dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
јој је десет година. Прилично је мршава, као и ја, али онако лепо мршава. Као неко ко је створен за ролшуе. Посматрао сам је једном кроз прозор кад је прелазила Пету авенију, ишла је у парк, и баш је таква, створена за ролшуе. Допала би вам се. Мислим, ако Феби кажеш нешто, она тачно зна о чему говориш. Можеш чак свуда да је водиш. Ако је, рецимо, поведеш на неки безвезан филм, она зна да је безвезан. Ако је поведеш на неки солидан филм, она зна да је то солидан филм. Д.Б. и ја смо је водили да гледа онај француски филм Пекапева жена, са Ремијем. Одушевио је. Али највише воли 39 ртепенифа, са Робертом Донатом. Зна читав тај проклети филм напамет, јер сам је водио једно десет пута да га види. Када стари Донат долази у ону сеоску кућу у Шкотској, рецимо, онда кад бежи од полиције и свих, Феба зна гласно да каже, усред биоскопа - баш кад и онај Шкот у филму каже исто: "Једете ли харинге?" Зна све дијалоге напамет. А кад онај професор у филму, који је у ствари немачки шпијун, истури мали прст на којем недостаје део, да га покаже Роберту Донату, Феба га увек предухитри - истури рвој мали прст у мраку испред мене, баш пред мојим лицем. Стварно је дивна. Допала би вам се. Једини је проблем што је понекад превише осећајна. Веома је емоционална за свој узраст. Најозбиљније. Шта још ради - стално пише књиге. Само, никад их не завршава. Све су о некој девојчици по имену Хејзел Ведерфилд - осим што Феба изговара њено име 'Хезл'. Стара Хезл Ведерфилд је девојчица детектив. Она је као сироче, али се њен отац стално појављује. Он је увек "високи привлачни џентлмен стар око 20 година". Стварно је краљица. Кладим се у све на свету да би вам се допала. Била је бистра још као сасвим мало дете. Кад је била сасвим мала, ја и Ели смо је често водили у парк, особито недељом. Ели је имао малу једрилицу с којом је волео да се зеза недељом, па смо обично водили и Фебу. Имала је беле рукавице и ишла између нас, као права дама и све. Када бисмо Ели и ја водили неки разговор, о било чему, Феба је слушала. Понекад бисмо заборавили да је ту, јер је била још тако мала, али она би нас 60
увек подсетила. Гурнула би мало Елија или мене и говорила: "Ко? Ко је то рекао? Доби или дама?" Ми бисмо јој онда говорили ко је то рекао, а она би рекла: "Аха", и само наставила да слуша и све. И Елија је обарала. Мислим, и он је много волео. Она сада има десет година и није више тако мала, али и даље сваког одушевљава - сваког ко има нешто у глави, мислим. Све у свему, она је била неко с ким бисте увек радо попричали телефоном. Али стварно сам се бојао да ће се јавити неко од родитеља, јер би онда открили да сам у Њујорку и да сам избачен из Пенсија и све остало. Зато сам само обукао кошуљу, средио се и спустио лифтом у фоаје да видим шта се дешава. Осим неколико типова који су личили на макрое и неколико плавуша које су личиле на курве, фоаје је био углавном празан. Али чула се свирка оркестра из Лавандасалона, па сам ушао тамо. Није била претерана гужва, али свеједно су ми дали најгори сто - скроз позади. Требало је гурнути шефу сале неки долар под нос. Људи моји, у Њујорку новац буквално говори - најозбиљније. Оркестар им је био криминалан. Бади Сингер. Блех музика, али куловски трештава, без финеса. Осим тога, било је врло мало гостију мојих година. У суштини, нико није био мојих година. Углавном неки маторци разметљивог изгледа са својим женскама. Осим за столом одмах поред мог. За столом поред мог седеле су неке три девојке. Имале су по тридесетак година. Све три су биле прилично ружњикаве, и све су имале шешире по којима си знао да у ствари нису из Њујорка, али једна од њих, плавуша, није била тако лоша. Згодна је била, та плавуша, па сам почео мало да је меркам, али баш тада је пришао келнер да прими поруџбину. Наручио сам виски са содом и рекао му да их не меша - рекао сам то најбрже могуће јер, ако нешто муљаш и замуцкујеш, одмах помисле да ниси напунио двадесет једну и неће да те услуже алкохолним пићем. Али свеједно сам имао проблема с њим. "Жао ми је, 61
- Page 9 and 10: Одједном је стари С
- Page 11 and 12: "Драги господине Сп
- Page 13 and 14: такве ствари. Излуђ
- Page 15 and 16: изашао из Пенсија.
- Page 17 and 18: стварно обара је књ
- Page 19 and 20: Свако други осим Ек
- Page 21 and 22: Само ти се спавало.
- Page 23 and 24: "Не, не би." Одмахнуо
- Page 25 and 26: за које ваши родите
- Page 27 and 28: Престао сам да се г
- Page 29 and 30: задњем реду. Никад
- Page 31 and 32: "Не знам. У Њујорк, а
- Page 33 and 34: Требало му је једно
- Page 35 and 36: Понекад би се толик
- Page 37 and 38: Наједном је рекао: "
- Page 39 and 40: мислим да није. При
- Page 41 and 42: "Није касно. Тек је
- Page 43 and 44: Неколико минута ка
- Page 45 and 46: шта сам решио - реши
- Page 47 and 48: купим сендвич са шу
- Page 49 and 50: Осетљив. То ме ства
- Page 51 and 52: "Па није, у суштини,
- Page 53 and 54: минута, покупио коф
- Page 55 and 56: како се прскају вод
- Page 57 and 58: "Молим", рекао је же
- Page 59: "Хоћете ли? Надам се
- Page 63 and 64: напад. Мора да сам б
- Page 65 and 66: "Свеједно ми је", ре
- Page 67 and 68: девојчице' и мислил
- Page 69 and 70: колико пролазим, те
- Page 71 and 72: терано лудирали је
- Page 73 and 74: већ." "Поред хега?" "Л
- Page 75 and 76: Иако је већ било та
- Page 77 and 78: добро изгледала. Ал
- Page 79 and 80: Вратио сам се пешке
- Page 81 and 82: Што сам више размиш
- Page 83 and 84: вечито хоће да зна
- Page 85 and 86: говорила хвала кад
- Page 87 and 88: окачена у плакару и
- Page 89 and 90: потиштен. Шта сам о
- Page 91 and 92: јер је већ био дан.
- Page 93 and 94: "Већ сам га узела", р
- Page 95 and 96: тако сам само остао
- Page 97 and 98: што стално улаже но
- Page 99 and 100: у кофер кад је пако
- Page 101 and 102: "У коју школу идете?
- Page 103 and 104: корпу. Тешко је то б
- Page 105 and 106: долара за њу, јер је
- Page 107 and 108: Видео сам, ипак, јед
- Page 109 and 110: учитељица заустављ
јој је десет година. Прилично је мршава, као и ја, али онако<br />
лепо мршава. Као неко ко је створен за ролшуе. Посматрао<br />
сам је једном кроз прозор кад је прелазила Пету авенију, ишла<br />
је у парк, и баш је таква, створена за ролшуе. Допала би вам<br />
се. Мислим, ако Феби кажеш нешто, она тачно зна о чему<br />
говориш. Можеш чак свуда да је водиш. Ако је, рецимо,<br />
поведеш на неки безвезан филм, она зна да је безвезан. Ако је<br />
поведеш на неки солидан филм, она зна да је то солидан<br />
филм. Д.Б. и ја смо је водили да гледа онај француски филм<br />
Пекапева жена, са Ремијем. Одушевио је. Али највише воли 39<br />
ртепенифа, са Робертом Донатом. Зна читав тај проклети филм<br />
напамет, јер сам је водио једно десет пута да га види. Када<br />
стари Донат долази у ону сеоску кућу у Шкотској, рецимо,<br />
онда кад бежи од полиције и свих, Феба зна гласно да каже,<br />
усред биоскопа - баш кад и онај Шкот у филму каже исто:<br />
"Једете ли харинге?" Зна све дијалоге напамет. А кад онај<br />
професор у филму, који је у ствари немачки шпијун, истури<br />
мали прст на којем недостаје део, да га покаже Роберту<br />
Донату, Феба га увек предухитри - истури рвој мали прст у<br />
мраку испред мене, баш пред мојим лицем. Стварно је дивна.<br />
Допала би вам се. Једини је проблем што је понекад превише<br />
осећајна. Веома је емоционална за свој узраст. Најозбиљније.<br />
Шта још ради - стално пише књиге. Само, никад их не<br />
завршава. Све су о некој девојчици по имену Хејзел<br />
Ведерфилд - осим што Феба изговара њено име 'Хезл'. Стара<br />
Хезл Ведерфилд је девојчица детектив. Она је као сироче, али<br />
се њен отац стално појављује. Он је увек "високи привлачни<br />
џентлмен стар око 20 година". Стварно је краљица. Кладим се<br />
у све на свету да би вам се допала. Била је бистра још као<br />
сасвим мало дете. Кад је била сасвим мала, ја и Ели смо је<br />
често водили у парк, особито недељом. Ели је имао малу<br />
једрилицу с којом је волео да се зеза недељом, па смо обично<br />
водили и Фебу. Имала је беле рукавице и ишла између нас,<br />
као права дама и све. Када бисмо Ели и ја водили неки<br />
разговор, о било чему, Феба је слушала. Понекад бисмо<br />
заборавили да је ту, јер је била још тако мала, али она би нас<br />
60
Change language