dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Не знам. У Њујорк, ако стигнемо. Узела је излаз само
до пола десет, Исусе."
Није ми се допао начин на који је то изговорио, па му
рекох: "Вероватно није знала колико си неодољив и
шармантан. Да је знала, вероватно би узела излаз до пола
десет сјстпс."
"Жива истина", рече Стредлетер. Тешко је било уздрмати
га. Био је сувише умишљен. "Него, пустимо сад зезање.
Уради ми тај састав", рекао је. Обукао је капут и био спреман
да крене. "Не мораш нешто да се поломиш око тога, само
нека буде жешће описно. Важи?"
Нисам му одговорио. Није ми било до тога. Само сам
рекао: "Питај је да ли још држи све краљеве у задњем реду."
"Важи", рекао је Стредлетер, али знао сам да неће.
"Уживај." Излетео је из собе, треснувши вратима.
Остао сам да седим још неких пола сата пошто је
отишао. Мислим, само сам седео у фотељи, ништа нисам
радио. Стално сам мислио на Џејн и како Стредлетер има
судар са њом и све. Таква ме нервоза спопала од тога да сам
готово полудео. Рекао сам вам већ колико је тај скот
Стредлетер био опседнут сексом.
Изненада, Екли је опет упао у собу, кроз проклете
завесе око туша, наравно. Први пут у мом идиотском животу
било ми је истински драго што га видим. Скренуо ми је мисли
на другу страну.
Мувао се по соби све негде до вечере, причајући о
свим типовима које не подноси у Пенсију, цедећи успут
огромну бубуљицу на бради. Није се чак ни послужио
марамицом. У сваком случају, никад га нисам видео да је
употребљава.
5
У Пенсију смо суботом увече увек добијали исто јело.
То је као требало да буде посебна част, јер су нам давали
31