dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

тако сам само остао да се излежавам и попушио још једну
цигарету. Помислио сам да окренем Џејн, да видим да ли је
стигла кући и све, али нисам био баш расположен за то.
Шта сам урадио - окренуо сам Сали Хејс. Ишла је у
школу 'Мери А. Вудраф' и знао сам да је код куће, јер сам
неколико недеља пре тога добио писмо од ње. Нисам био
претерано луд за њом, али знао сам је годинама. Дуго сам
сматрао да је прилично интелигентна, толико сам био глуп.
Све зато што је знала доста тога о позоришту, представама,
књижевности и свему томе. Ако неко зна доста тога о тим
стварима, треба вам поприлично дуго да провалите да ли је
стварно глуп или не. Мени су биле потребне читаве године, у
случају старе Сали. Мислим да бих то много раније провалио
да се нисмо толико љубакали. То је мој велики проблем, што
вечито мислим да је свака девојка с којом се љубакам
прилично интелигентна особа. Наравно, то нема баш никакве
везе једно с другим, али ја свеједно тако размишљам.
Све у свему, окренуо сам њен број. Прво се јавила
њихова девојка. Затим њен отац. На крају она. "Сали", рекох.
"Да - ко је то?" рекла је. Фолирала је мало.
Рекао сам већ њеном оцу ко сам.
"Холден Колфилд. Како си?"
"Холдене! Одлично сам! Како си ти?"
"Солидно. Него, како си иначе? Мислим, како школа и
све?"
"Одлично", рекла је. "Мислим - знаш".
"Добро. Слушај сад. Питао сам се да ли си данас
заузета или нешто. Недеља је, али увек има понеки матине
недељом. Добротворни или нешто. Хоћеш ли да идеш,
можда?"
"Баш бих волела. Сјајно."
Сјајно. Ако постоји нека реч коју мрзим, то је сјајно.
Толико је лажна. На тренутак ми је дошло да јој кажем да
заборави на матине. Али тупили смо још мало о којечему. То
јест, она је тупила. Тешко је било да се дође до речи. Прво ми
је причала о неком лику са Харварда - вероватно неки
95