dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

прекршим. Прошле године сам се зарекао да ћу престати да
се натежем са девојкама које ме, у суштини, само замарају.
Прекршио сам то, међутим, још исте недеље - још исте вехепи,
ако ћемо право. Провео сам читаву ноћ љубакајући се са
једном невиђеном фолиранткињом, Ен Луиз Шерман. Секс је
нешто што једноставно не схватам. Кунем се да не схватам.
Док сам тако стајао крај прозора, почео сам да се
поигравам идејом да се чујем са Џејн - мислим, да окренем
међуградску и назовем је у Б. М., где је била, уместо да зовем
њену мајку и сазнам када Џејн долази кући. По правилу, није
било дозвољено телефонирати ученицама усред ноћи, али све
сам смислио. Рекао бих оном ко подигне слушалицу да сам
њен ујак. Испричао бих да је њена тетка погинула у
саобраћајној несрећи и да морам одмах да говорим с њом. То
би сигурно упалило. Али нисам то урадио, искључиво зато што
нисам био расположен за то. Ако ниси адекватно расположен,
не можеш да изведеш те ствари како треба.
После неког времена сео сам у фотељу и попушио дветри
цигарете. Прилично сам се напалио, морам да признам. А
онда ми је, наједном, синуло нешто. Извадио сам новчаник и
почео да тражим адресу коју ми је, на неком журу претходног
лета дао тај лик који је ишао у Принстон. На крају сам је
нашао. Сва је покупила боју новчаника, али још је могла да се
чита. Била је то адреса неке девојке која није баш била курва
или нешто, али која се није бунила да ту и тамо да понеком,
како ми је лик из Принстона рекао. Једном ју је довео на
игранку у Принстон и мало је фалило да га избаце зато што је
дошао с њом. Била је стриптизета или нешто. Све у свему, узео
сам телефон и окренуо је. Звала се Фејт Кевендиш и живела је
у Стенфорд Армс хотелу, на углу Шездесет пете и Бродвеја.
Нека рупа, вероватно.
У почетку се чинило да није тамо. Нико да се јави. А
онда је, најзад, неко подигао слушалицу.
"Хало?" рекао сам, доста дубљим гласом, тако да не
посумња у моје године или нешто. Ионако имам прилично
дубок глас.
56