dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

јер је већ био дан. Пред вратима је стајала стара Сани, а
поред ње Морис, онај макро из лифта.
"Шта је било? Шта хоћете?" рекао сам. Људи моји, глас
ми је дрхтао као суманут.
"Ништа нарочито", рекао је стари Мориш. "Само пет
долара." Он је причао за обоје. Сани је само стајала, отворених
уста и све.
"Већ сам јој платио. Дао сам јој тих пет долара. Питајте
је", рекох. Људи моји, како ми је дрхтао глас.
"Десет долара, шефе. Рекао сам ти. Десет за метак,
петнаест до подне. Рекао сам ти."
"Нисте ми тако рекли. Рекли сте пет долара метак.
Рекли сте петнаест до подне, то је тачно, али лепо сам чуо кад
сте..."
"Отварај, шефе."
"Због хега?" рекох. Људи моји, како ми је лупало срце,
мало је фалило да ме својим куцањем избаци из собе.
Пожелео сам да сам бар обсхен. Ужасно је бити само у пиџами
кад се дешава тако нешто.
"Ајмо, шефе", рекао је стари Морис. Онда ме грубо
мунуо својом одвратном руком. Мало је фалило да треснем на
дупе - био је баш крупна стрвина. У следећем тренутку, Сани и
он били су у соби. Понашали су се као да је читаво проклето
место њихово. Сани је села на ивицу прозора. Стари Мориш
се увалио у велику фотељу и раскопчао оковратник и све -
носио је ону униформу лифтбоја. Љсди моји, како сам се
унервозио.
"Ајмо, шефе, лову на сунце. Чека ме посао."
"Стопут сам вам рекао, ништа вам на дугујем. Већ сам
јој дао пет... "
"Не једи говна. Лову на сунце."
"Зашто бих јој дао још пет долара?" рекох. Глас ми се
кршио по читавој соби. "Само хоћете да ме израдите."
Стари Мориш је раскопчао читаву униформу. Испод
ње је имао само неки лажни оковратник од кошуље, без
91