dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Због ког си онда ђавола рекао оном лудом Морису да
ти треба девојка?Ако си већ имао неку операцију на том твом -
како се зваше. А?"
"Мислио сам да ћу много боље да се осећам. Мало сам
се пребацио. Без зезања. Стварно ми је жао. Ако устанеш на
секунд, узећу новчаник. Озбиљно."
Била је ужасно љута, али устала ми је с проклетог
крила, тако да сам могао да одем и узмем новчаник са
комоде. Извадио сам новчаницу од пет долара и дао јој.
"Много ти хвала", рекох. "Стварно сам ти захвалан."
"Ово је пет. То кошта десет."
Почела је да зеза, очигледно. Бојао сам се да ће тако
нешто да се деси - најозбиљније.
"Морис је рекао пет. Рекао је петнаест до подне и само
пет за једном."
"Десет за једном."
"Рекао је пет. Жао ми је - озбиљно - али то је све што
ћу да платим."
Само је слегла раменима, као и оно раније, а онда
веома хладно рекла: "Могу ли да добијем моју хаљину? Или је
то можда проблем?" Прилично незгодна мала. Чак и са тим
танушним гласићем могла је помало да те испрепада. Да је
била нека дебела стара проститутка, с масом шминке на лицу
и све, не би била ни упола тако незгодна.
Отишао сам до плакара и извадио јој хаљину. Навукла
је и све, а онда узела свој капутић с кревета. "Збогом,
штакоре", рекла је.
"Збогом", рекох. Нисам јој захвалио или нешто. Драго
ми је што нисам.
14
Кад је стара Сани отишла, седео сам неко време у
фотељи и попушио две-три цигарете. Напољу је свитало. Људи
моји, како сам се јадно осећао. Појма немате колико сам био
88