dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Иако је већ било тако касно, код старог Ернија је било
препуно. Већином мамлази из средњих школа и колеџа.
Готово све проклете школе на свету распуштају се за божични
распуст раније од школа у које ја идем. Једва је било места за
капут у гардероби, толико је било пуно. Унутра је, међутим,
било прилично тихо, јер је Ерни свирао клавир. То је као
требало да буде нешто рвето, Исусе, кад он седне за клавир,
јер нико није толико добар. Још нека три пара, осим мене,
чекала су на сто, и сви су се гурали и дизали се на прсте да
виде старог Ернија док свира. Испред клавира је имао неко
велико огледало и велики рефлектор уперен у њега, тако да
свако може да посматра његово лице док свира. Нисте могли
да му видите ппрте - само његову велику матору фацу. Јака
ствар. Нисам баш сигуран како се звала песма коју је свирао
кад сам ушао, али шта год да је било, он је то заиста
мрцварио. Убацивао је све оне глупе, разметљиве кривине у
високе ноте, и масу других керефека од којих стварно може
мука да вам припадне. Требало је, међутим, чути ону гомилу
кад је завршио. Повратили бисте. Пали су у делиријум. Били су
идентични морони као и они што се у биоскопу церекају као
хијене стварима које уопште нису смешне. Кунем се, да сам ја
пијаниста или глумац или нешто, и да сви ти глупани мисле да
сам феноменалан, згадило би ми се. Не бих желео чак ни да
ми тапцс. Људи увек тапшу погрешним стварима. Да сам
пијаниста, свирао бих у проклетом плакару. Све у свему, кад
је завршио, и сви тапшали као суманути, стари Ерни се
окренуо на столици и поклонио се, онако крајње дволично,
као ркпомно и све. Као да је неки невиђено скроман тип, и
поред тога што је феноменалан пијаниста. То је било крајње
дволично - кад је већ толики сноб и све. На неки чудан начин,
међутим, било ми га је некако жао кад је завршио. Мислим да
он чак више и није знао да ли добро свира или не. Није све
његова кривица. Добрим делом су криви сви ти глупани што
тапшу као суманути - такви би рваког упропастили, само ако
им се пружи прилика. Све у свему, од тога сам се поново
осетио бедно и потиштено, па је проклето мало фалило да
75