dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Наједном је рекао: "Ирсре. Ово је о проклетој рукавици
за безбол."
"Па шта?" рекао сам. Мртав хладан.
"Како то мислиш па цта? Рекао сам ти да мора да
буде о проклетој роби или кући или нечему."
"Рекао си да треба да буде описно. Каква је сад
разлика ако је о рукавици за безбол?"
"Дођавола." Био је ужасно љут. Стварно је побеснео.
"Ти све увек радиш наопако." Погледао ме. "Није чудо што те
избацују заувек одавде", рекао је. "Ниси у стању да урадиш ни
једну јединс ствар како ваља. Озбиљно ти кажем. Ни једну
једину ствар."
Стредлетер ме и даље шакетао у раме. Узео је био
четкицу за зубе, па је премостио у уста. "Шта сте радили?"
упитах. "Јеси ли јој га стрпао у тим проклетим Бенкијевим
колима?" Глас ми је толико дрхтао да је већ било одвратно.
"Какви су то изрази? Хоћеш ли да ти исперем уста
сапуном?"
"Јери ли?"
"То је професионална тајна, дечко."
Оног што је уследило не сећам се баш добро. Знам
само да сам се дигао с кревета, као да сам кренуо доле у
купатило или негде, а онда сам покушао да га треснем, свом
снагом, право у ону четкицу у његовим устима, тако да му
развали проклето грло. Али, промашио сам. Нисам је ни
закачио. Успео сам само да га креснем по глави, са стране или
негде. Вероватно га је мало и заболело, мада не колико сам ја
желео. Вероватно би га гадно заболело, али урадио сам то
десном руком, а не могу баш да стегнем песницу том руком.
Због оне повреде о којој сам вам причао.
Све у свему, сећам се да сам после тога лежао на
проклетом поду, а он ми је седео на грудима, сав црвен у
лицу. У ствари, навалио се проклетим коленима на моје груди,
а био је тежак читаву тону. Шчепао ме и за зглавке на рукама,
тако да нисам могао поново да га млатнем. Убио бих га, кунем
се.
37