dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

господине", рекао је, "али имате ли неки доказ о својим
годинама? Возачку дозволу, можда?"
Упутио сам му максимално хладан поглед, као да ме
грдно увредио, и упитао га: "Зар ја изгледам као неко ко још
нема двадесет и једну?"
"Жао ми је, господине, али ми имамо своја..."
"Добро, добро", рекох. Дођавола с тим, решио сам.
"Донесите ми кока-колу." Окренуо се да оде, али сам га
позвао натраг. "Зар не можете да додате мало рума или
нешто?" питао сам. Питао сам га крајње уљудно и све. "Не
могу да седим мртав тпезан у овако куловском месту. Зар не
можете да додате мало рума или нешто?"
"Јако ми је жао, господине..." рекао је и збрисао ми.
Нисам му, ипак, замерио због тога. Изгубио би посао кад би га
ухватили да продаје пиће малолетницима. Ја сам проклети
малолетник.
Поново сам почео да меркам оне три вештице за
суседним столом. То јест, плавушу. Друге две нису биле за
гледање. Нисам то радио нападно. Само сам их погледао,
онако лежерно и све. Али шта су урадиле, све три кад сам то
учинио - почеле су да се кикоћу као моронке. Вероватно су
мислиле да сам још сувише млад да одвајам неког. То ме
стварно изнервирало - нисам ваљда хтео да се женим њима
или нешто. Требало је да их игноришем после такве реакције,
али проблем је био што ми се баш играло. Много волим да
играм понекад, а тада ме баш спопало. И тако сам се
наједном као нагнуо ка њима и рекао: "Да ли је нека од вас
расположена за игру?" Нисам их питао нападно или нешто.
Врло углађено, у суштини. Али ђаво да га носи, помислиле су
да је и то ствар за панику. Опет су почеле да се кикоћу. Без
зезања, биле су праве правцате моронке, све три. "Хајде",
рекао сам. "Играћу по једном са сваком од вас. Важи? Шта
кажете на то? Хајде!" Стварно ми се играло.
На крају, плавуша је устала да игра са мном, јер је
било очигледно да се њој обраћам, па смо отишли на простор
за игру. Она два габора само што нису добила хистеричан
62