dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

6
Неке ствари се тешко памте. Размишљам сад о
Стредлетеровом повратку после изласка са Џејн. Мислим, не
могу тачно да се сетим шта сам радио кад сам чуо његове
идиотске кораке у ходнику. Вероватно сам и даље гледао кроз
прозор, али не могу да се сетим, кунем се. Био сам стравично
забринут, ето зашто. Када истински бринем због нечега, није
ми до зезања. Морам чак и у клозет да одем кад сам забринут
због нечега. Али не идем. Сувише сам забринут да бих
одлазио. Нећу да прекидам своју бригу одлажењем. И ви
бисте били забринути да сте знали Стредлетера. Изашао сам
неколико пута заједно са тим скотом на судар с девојкама и
знам о чему говорим. Био је бескрупулозан. Најозбиљније.
Све у свему, ходник је био поплочан линолеумом и
лепо сам чуо његове глупе кораке усмерене ка соби. Не сећам
се чак ни где сам седео кад је ушао - крај прозора, или можда
у фотељи. Кунем се, не могу да се сетим.
Ушао је кукајући како је хладно напољу. Онда је рекао:
"Где су, дођавола, остали? Овде је као у мртвачници." Нисам
се чак ни потрудио да му одговорим. Ако је био толико глуп да
не схвати да је субота вече и да су сви напољу, или спавају,
или су отишли кућама за викенд, нисам хтео да се поломим
објашњавајући му. Почео је да се свлачи. Није ни поменуо
Џејн. Ни једном речи. Нисам ни ја. Само сам га посматрао.
Све што је рекао било је хвала што сам му позајмио мој
карирани сако. Окачио га је на вешалицу и оставио у плакар.
А онда, док је развезивао кравату, упитао ме да ли сам
написао тај проклети састав за њега. Рекао сам му да је тамо
на његовом проклетом кревету. Пришао је и читао га,
откопчавајући кошуљу. Стајао је тако и нешто се као тапшао
по голим грудима и стомаку, с неким особито глупим изразом
на лицу. Вечито се тапшао по стомаку или грудима. Био је
лудо заљубљен у себе.
36