dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

ли они перверзњаци још у акцији, али су сва светла већ била
погажена. Поново сам се спустио лифтом, узео такси и рекао
возачу да ме одвезе до 'Ернија'. То је ноћни клуб у Гринич
Вилиџу, у који је мој брат Д.Б. често одлазио пре него што је
отишао у Холивуд и продао се. Понекад је и мене водио тамо.
Ерни је велики дебели црнац који свира клавир. Невиђен је
сноб и неће чак ни да разговара с тобом, осим ако си нека
величина, славна личност или нешто, али стварно уме да свира
клавир. Толико је добар да је готово неподношљив, у суштини.
Не знам тачно шта хоћу тиме да кажем, али стварно тако
мислим. У сваком случају, волим да га слушам како свира, али
понекад ти дође да му преврнеш проклети клавир. Мислим да
је то зато што понекад, док свира, звсхи баш као тип који неће
да разговара с тобом ако ниси нека величина.
12
Такси у који сам ушао био је права олупина и воњао је
као да је неко малочас обавио нужду у њему. Вечито налећем
на такве изакане таксије, кад год некуд кренем ноћу. Да буде
још горе, све је било стравично тихо и пусто, иако је била
субота вече. Готово никога није било напољу. Ту и тамо, могао
си да видиш како неки човек и девојка прелазе улицу, држећи
се око струка и све, или групу ликова опаког изгледа у друштву
својих девојака, како се сви углас смеју као хијене нечему за
шта би могао да се кладиш како уопште није смешно. Њујорк
је грозан кад се неко смеје на улици касно у ноћ. Чује се
миљама наоколо. Од тога се осетиш тако усамљено, само те
још више издепримира. Стално ме вукло да одем кући и
попричам са Фебом. Али после неког времена у вожњи,
таксиста и ја смо најзад као одвојили неки разговор. Звао се
Хорвиц. Био је много бољи лик од претходног таксисте. Све у
свему, помислио сам да можда он зна нешто о паткама.
"Еј, Хорвице", рекох. "Пролазите ли икада поред оне
лагуне у Централ-парку? Доле на јужној страни парка?"
72