dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

знам, али није ппевице банално. Не би ми сметало да будем
неки махер у тим стварима. Кад се приватавам с неком
девојком, ако баш хоћете да знате, добар део времена се
стравично мучим само да ппонађем оно што тражим, ако знате
на шта мислим. Узмимо, рецимо, ту девојку с којом сам
замало имао сексуални однос, о чему сам вам причао.
Требало мије око рат времена само да јој скинем проклети
брусхалтер. Кад сам јој га најзад скинуо, била је већ спремна
да ме пљуне.
На крају, само сам ходао по соби и чекао да се та
проститутка појави. И даље сам се надао да ће бити згодна.
Али није ми било толико важно. Само сам хтео да то некако
окончам. Најзад, неко је закуцао на врата и, кад сам пошао да
их отворим, кофер ми се нашао насред пута па сам пао преко
њега и замало скршио колено. Увек изаберем најпогоднији
тренутак да паднем преко кофера или нечега.
Кад сам отворио врата, угледао сам ту девојку. Била је
у неком кратком капутићу, без шешира. Нешто као плавуша,
али видело се да фарба косу. Ипак, уопште није била олупина.
"Како сте", рекох. Максимално учтиво, људи моји.
"Ти си тај што ми је Морис рекао?" упитала ме. Није
баш деловала љубазно или нешто.
"Онај момак из лифта?"
"Аха", рекла је.
"Да, ја сам. Изволи, што не уђеш?" рекох. Постајао сам
све ноншалантнији. Без зезања.
Ушла је, одмах скинула капут и као бацила га на
кревет. На себи је имала неку зелену хаљину. Онда је некако
бочно села на столицу поред писаћег стола и почела да клати
ногом горе-доле. Прекрстила је ноге и само клатила ногом
горе-доле. Била је веома нервозна, за проститутку.
Најозбиљније. Ваљда због тога што је била ужасно млада. Била
је негде мојих година. Сео сам у ту велику фотељу поред ње и
понудио јој цигарету. "Не пушим", рекла је. Имала је неки
танушни дечји гласић. Једва се чуо. Осим тога, уопште није
84