dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Свеједно ми је", рекла је. "Еј - колико ти, у ствари,
имаш година?"
То ме је, не знам зашто, изнервирало.
"Исусе. Немој сад да квариш", рекох. "Тек сам напунио
дванаест, али проклето сам велик за своје године."
"Слсцај. Лепо сам ти рекла да не волим такво изражавање",
казала је. "Ако наставиш с таквим изражавањем,
могу и да се вратим мојим пријатељицама, знаш."
Извињавао сам се као суманут јер је оркестар почео да
свира нешто брзо. Почела је да свингује са мном - али онако
лепо и опуштено, ништа нападно. Стварно је била добра.
Требало је само да је додирнеш. А кад би изводила окрет,
њено слатко мало дупенце тако је лепо врцкало и све. Стварно
ме бацала у несвест. Био сам већ упола заљубљен у њу кад смо
се вратили за сто. Тако је то с девојкама. Сваки пут кад ураде
нешто лепо, чак и кад нису неке лепотице, или су чак онако
приглупе, већ се заљубиш у њих, и онда више не знаш где се
налазиш. Девојке. Исусе. Могу тотално да слуде човека.
Најозбиљније.
Нису ме позвале да седнем за њихов сто - углавном
зато што су биле сувише неуке за тако нешто - али сам ипак
сео. Плавуша с којом сам играо звала се Бернис нешто - Крабс
или Кребс. Оне две ружне звале су се Марти и Лаверн. Рекао
сам им да се зовем Џим Стил, тек онако, из зезања. Онда сам
покушао да их наведем на неки мало интелигентнији разговор,
али било је буквално немогуће. Требало би да им уврћеш руке
или нешто. Тешко је било рећи која је најглупља од њих. А све
три су само бленуле наоколо, као да ће сваког тренутка да
упадне читав чопор тилмркиу звезда. Вероватно су мислиле
како филмске звезде, кад год се нађу у Њујорку, само висе у
том Лаванда-салону, уместо у Рода-клубу или Ел-Мароку или
негде. Све у свему, требало ми је око пола сата да провалим
шта све три раде и остало тамо у Сиетлу. Све три су радиле у
истом осигуравајућем друштву. Питао сам их да ли им се тамо
свиђа, али мислите ли да је могао да се добије неки
интелигентан одговор од те три глупаче? Помислио сам да су
65