dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
"А-ха. И, шта кажеш на то? Је л' те занима? Пет кинти метак. Петнаест кинти ћелу ноћ." Погледао је на сат. "До подне. Пет кинти метак, петнаест до подне." "Важи", рекох. То је било против мојих принципа и све, али толико сам био потиштен да нисам чак ни мирлио. У томе је сва невоља. Кад је човек толико потиштен, није чак у стању ни да мисли. "Важи цта? Метак или до подне? Морам да знам." "Само метак." "Може. У којој си соби?" Погледао сам ону црвену ствар са бројем на њој, на мом кључу. "Дванаест-двадесет два", рекох. Већ сам се некако покајао што сам се упустио у читаву акцију, али било је прекасно. "Добро. Послаћу ти малу за десетак минута." Отворио је врата па сам изашао. "Еј, да ли је бар згодна?" упитах. "Нећу неку олупину." "Ма која олупина. Нема да бринеш, шефе." "Коме ћу да платим?" "Њој", рекао је. "Идемо, шефе." Затворио је врата, буквално мени у лице. Отишао сам у собу и поквасио косу, али тешко је у суштини очешљати тако кратку косу. Онда сам проверио да ли ми дах базди од толиких цигарета и вискија са содом које сам попио код Ернија. Довољно је да ставиш длан испод уста, тако да се дах одбија ка ноздрвама. Чинило се да не базди много, али свеједно сам опрао зубе. Онда сам поново променио кошуљу. Знао сам да не морам толико да се лицкам или нешто за неку проститутку, али тако сам као имао чиме да се бавим. Био сам помало нервозан. Почео сам прилично да се ложим и све, али свеједно сам био нервозан. Ја сам невин, ако баш хоћете да знате. Озбиљно. Било је неколико прилика да изгубим невиност и све, али никада још нисам стигао дотле. Увек се нешто деси. На пример, ако си код девојке у кући, њени се увек врате у погрешно време - или се бојиш да не наиђу. Или, ако си на задњем седишту нечијег аута, напред увек седи неко - нечија девојка, мислим - која 82
вечито хоће да зна шта се дешава у рваком делс проклетог аута. Мислим на неку девојку која се стално окреће да види шта се, ког ђавола, дешава позади. Све у свему, увек се нешто деси. Ипак, неколико пута сам био прилично близу да то изведем. Посебно једном приликом, сећам се. Нешто је, међутим, пошло наопако - више се чак и не сећам шта. Проблем је, кад год си близу да то изведеш с неком девојком - која није проститутка или нешто, мислим - што ти она непрестано говори да престанеш. Главни проблем код мене је што ја и престанем. Многи их игноришу. Али то је јаче од мене. Никад не знаш да ли оне стварно желе да престанеш, или су само премрле од страха, или ти говоре да престанеш само да би, ако пподсжиц то краја, ти био крив, а не оне. Како год окренеш, ја увек престанем. Ствар је у томе што ми их буде жао. Мислим, кад се неко време љубакаш с њима, стварно можеш да видиц како губе главу. Кад се девојка стварно напали, онда остане потпуно без мозга. Не знам. Кажу ми да престанем и ја престанем. Увек зажалим због тога, кад их отпратим кући, али свеједно то и даље радим. Све у свему, док сам поново облачио чисту кошуљу, нешто сам као смислио да је то, у неку руку, моја велика шанса. Ако је она као проститутка и све, смислио сам да бих могао мало да се извежбам на њој, за случај да се икад оженим или нешто. Бринем понекад због таквих ствари. Читао сам једном неку књигу у Хутону, у којој је описан неки крајње рафиниран и углађен бонвиван. Звао се месје Бланшар, и сад се сећам. Књига је била безвезна, али тај Бланшар уопште није био лош. Имао је велики замак на ривијери, у Европи, и све своје слободно време млатио је жене штапом. Био је прави развратник и све, али жене су буквално луделе за њим. Рекао је, наједном месту, да је женско тело као виолина, и да је потребан феноменалан музичар да би на њему свирао како ваља. Крајње банална књига - свестан сам тога - али свеједно ми не излази из главе то са виолином. У неку руку, зато сам као хтео да се мало извежбам, за случај да се икад оженим. Колфилд и његова чудесна виолина, људи моји. Банално је, 83
- Page 31 and 32: "Не знам. У Њујорк, а
- Page 33 and 34: Требало му је једно
- Page 35 and 36: Понекад би се толик
- Page 37 and 38: Наједном је рекао: "
- Page 39 and 40: мислим да није. При
- Page 41 and 42: "Није касно. Тек је
- Page 43 and 44: Неколико минута ка
- Page 45 and 46: шта сам решио - реши
- Page 47 and 48: купим сендвич са шу
- Page 49 and 50: Осетљив. То ме ства
- Page 51 and 52: "Па није, у суштини,
- Page 53 and 54: минута, покупио коф
- Page 55 and 56: како се прскају вод
- Page 57 and 58: "Молим", рекао је же
- Page 59 and 60: "Хоћете ли? Надам се
- Page 61 and 62: увек подсетила. Гур
- Page 63 and 64: напад. Мора да сам б
- Page 65 and 66: "Свеједно ми је", ре
- Page 67 and 68: девојчице' и мислил
- Page 69 and 70: колико пролазим, те
- Page 71 and 72: терано лудирали је
- Page 73 and 74: већ." "Поред хега?" "Л
- Page 75 and 76: Иако је већ било та
- Page 77 and 78: добро изгледала. Ал
- Page 79 and 80: Вратио сам се пешке
- Page 81: Што сам више размиш
- Page 85 and 86: говорила хвала кад
- Page 87 and 88: окачена у плакару и
- Page 89 and 90: потиштен. Шта сам о
- Page 91 and 92: јер је већ био дан.
- Page 93 and 94: "Већ сам га узела", р
- Page 95 and 96: тако сам само остао
- Page 97 and 98: што стално улаже но
- Page 99 and 100: у кофер кад је пако
- Page 101 and 102: "У коју школу идете?
- Page 103 and 104: корпу. Тешко је то б
- Page 105 and 106: долара за њу, јер је
- Page 107 and 108: Видео сам, ипак, јед
- Page 109 and 110: учитељица заустављ
- Page 111 and 112: 17 Било је још сувиш
- Page 113 and 114: кога је брига што к
- Page 115 and 116: мислила да зна. Пон
- Page 117 and 118: толико су се повија
- Page 119 and 120: се правиш како ти ј
- Page 121 and 122: панталонама који в
- Page 123 and 124: комплекса ниже вре
- Page 125 and 126: би Исус вероватно п
- Page 127 and 128: Кад се филм завршио
- Page 129 and 130: остало, замрзели би
- Page 131 and 132: "Шта студираш?" упит
вечито хоће да зна шта се дешава у рваком делс проклетог<br />
аута. Мислим на неку девојку која се стално окреће да види<br />
шта се, ког ђавола, дешава позади. Све у свему, увек се нешто<br />
деси. Ипак, неколико пута сам био прилично близу да то<br />
изведем. Посебно једном приликом, сећам се. Нешто је,<br />
међутим, пошло наопако - више се чак и не сећам шта.<br />
Проблем је, кад год си близу да то изведеш с неком девојком -<br />
која није проститутка или нешто, мислим - што ти она<br />
непрестано говори да престанеш. Главни проблем код мене је<br />
што ја и престанем. Многи их игноришу. Али то је јаче од<br />
мене. Никад не знаш да ли оне стварно желе да престанеш, или<br />
су само премрле од страха, или ти говоре да престанеш само<br />
да би, ако пподсжиц то краја, ти био крив, а не оне. Како год<br />
окренеш, ја увек престанем. Ствар је у томе што ми их буде<br />
жао. Мислим, кад се неко време љубакаш с њима, стварно<br />
можеш да видиц како губе главу. Кад се девојка стварно<br />
напали, онда остане потпуно без мозга. Не знам. Кажу ми да<br />
престанем и ја престанем. Увек зажалим због тога, кад их<br />
отпратим кући, али свеједно то и даље радим.<br />
Све у свему, док сам поново облачио чисту кошуљу,<br />
нешто сам као смислио да је то, у неку руку, моја велика<br />
шанса. Ако је она као проститутка и све, смислио сам да бих<br />
могао мало да се извежбам на њој, за случај да се икад<br />
оженим или нешто. Бринем понекад због таквих ствари. Читао<br />
сам једном неку књигу у Хутону, у којој је описан неки крајње<br />
рафиниран и углађен бонвиван. Звао се месје Бланшар, и сад<br />
се сећам. Књига је била безвезна, али тај Бланшар уопште није<br />
био лош. Имао је велики замак на ривијери, у Европи, и све<br />
своје слободно време млатио је жене штапом. Био је прави<br />
развратник и све, али жене су буквално луделе за њим. Рекао<br />
је, наједном месту, да је женско тело као виолина, и да је<br />
потребан феноменалан музичар да би на њему свирао како<br />
ваља. Крајње банална књига - свестан сам тога - али свеједно<br />
ми не излази из главе то са виолином. У неку руку, зато сам<br />
као хтео да се мало извежбам, за случај да се икад оженим.<br />
Колфилд и његова чудесна виолина, људи моји. Банално је,<br />
83
Change language