dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Не могу оне тек тако да игноришу лед. Не могу тек
тако да га игнопицс"
"Ко га игнорише? Нико га не игнопице!" рекао је
Хорвиц. Тако се проклето узбудио, да сам се препао да ће
треснути таксијем право у бандеру или негде. "Оне живе српед
проклетог леда. Таква им је природа, Исусе. Оне остану
замрзнуте у истом положају читаву зиму."
"Је л'? А шта једу, онда? Мислим, ако су хвпрто
замрзнуте, онда не могу да пливају наоколо и траже упанс и
остало."
"Њихова тела, Исусе - шта је теби? Њихова тела
упијају храну и све, директно из проклете морске траве и
другог смећа у том леду. Попе су им све време широм
отворене. Таква им је ппипода, Исусе. Схваташ ли о чему
говорим?" Поново се скроз окренуо да ме погледа.
"Аха", рекох. Одустао сам. Плашио сам се да не слупа
проклети такси или нешто. Осим тога, био је толико осетљив
да није било никакво уживање разговарати о било чему с њим.
"Јесте ли расположени да станете негде и попијете са мном
пиће?" рекох.
Међутим, није ми одговорио. Претпостављам да је још
размишљао. Ипак, поново сам га упитао. Био је прилично
добар лик. Сасвим забаван и све.
"Немам ја времена ни за какво пиће, шефе", рекао је.
"Колико ти уопште имаш година? Зашто ниси код куће у
кревету?"
"Нисам уморан."
Кад сам изашао испред 'Ернија' и платио вожњу, стари
Хорвиц се поново вратио на рибу. Видело се да му се мота по
глави. "Слушај", рекао је. "Да си риба, мајка природа би се
побринула за тебе, зар не? Јесам ли у праву? Не мислиш
ваљда да рибе само смпс кад дође зима, а?"
"Не, али..."
"Проклето си у праву да не умиру", рекао је Хорвиц и
одвезао се као да га ђаволи гоне. Био је можда најосетљивији
лик кога сам икад видео. Љутио се на све што му кажеш.
74