dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
"Нисам тренутно расположен", рекох. И нисам био. Треба бити посебно расположен за такве ствари. "Мислио сам да је отишла у Шипли. Убеђен сам био да је отишла у Шипли." Ходао сам мало по купатилу. Нисам имао шта друго да радим. "Је л' јој се допала утакмица?" "Аха, мислим. Не знам." "Је л' ти рекла да смо стално играли чекерс или нешто?" "Не знам. Исусе, тек сам је спознао", рече Стредлетер. Коначно је очешљао своју чаробну косу. Склањао је свој говњиви тоалетни прибор. "Слушај. Поздрави је од мене, хоћеш?" "Важи", рече Стредлетер, али знао сам да вероватно неће. Узмите тако неког типа као што је Стредлетер, такви никад не преносе ваше поздраве другима. Вратио се у собу, а ја остао још мало у купатилу, размишљајући о старој Џејн. Онда сам се и ја вратио у собу. Стредлетер је везивао кравату пред огледалом кад сам ушао. Проводио је пола живота пред огледалом, ако не и више. Сео сам у фотељу и мало га као посматрао. "Еј", рекох. "Немој да јој кажеш да су ме избацили." "Важи." То је била добра ствар код Стредлетера. Ниси морао да му објашњаваш сваку проклету ситницу, као Еклију. Углавном, мислим, зато што није био претерано заинтересован. Баш зато. С Еклијем је било друкчије. Тај скот је свуда забадао нос. Обукао је мој карирани сако. "Исусе, потруди се да га не развучеш преко читаве собе", рекох. Обукао сам га можда двапут пре тога. "Не брини. Где су, ког ђавола, моје цигарете?" "На столу." Никад није знао где је шта оставио. "Испод твог шала." Гурнуо их је у џеп сакоа - у џеп мог сакоа. Наједном сам окренуо штитник оне ловачке капе напред, за промену. Наједном је почела да ме хвата као нека нервоза. Ја сам прилично нервозан тип. "Слушај, где ћеш да је водиш?" упитах га. "Знаш ли где ћеш?" 30
"Не знам. У Њујорк, ако стигнемо. Узела је излаз само до пола десет, Исусе." Није ми се допао начин на који је то изговорио, па му рекох: "Вероватно није знала колико си неодољив и шармантан. Да је знала, вероватно би узела излаз до пола десет сјстпс." "Жива истина", рече Стредлетер. Тешко је било уздрмати га. Био је сувише умишљен. "Него, пустимо сад зезање. Уради ми тај састав", рекао је. Обукао је капут и био спреман да крене. "Не мораш нешто да се поломиш око тога, само нека буде жешће описно. Важи?" Нисам му одговорио. Није ми било до тога. Само сам рекао: "Питај је да ли још држи све краљеве у задњем реду." "Важи", рекао је Стредлетер, али знао сам да неће. "Уживај." Излетео је из собе, треснувши вратима. Остао сам да седим још неких пола сата пошто је отишао. Мислим, само сам седео у фотељи, ништа нисам радио. Стално сам мислио на Џејн и како Стредлетер има судар са њом и све. Таква ме нервоза спопала од тога да сам готово полудео. Рекао сам вам већ колико је тај скот Стредлетер био опседнут сексом. Изненада, Екли је опет упао у собу, кроз проклете завесе око туша, наравно. Први пут у мом идиотском животу било ми је истински драго што га видим. Скренуо ми је мисли на другу страну. Мувао се по соби све негде до вечере, причајући о свим типовима које не подноси у Пенсију, цедећи успут огромну бубуљицу на бради. Није се чак ни послужио марамицом. У сваком случају, никад га нисам видео да је употребљава. 5 У Пенсију смо суботом увече увек добијали исто јело. То је као требало да буде посебна част, јер су нам давали 31
- Page 1 and 2: 1 Џером Дејвид Сели
- Page 3 and 4: поред ње у аутобусу
- Page 5 and 6: ваљда. Кад сам прет
- Page 7 and 8: "Седи тамо, младићу"
- Page 9 and 10: Одједном је стари С
- Page 11 and 12: "Драги господине Сп
- Page 13 and 14: такве ствари. Излуђ
- Page 15 and 16: изашао из Пенсија.
- Page 17 and 18: стварно обара је књ
- Page 19 and 20: Свако други осим Ек
- Page 21 and 22: Само ти се спавало.
- Page 23 and 24: "Не, не би." Одмахнуо
- Page 25 and 26: за које ваши родите
- Page 27 and 28: Престао сам да се г
- Page 29: задњем реду. Никад
- Page 33 and 34: Требало му је једно
- Page 35 and 36: Понекад би се толик
- Page 37 and 38: Наједном је рекао: "
- Page 39 and 40: мислим да није. При
- Page 41 and 42: "Није касно. Тек је
- Page 43 and 44: Неколико минута ка
- Page 45 and 46: шта сам решио - реши
- Page 47 and 48: купим сендвич са шу
- Page 49 and 50: Осетљив. То ме ства
- Page 51 and 52: "Па није, у суштини,
- Page 53 and 54: минута, покупио коф
- Page 55 and 56: како се прскају вод
- Page 57 and 58: "Молим", рекао је же
- Page 59 and 60: "Хоћете ли? Надам се
- Page 61 and 62: увек подсетила. Гур
- Page 63 and 64: напад. Мора да сам б
- Page 65 and 66: "Свеједно ми је", ре
- Page 67 and 68: девојчице' и мислил
- Page 69 and 70: колико пролазим, те
- Page 71 and 72: терано лудирали је
- Page 73 and 74: већ." "Поред хега?" "Л
- Page 75 and 76: Иако је већ било та
- Page 77 and 78: добро изгледала. Ал
- Page 79 and 80: Вратио сам се пешке
"Нисам тренутно расположен", рекох. И нисам био.<br />
Треба бити посебно расположен за такве ствари. "Мислио сам<br />
да је отишла у Шипли. Убеђен сам био да је отишла у Шипли."<br />
Ходао сам мало по купатилу. Нисам имао шта друго да радим.<br />
"Је л' јој се допала утакмица?"<br />
"Аха, мислим. Не знам."<br />
"Је л' ти рекла да смо стално играли чекерс или<br />
нешто?"<br />
"Не знам. Исусе, тек сам је спознао", рече Стредлетер.<br />
Коначно је очешљао своју чаробну косу. Склањао је свој<br />
говњиви тоалетни прибор.<br />
"Слушај. Поздрави је од мене, хоћеш?"<br />
"Важи", рече Стредлетер, али знао сам да вероватно<br />
неће. Узмите тако неког типа као што је Стредлетер, такви<br />
никад не преносе ваше поздраве другима.<br />
Вратио се у собу, а ја остао још мало у купатилу,<br />
размишљајући о старој Џејн. Онда сам се и ја вратио у собу.<br />
Стредлетер је везивао кравату пред огледалом кад сам<br />
ушао. Проводио је пола живота пред огледалом, ако не и<br />
више. Сео сам у фотељу и мало га као посматрао.<br />
"Еј", рекох. "Немој да јој кажеш да су ме избацили."<br />
"Важи."<br />
То је била добра ствар код Стредлетера. Ниси морао да<br />
му објашњаваш сваку проклету ситницу, као Еклију. Углавном,<br />
мислим, зато што није био претерано заинтересован. Баш<br />
зато. С Еклијем је било друкчије. Тај скот је свуда забадао нос.<br />
Обукао је мој карирани сако.<br />
"Исусе, потруди се да га не развучеш преко читаве<br />
собе", рекох. Обукао сам га можда двапут пре тога.<br />
"Не брини. Где су, ког ђавола, моје цигарете?"<br />
"На столу." Никад није знао где је шта оставио. "Испод<br />
твог шала." Гурнуо их је у џеп сакоа - у џеп мог сакоа.<br />
Наједном сам окренуо штитник оне ловачке капе<br />
напред, за промену. Наједном је почела да ме хвата као нека<br />
нервоза. Ја сам прилично нервозан тип. "Слушај, где ћеш да је<br />
водиш?" упитах га. "Знаш ли где ћеш?"<br />
30