dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

поред ње у аутобусу из Еџерстауна, па смо као одвојили неки
разговор. Допала ми се. Имала је велики нос и нокте
изгрижене до крви, и носила оне сулуде лажне груди што
штрче на све стране, али будила је неку симпатију. Допало ми
се што не гуши човека причама о томе каква је сила њен отац.
Вероватно је знала колико је тај кретен дволичан.
Стајао сам горе на врху брда Томсен уместо доле на
трибинама зато што сам тек стигао из Њујорка, са
мачевалачком екипом. Био сам им као неки менаџер. Јака
ствар. Отишли смо тог јутра у Њујорк, на мачевалачки двобој
са школом МекБерни. Али није дошло до двобоја. Оставио
сам мачеве и опрему и све остало у проклетом метроу. Нисам
баш све ја био крив. Морао сам сваки час да устајем и гледам
у ону мапу, да бисмо знали где да сиђемо. И тако смо се
вратили у Пенси око пола три, уместо за вечеру. Читава екипа
бојкотовала ме читавим путем натраг у возу. Комично је било,
у неку руку.
Други разлог што нисам доле на утакмици био је што
сам пошао да се опростим са старим Спенсером, мојим
професором историје. Имао је као грип, па сам нешто мислио
да га вероватно не бих ни видео до божићног распуста.
Написао ми је поруку како жели да ме види пре него што одем
кући. Знао је да се не враћам у Пенси.
То сам заборавио да вам кажем. Избацили су ме. Није
ни требало да се вратим после распуста, јер сам пао из четири
предмета, а нисам баш грејао столицу или нешто. Стално су
ме опомињали да загрејем столицу - посебно око тромесечја,
кад су моји били на разговору са старим Тармером - али
ништа од мене. И тако сам добио ногу. Нисам био ни први ни
последњи кога су шутнули одатле. Пенси се прилично високо
котира као образовна установа. Најозбиљније.
Све у свему, био је децембар и хладно као на вештичјој
сиси, поготово на врху тог проклетог брда. Имао сам само
мантил, без рукавица или нечега. Недељу дана пре тога, неко
ми је украо капут од камилхара директно из собе, све са
крзненим рукавицама у џепу. Пенси је био пун лопова. Добар
3