dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Моја риба."
"Је л'?" рекох. "Како се зове?" Баш ме заинтересовало.
"Само да се сетим... Аха. Џин Галагер."
Људи моји, само што нисам пао мптав кад сам га чуо.
"Џејн Галагер", рекох. Чак сам се дигао с лавабоа кад
сам га чуо. Само што нисам пао мртав, кунем се. "Наравно да
је знам. У суштини, живели смо впата до впата претпрошлог
лета. Имала је тог огромног пинч-добермана. Тако сам је и
упознао. Њен кер је стално залазио у наше..."
"Стојиш ми на светлу, Холдене", рекао је Стредлетер.
"Мораш ли баш ту да стојиш?"
Људи моји, како сам се узбудио. Без зезања.
"Где је она?" упитах. "Требало би да сиђем и поздравим
је или нешто. Где је? У анексу?"
"Аха."
"Како то да ме споменула? Где иде, у Б. М.? Говорила
је да ће можда тамо. Говорила је и да ће можда у Шипли.
Како то да ме споменула?" Баш сам се узбудио. Најозбиљније.
"Исусе, откуд бих ја знао? Дижи се, хоћеш ли? Седиш
ми на пешкиру", рекао је Стредлетер. Седео сам на његовом
идиотском пешкиру.
"Џејн Галагер", рекох. Никако да дођем себи. "Исусе
Христе."
Стари Стредлетер је мазао косу бриљантином. Мојим
бриљантином.
"Она је играчица", рекох. "Балет и остало. Вежбала је
по два сата сваког дана, по најгорој врућини и свему. Бојала
се само да јој то не поквари ноге - да постану онако
мишићаве, знаш. Стално сам с њом играо чекерс."
"Шта си стално играо с њом?"
"Чекерс."
"Чекепр, Исусе!"
"Аха. Она никад није померала своје краљеве. Шта је
радила - кад год добије краља, није га померала. Само би га
оставила у задњем реду. Све своје краљеве постројила би у
28