dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Јеси ли сад за цигарету?" рекох. Заборавио сам да не
пуши.
"Не пушим. Слушај, ако је теби до приче, ти ппихај.
Имам још пуно посла."
Нисам могао да смислим ништа о чему бих причао.
Хтео сам да је питам како је постала проститутка и све, али
нисам се усудио. Ионако ми највероватније не би рекла.
"Ти ниси из Њујорка, зар не?" најзад сам рекао. То је
све што сам успео да смислим.
"Из Холивуда", рекла је. Онда је устала и прешла до
кревета на коме је оставила хаљину.
"Имаш ли неки офингер? Нећу да ми се хаљина изгужва.
Тек сам је обукла."
"Наравно", одмах сам рекао. Било ми је јако драго што
могу да устанем и урадим нешто. Понео сам хаљину до
плакара и окачио је. Чудно је било. Растужило ме некако док
сам је качио. Замишљао сам је како одлази у радњу и купује ту
хаљину, а нико у радњи не зна да је она проститутка и све.
Продавач је вероватно мислио да је она нека обична девојка.
То ме гадно растужило - не знам баш тачно зашто.
Поново сам сео и покушао да наставим разговор. Није
баш била причљива. "Радиш ли сваке ноћи?" упитао сам је -
звучало је некако одвратно кад сам то рекао.
"Аха." Шпартала је по читавој соби. Узела је јеловник
са стола и читала га.
"Шта радиш дању?"
Само је као слегла раменима. Била је прилично
мршава. "Спавам. Идем на филмове."
Спустила је јеловник и погледала ме. "Хоћемо ли, еј?
Немам читаву..."
"Слушај", рекох. "Нисам баш нешто у форми ноћас.
Имао сам тешку ноћ, кунем се. Платићу ти и све, али немој
много да ми замериш ако то не урадимо. Нећеш да ми
замериш?" Проблем је био што ми се то уопште није радило.
Био сам превише депримиран да бих био напаљен, ако баш
хоћете да знате. Она ме депримирала. Њена зелена хаљина
86