dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Већ сам га узела", рекла је Сани. Махнула је с пет
долара у мом правцу. "Видиш? Узимам само оних пет што си
дужан. Нисам ја лопов."
Изненада, заплакао сам. Све бих дао да нисам, али
плакао сам. "Не, нисте ви лопови", рекох. "Само крадете
мојих пет..."
"Језик за зубе", рече стари Морис и муну ме.
"Пусти га, еј", рече Сани. "Ајмо, еј. Узели смо кинту
што нам дугује. Идемо. Ајмо, еј."
"Идем", рекао је стари Морис. Али није.
"Озбиљно, еј, Морисе. Пусти га, еј."
"А ко га дира?" рекао је, бајаги недужно. А онда, шта
је урадио - гадно ме чвркнуо прстом по пиџами. Нећу да
кажем где ме чвркнуо, али гадно је заболело. Рекао сам му да
је одвратни моронски дегенерик. "Шта то?" казао је. Ставио је
руку иза ува, као да је глув. "Шта то? Шта сам ја?"
И даље сам као плакао, шта ли. Толико сам био бесан и
изнервиран и све. "Дегенерик одвратни, ето шта си", рекао
сам. "Ти си дебилни лоповски дегенерик и за коју годину
бићеш један од оних бедника што салећу људе по улици да им
уделе за кафу. Бићеш сав каљав и умазан слинама и..."
Онда ме млатнуо. Нисам чак ни покушао да се
уклоним или сагнем. Само сам осетио тај страховити ударац
песницом у стомак.
Ипак, нисам био нокаутиран или нешто, јер памтим
како сам гледао с пода и видео како обоје излазе и затварају
врата. Прилично сам дуго остао на поду, као онда са
Стредлетером. Само што сам овог пута мислио да умирем.
Било је као да се давим или нешто. Ствар је била у томе што
нисам могао да дишем. Кад сам најзад устао, одвукао сам се
сав згрчен до купатила, држећи се за стомак и све.
Али ја сам луд. Најозбиљније. Негде на пола пута до
купатила почео сам да изигравам како имам метак у стомаку.
Стари Морис ме упуцао. Сада сам ишао у купатило да цимнем
солидан гутљај бурбона или нечег, да ми среди живце и
помогне ми да ртвапно кренем у акцију. Замислио сам себе
93