dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

кошуље или нечега. Имао је велики дебели длакави трбух.
"Нико неће никог да изради", рекао је. "Лову на сунце, шефе."
"Не дам."
Кад сам то рекао, дигао се са фотеље и кренуо према
мени. Изгледао је као да је страховито уморан или да му је све
страховито досадило. Људи моји, како сам се препао. Сећам
се да сам као скрстио руке или нешто. Све то и не би било
толико лоше, мислим, да нисам био само у тој проклетој
пиџами.
"Лову на сунце, шефе." Нацртао се испред мене. То је
било све што је умео да каже. 'Лову на сунце, шефе.' Прави
правцати морон.
"Не дам."
"Шефе, исфорсираћеш ме да те мало ојадим. Не
волим да радим такве ствари, али чим ми се да ћу морати",
рекао је. "Дужан си нам петака."
"Нирам вам дужан петака", рекох. "Само ме пипните,
викаћу из све снаге. Пробудићу све живо у хотелу. Пандуре и
све." Глас ми је дрхтао као суманут.
"Само напред. Дери се док ти глава не отпадне", рекао
је стари Морис. "Шта је, хоћеш да ти родитељи сазнају да си
спавао са курвом? Тако фини клинац као ти?" Био је прилично
лукав, на свој љигави начин. Озбиљно.
"Оставите ме на миру. Да сте ми пекли десет, друга
ствар. Али лепо сам чуо кад сте..."
"Хоћеш ли да ископаш ту кинту већ једном?" Притерао
ме до самих врата. Готово је стајао на мени, његов одвратни
матори длакави трбух и све.
"Оставите ме на миру. Носите се бестрага из моје
собе", рекох. Руке су ми и даље биле скрштене. Људи моји,
какав сам био мамлаз.
Онда је Сани први пут проговорила. "Еј, Морисе. Да му
узмем новчаник, а? Ено га на оном - како се зваше."
"Аха, узми га."
"Не дирај мој новчаник!"
92