dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

ппоклети ппомет у пролазу између столова. Лепо се видело да
ужива кад тотално блокира промет. Келнер је чекао да му се
склони с пута, али она га није чак ни приметила. Комично је
било. Видело се да је келнер не воли баш много, видело се да
је чак ни тај капетан не воли баш много, и поред тога што
излази с њом. А ни ја је нисам претерано волео. Нико је није
волео. На известан начин, морао си некако да је жалиш. "Зар
немаш девојку, лутко?" питала ме. Тада сам већ стајао, а није
ми чак ни рекла да седнем. Била је од оних које би вас сатима
пустиле да стојите. "Зар није леп?" рекла је том свом капетану.
"Холдене, ти сваког минута постајеш све лепши." Онда јој је
капетан рекао да пођу. Рекао јој је да су блокирали читав
пролаз. "Придружи нам се, Холдене", рекла је Лилијан.
"Понеси своје пиће."
"Баш сам се спремао да кренем", рекох. "Требало би
да се нађем с неким." Лепо се видело да само покушава да ми
се додвори. Тако да ја после причам Д.Б.-у о томе.
"Добро, ти мали, да не кажем шта. Нек ти буде. Реци
свом великом брату да га мрзим, кад га видиш."
Онда је отишла. Тај њен капетан и ја рекли смо један
другом да нам је драго што смо се упознали. То ме увек обара.
Вечито говорим: "Драго ми је што смо се упознали" некоме за
кога ми сопцте није драго што сам га упознао. Али мораш да
говориш такве ствари ако хоћеш да останеш жив.
Пошто сам јој рекао како треба да се нађем с неким,
није ми преостало ништа друго него да одем. Нисам чак могао
да останем ни толико да чујем старог Ернија како свира нешто
бар донекле пристојно. Али ни у ком случају не бих сео за сто
са старом Лилијан Симонс и њеним капетаном, да умрем од
досаде. И тако сам отишао. Изнервирало ме, ипак, кад сам
узимао капут. Људи вам увек све покваре.
13
78