dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

бруцош, али она то, наравно, није рекла - који је спопадао као
мутав. Телефонирао јој ноћс и дањс. Ноћу и дању - то ме
оборило. Онда ми је причала о неком другом лику, неком
питомцу из Вест Поинта, који је такође секао вене за њом. Јака
ствар. Рекао сам јој да дође испод сата код Билтмора у два и
да не касни јер представа вероватно почиње у пола три. Увек
је каснила. Онда сам спустио слушалицу. Замарала ме, али
стварно је била згодна.
Пошто сам заказао судар са старом Сали, устао сам из
кревета, обукао се и спаковао кофер. Пре него што сам
изашао из собе, погледао сам још једном кроз прозор да
видим како напредују сви они перверзњаци, али свима су биле
спуштене ролетне. Ујутро су били оличење чедности. Онда сам
се спустио лифтом и одјавио се. Нигде наоколо нисам видео
старог Мориса. Нисам се, наравно, поломио да га пронађем,
стрвину.
Узео сам такси испред хотела, али уопште нисам знао
куда бих кренуо. Нисам имао где. Тек је била недеља, а кући
нисам могао до среде - или најпаније уторка. А заиста ми се
није ишло у неки други хотел да ме заболи глава. И тако, шта
сам урадио - рекао сам таксисти да ме вози до Велике
централне станице. То је било одмах код Билтмора, где је
требало да се нађем са Сали у два, па сам смислио да оставим
кофере у једну од оних гвоздених касета од којих ти дају кључ,
а затим одем негде на доручак. Баш сам огладнео. У таксију
сам извадио новчаник и као пребрајао новац. Не сећам се
колико ми је тачно остало, али уопште није било неко
богатство. Спискао сам гомилу пара за само две недеље.
Најозбиљније. У суштини сам проклети расипник. Што не
потрошим, то изгубим. Сваки час заборављам да покупим
кусур, по ресторанима, ноћним клубовима и свуда. То
излуђује моје родитеље. Не може им се замерити због тога.
Отац ми је, међутим, прилично богат. Не знам колико зарађује
- никада није разговарао са мном о томе - али поприлично,
верујем. Он је адвокат неке корпорације. Такви само згрћу
паре. Још нешто по чему знам да му прилично добро иде је
96