dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Говорио је да апостоле треба волети зато што их је Исус
одабпао. Говорио сам му да знам да их је Он одабрао, али да
их је бирао нарсмфе. Говорио сам му да Он није имао времена
да иде наоколо и анализира све живо, и да уопште не осуђујем
Исуса због тога. Није Он крив што није имао времена. Сећам
се да сам питао старог Чајлдса мисли ли он да је Јуда, онај
што је издао Исуса и све, доспео у пакао кад је извршио
самоубиство. Чајлдс је рекао да се то подразумева. Е баш у
томе се нисам сложио с њим. Рекао сам како бих се кладио у
хиљаду долара да Исус никада није послао старог Јуду у
пакао. И сад бих се кладио, да имам хиљаду долара. Мислим
да би га било који апостол послао у пакао - и то под хитно -
али кладио бих се у све на свету да Исус то није учинио. Стари
Чајлдс је рекао да је главни мој проблем што не идем у цркву
или нешто. У неку руку, био је у праву. И не идем. Пре свега,
моји нису исте вере и сва су деца у нашој породици атеисти.
Ни свештенике не подносим, ако баш хоћете да знате. Сви су
они, у свакој школи коју сам похађао, декламовали своје
проповеди неким лажним светачким гласом. Људи моји, како
мрзим такве ствари. Није ми јасно због ког ђавола не могу да
говоре нормалним гласом. Увек тако дволично звуче, чим
отворе уста.
Све у свему, лежао сам на кревету, неспособан да се
људски помолим. Кад год бих почео, видео бих стару Сани
како ми каже да сам штакор. На крају сам сео у кревету и
попушио још једну цигарету. Била је одвратна. Мора да сам
попушио бар две пакле откако сам напустио Пенси.
Изненада, док сам тако седео и пушио, неко је закуцао
на врата. Понадао сам се да не куцају на моја врата, мада сам
проклето добро знао да куцају баш на њих. Не знам како сам
то знао, али знао сам. Знао сам и ко је. Ја сам видовит.
"Ко је?" рекох. Био сам прилично уплашен. Права сам
кукавица кад се ради о таквим стварима.
Али само су поново куцали. Гласније.
На крају сам устао са кревета, онако само у пиџами, и
отворио врата. Нисам чак ни морао да палим светло у соби,
90