dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
купим сендвич са шунком и једно четири часописа. Кад<br />
путујем возом ноћу, у стању сам чак да прочитам неку од оних<br />
глупих прича из часописа, а да успут не повратим. Знате већ.<br />
Једну од оних прича с масом лажних, немогућих ликова<br />
истурене доње вилице, који се обавезно зову Дејвид, и масом<br />
немогућих девојака које се зову Линда или Марша, које тим<br />
Дејвидима вечито припаљују неке проклете луле. Обично сам<br />
у стању да прочитам неку од тих безвезних прича кад путујем<br />
возом ноћу. Али овог пута је било друкчије. Једноставно нисам<br />
био расположен за то. Само сам као седео и ништа нисам<br />
радио. Осим што сам скинуо ону ловачку капу и набио је у<br />
џеп.<br />
Одједном, у Трентону је ушла нека дама и села поред<br />
мене. У суштини је читав вагон био празан, јер је било<br />
прилично касно и све, али она је села баш поред мене, уместо<br />
на неко празно место, зато што је имала тај велики кофер, а ја<br />
сам седео одмах код улаза у вагон. Сместила је кофер насред<br />
пролаза, да кондуктер и сви остали могу комотно да се<br />
саплићу о њега. На себи је имала неке орхидеје, као да је била<br />
на неком свечаном коктелу или негде. Имала је једно<br />
четрдесет или четрдесет пет година, мислим, али одлично је<br />
изгледала. Жене ме буквално обарају. Најозбиљније. Не<br />
мислим да сам сексуално опседнут или нешто - мада сам<br />
прилично напаљив. Једноставно их волим, то је све. Вечито<br />
остављају своје кофере насред пролаза.<br />
Све у свему, седели смо тако, и онда ми је наједном<br />
рекла: "Опростите, није ли то налепница школе у Пенсију?"<br />
Гледала је у моје кофере, горе на прегради.<br />
"Јесте", рекох. Била је у праву. Имао сам проклету<br />
налепницу Пенсија на једном од оних 'гледстона'.<br />
"О, ви идете у Пенси?" рекла је. Имала је леп глас. Леп<br />
глас за телефон, у суштини. Требало је да увек носи телефон<br />
са собом.<br />
"Да, идем", рекох.<br />
"О, па то је дивно! Онда можда познајете мог сина.<br />
Ернест Мороу? Он иде у Пенси."<br />
47