустила корпу на под па сам се сагнуо и подигао је. Упитао сам да ли је можда прикупљала добротворне прилоге напољу или нешто. Рекла је да није. Рекла је да није могла да јој стане 98

у кофер кад је паковала ствари па је зато носи. Баш се лепо смешила кад гледа у човека. Имала је велики нос и оне наочаре с неким као гвозденим оквиром које нису баш много атрактивне, али лице јој је било изузетно љубазно. "Мислио сам, ако скупљате прилоге, да бих могао да приложим нешто", рекао сам јој. "Могли бисте да сачувате тај новац док не почнете да скупљате прилоге." "О, како је то лепо од вас", рекла је, а она друга, њена пријатељица, погледала је у мене. Та друга је читала неку малу црну књигу док је пила кафу. Књига је личила на Библију, али била је много тања. У сваком случају, била је то нека књига библијског типа. Обе су узеле само тост и кафу за доручак. То ме депримирало. Мрзим кад једем јаја са шунком или нешто, а неко други узме само тост и кафу. Допустиле су ми да им дам десет долара као прилог. Стално су ме питале јесам ли сигуран да могу да дозволим себи толико и све. Рекао сам им да имам прилично много пара, али чинило се да ми не верују. На крају су, ипак, узеле. Обе су ми толико захваљивале да је већ постало непријатно. Скренуо сам разговор на општа места и питао их куда су кренуле. Рекле су да су учитељице, да су тек стигле из Чикага и да ће водити наставу у неком манастиру на 168. или 186. улици, или некој од оних улица скроз на периферији. Она поред мене, с гвозденим наочарима, рекла је да предаје енглески, а њена пријатељица историју и амерички устав. Онда сам почео да се питам, као нездрав, шта ли мисли она поред мене, што предаје енглески - пошто је часна сестра и све - кад чита неке књиге које спадају у лектиру или нешто. Књиге које не морају обавезно да се врте око секса, али у којима ипак има неких љубавника или нечега. Узмимо, на пример, стару Јустасју Вај у Повпаткс с завихај Томаса Хардија. Није била претерано секси или нешто, али чак и тада не можеш да се не питаш шта часна сестра може да мисли када чита о старој Јустасји. Али ништа нисам рекао, наравно. Рекао сам само да ми енглески најбоље иде. 99

полици, тако да стари Слегл не добије због њих неки проклети<br />

комплекс ниже вредности. Али ево шта је он урадио. Сутрадан<br />

пошто сам стрпао моје кофере под кревет, он их је извукао и<br />

вратио их на полицу. Урадио је то - а требало ми је времена да<br />

схватим - зато што је хтео да људи помисле како су ти кофери<br />

његови. Најозбиљније. Био је врло чудан тип, кад је реч о томе.<br />

Увек је, на пример, говорио с висине о тим мојим коферима.<br />

Стално је говорио да су сувише нови и буржујски. То му је био<br />

најомиљенији израз. Негде га је прочитао или га је негде чуо.<br />

Све што је мени припадало било је буржујско. Чак је и моје<br />

налив-перо било буржујско. Вечито га је позајмљивао од мене,<br />

али је свеједно било буржујско. Делили смо собу само два<br />

месеца. Онда смо обојица тражили премештај. Што је<br />

најсмешније, некако ми је недостајао кад смо премештени,<br />

јер је имао невиђен смисао за хумор па смо се луђачки зезали<br />

понекад. Не бих се изненадио да сам и ја њему недостајао. У<br />

почетку се само шалио кад је називао моје ствари буржујским<br />

и то ми уопште није сметало - било је на неки начин смешно, у<br />

суштини. А онда, после неког времена, постало је очигледно<br />

да се не шали више. Проблем је што је стварно тешко делити<br />

собу с неким кад су твоји кофери много бољи од његових - ако<br />

су твоји стварно неки добпи, а његови нису. Човек би помислио<br />

како би том другом - ако је интелигентан и све, и ако има<br />

довољно смисла за хумор - било сасвим свеједно чији су<br />

кофери бољи, али није тако. Без зезања. То је један од разлога<br />

што сам делио собу с таквим скотом као што је Стредлетер.<br />

Бар су му кофери били исто тако добри као моји.<br />

Све у свему, те две часне сестре су седеле поред мене,<br />

па смо као одвојили неки разговор. Она одмах до мене имала<br />

је једну од оних корпи од прућа какве носе часне сестре и<br />

девојке из Војске спаса када прикупљају новац око Божића.<br />

Виђате их како стоје на ћошковима, посебно на Петој авенији,<br />

испред великих робних кућа или негде. И тако, она до мене је<br />

испустила корпу на под па сам се сагнуо и подигао је. Упитао<br />

сам да ли је можда прикупљала добротворне прилоге напољу<br />

или нешто. Рекла је да није. Рекла је да није могла да јој стане<br />

98

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!