dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
"Да, знам га. Иде у мој разред." Њен син је био несумњиво највећи кретен који се икад појавио у Пенсију, у читавој идиотској историји школе. Вечито је, после туширања, ишао по ходнику и шибао људе мокрим пешкиром по дупету. Ето какав је то био лик. "О, баш ми је драго!" рекла је. Али нимало исфолирано. Само је била љубазна и све. "Мораћу да кажем Ернесту да смо се упознали", рекла је. "Смем ли да вас питам како се зовете, душо?" "Рудолф Шмит", рекао сам. Нисам баш био расположен да јој причам читаву своју биографију. Рудолф Шмит је био наш домар. "Како вам се свиђа Пенси?" упитала ме. "Пенси? Није тако лош. Није пај или нешто, али добар је као и већина школа. Неки од професора прилично савесно раде свој посао." "Ернест једноставно обожава Пенси." "То знам", рекох. Онда сам почео мало да је ложим. "Он се изванредно прилагођава свему. Озбиљно. Хоћу да кажем, он стварно зна како да се прилагоди." "Мислите?" рекла је. Деловала је страховито заинтересовано. "Ернест? Наравно", рекох. Посматрао сам је како скида рукавице. Људи моји, баш је шљаштила камењем. "Малочас сам сломила нокат, кад сам излазила из таксија", рекла је. Погледала ме и нешто се као насмешила. Имала је невиђено леп осмех. Најозбиљније. Већина људи тешко да се уопште осмехује, или само безвезно. "Ернестов отац и ја понекад бринемо због њега", рекла је. "Понекад нам се чини да није превише дружељубив." "Како то мислите?" "Тако. Он је врло осетљив дечак. Никада није био превише дружељубив кад су други дечаци у питању. Можда мало озбиљније гледа на ствари него што би требало у његовом узрасту." 48
Осетљив. То ме стварно дотукло. Тај Мороу је био отприлике осетљив као клозетска даска. Пажљиво сам је погледао. Уопште ми није изгледала глупа. Изгледала је као да би могла да буде прилично свесна каквог је скота родила. Али никад се не зна - кад је нечија мајка у питању, мислим. Све су мајке помало неурачунљиве. Чињеница је, ипак, да ми се заиста свиђала. Била је сасвим како треба. "Јесте ли можда за цигарету?" упитао сам је. Погледала је наоколо. "Не верујем да је ово вагон за пушаче, Рудолфе", рекла је. Рудолфе. То ме оборило. "Није битно. Можемо да пушимо све док не почну да галаме на нас", рекох. Узела је цигарету од мене, па сам јој припалио. Лепо је изгледала док је пушила. Увлачила је дим и све, али не онако поулепно као већина жена њених година. Била је веома шармантна. Била је и врло сексепилна, ако баш хоћете да знате. Некако ме чудно гледала. "Можда се варам, али чини ми се да вам крвари из носа, душо", рекла је. Климнуо сам и извадио марамицу. "Погодила ме грудва", рекох. "Једна од оних ледењача." Можда бих јој и рекао шта се стварно десило, али сувише би потрајало. Баш ми се свиђала. Било ми је већ помало криво што сам јој рекао да се зовем Рудолф Шмит. "Добри стари Ерни", рекох. "Он је један од најпопуларнијих ученика у Пенсију. Нисте знали?" "Не, нисам." Климнуо сам. "Свима је заиста требало поприлично дуго да га стварно упознају. Чудан је он. Посебан, по много чему - схватате шта хоћу да кажем? Као, рецимо, кад сам га први пут видео. Кад сам га први пут видео, мислио сам да је неки сноб. Тако ми се учинило. Али није. Он је само врло оригиналан као личност, тако да вам треба мало више времена да га упознате." Стара гђа Мороу ништа није рекла, али људи моји, да сте је само видели. Залепио сам је за то седиште. Узмите тако нечију мајку - све што желе да чују је какав је даса њихов син. 49
- Page 1 and 2: 1 Џером Дејвид Сели
- Page 3 and 4: поред ње у аутобусу
- Page 5 and 6: ваљда. Кад сам прет
- Page 7 and 8: "Седи тамо, младићу"
- Page 9 and 10: Одједном је стари С
- Page 11 and 12: "Драги господине Сп
- Page 13 and 14: такве ствари. Излуђ
- Page 15 and 16: изашао из Пенсија.
- Page 17 and 18: стварно обара је књ
- Page 19 and 20: Свако други осим Ек
- Page 21 and 22: Само ти се спавало.
- Page 23 and 24: "Не, не би." Одмахнуо
- Page 25 and 26: за које ваши родите
- Page 27 and 28: Престао сам да се г
- Page 29 and 30: задњем реду. Никад
- Page 31 and 32: "Не знам. У Њујорк, а
- Page 33 and 34: Требало му је једно
- Page 35 and 36: Понекад би се толик
- Page 37 and 38: Наједном је рекао: "
- Page 39 and 40: мислим да није. При
- Page 41 and 42: "Није касно. Тек је
- Page 43 and 44: Неколико минута ка
- Page 45 and 46: шта сам решио - реши
- Page 47: купим сендвич са шу
- Page 51 and 52: "Па није, у суштини,
- Page 53 and 54: минута, покупио коф
- Page 55 and 56: како се прскају вод
- Page 57 and 58: "Молим", рекао је же
- Page 59 and 60: "Хоћете ли? Надам се
- Page 61 and 62: увек подсетила. Гур
- Page 63 and 64: напад. Мора да сам б
- Page 65 and 66: "Свеједно ми је", ре
- Page 67 and 68: девојчице' и мислил
- Page 69 and 70: колико пролазим, те
- Page 71 and 72: терано лудирали је
- Page 73 and 74: већ." "Поред хега?" "Л
- Page 75 and 76: Иако је већ било та
- Page 77 and 78: добро изгледала. Ал
- Page 79 and 80: Вратио сам се пешке
- Page 81 and 82: Што сам више размиш
- Page 83 and 84: вечито хоће да зна
- Page 85 and 86: говорила хвала кад
- Page 87 and 88: окачена у плакару и
- Page 89 and 90: потиштен. Шта сам о
- Page 91 and 92: јер је већ био дан.
- Page 93 and 94: "Већ сам га узела", р
- Page 95 and 96: тако сам само остао
- Page 97 and 98: што стално улаже но
Осетљив. То ме стварно дотукло. Тај Мороу је био<br />
отприлике осетљив као клозетска даска.<br />
Пажљиво сам је погледао. Уопште ми није изгледала<br />
глупа. Изгледала је као да би могла да буде прилично свесна<br />
каквог је скота родила. Али никад се не зна - кад је нечија<br />
мајка у питању, мислим. Све су мајке помало неурачунљиве.<br />
Чињеница је, ипак, да ми се заиста свиђала. Била је сасвим<br />
како треба. "Јесте ли можда за цигарету?" упитао сам је.<br />
Погледала је наоколо. "Не верујем да је ово вагон за<br />
пушаче, Рудолфе", рекла је. Рудолфе. То ме оборило.<br />
"Није битно. Можемо да пушимо све док не почну да<br />
галаме на нас", рекох. Узела је цигарету од мене, па сам јој<br />
припалио.<br />
Лепо је изгледала док је пушила. Увлачила је дим и све,<br />
али не онако поулепно као већина жена њених година. Била је<br />
веома шармантна. Била је и врло сексепилна, ако баш хоћете<br />
да знате.<br />
Некако ме чудно гледала. "Можда се варам, али чини<br />
ми се да вам крвари из носа, душо", рекла је.<br />
Климнуо сам и извадио марамицу. "Погодила ме<br />
грудва", рекох. "Једна од оних ледењача." Можда бих јој и<br />
рекао шта се стварно десило, али сувише би потрајало. Баш<br />
ми се свиђала. Било ми је већ помало криво што сам јој рекао<br />
да се зовем Рудолф Шмит. "Добри стари Ерни", рекох. "Он је<br />
један од најпопуларнијих ученика у Пенсију. Нисте знали?"<br />
"Не, нисам."<br />
Климнуо сам. "Свима је заиста требало поприлично<br />
дуго да га стварно упознају. Чудан је он. Посебан, по много<br />
чему - схватате шта хоћу да кажем? Као, рецимо, кад сам га<br />
први пут видео. Кад сам га први пут видео, мислио сам да је<br />
неки сноб. Тако ми се учинило.<br />
Али није. Он је само врло оригиналан као личност,<br />
тако да вам треба мало више времена да га упознате."<br />
Стара гђа Мороу ништа није рекла, али људи моји, да<br />
сте је само видели. Залепио сам је за то седиште. Узмите тако<br />
нечију мајку - све што желе да чују је какав је даса њихов син.<br />
49
Change language