dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"А-ха. И, шта кажеш на то? Је л' те занима? Пет кинти
метак. Петнаест кинти ћелу ноћ." Погледао је на сат. "До
подне. Пет кинти метак, петнаест до подне."
"Важи", рекох. То је било против мојих принципа и све,
али толико сам био потиштен да нисам чак ни мирлио. У томе
је сва невоља. Кад је човек толико потиштен, није чак у стању
ни да мисли.
"Важи цта? Метак или до подне? Морам да знам."
"Само метак."
"Може. У којој си соби?"
Погледао сам ону црвену ствар са бројем на њој, на
мом кључу. "Дванаест-двадесет два", рекох. Већ сам се некако
покајао што сам се упустио у читаву акцију, али било је
прекасно.
"Добро. Послаћу ти малу за десетак минута." Отворио
је врата па сам изашао.
"Еј, да ли је бар згодна?" упитах. "Нећу неку олупину."
"Ма која олупина. Нема да бринеш, шефе."
"Коме ћу да платим?"
"Њој", рекао је. "Идемо, шефе." Затворио је врата,
буквално мени у лице. Отишао сам у собу и поквасио косу, али
тешко је у суштини очешљати тако кратку косу. Онда сам
проверио да ли ми дах базди од толиких цигарета и вискија са
содом које сам попио код Ернија. Довољно је да ставиш длан
испод уста, тако да се дах одбија ка ноздрвама. Чинило се да
не базди много, али свеједно сам опрао зубе. Онда сам
поново променио кошуљу. Знао сам да не морам толико да се
лицкам или нешто за неку проститутку, али тако сам као имао
чиме да се бавим. Био сам помало нервозан. Почео сам
прилично да се ложим и све, али свеједно сам био нервозан.
Ја сам невин, ако баш хоћете да знате. Озбиљно. Било је
неколико прилика да изгубим невиност и све, али никада још
нисам стигао дотле. Увек се нешто деси. На пример, ако си код
девојке у кући, њени се увек врате у погрешно време - или се
бојиш да не наиђу. Или, ако си на задњем седишту нечијег
аута, напред увек седи неко - нечија девојка, мислим - која
82