dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Престао сам да се глупирам, ионако сам већ изгубио
дах. Скинуо сам капу и погледао је, једно деведесети пут.
"Узео сам је јутрос у Њујорку. За долар. Свиђа ти се?"
Климнуо је главом. "Моћна је." Само ми је ласкао, у
суштини, јер је одмах додао: "Слушај, хоћеш ли да ми
напишеш тај састав? Морам да знам."
"Ако стигнем - хоћу, ако не стигнем - нећу", рекох.
Пришао сам и поново сео на лавабо поред њега. "С којом
излазиш? С Фицџералдовом?"
"Ни у лудилу! Откачио сам ту прасицу, рекао сам ти
већ."
"Је л'? Дај је онда мени. Без зезања. Она је мој тип."
"Узми је... али матора је за тебе."
Изненада - без икаквог разлога у суштини, осим што
сам био некако расположен за глупирање - дошло ми је да
скочим с лавабоа и дочепам Стредлетера у полунелсон. То је
рвачки захват, уколико нисте знали, кад некоме стегнеш
крагну и давиш га до смрти, ако ти је баш стало. И скочио сам.
Бацио сам се на њега као проклети пантер.
"Прекини, Холдене", рекао је Стредлетер. Њему није
било до зезања. Бријао се и све. "Шта хоћеш - да отфикарим
проклету главу или нешто?"
Али нисам га пустио. Поштено сам применио тај
полунелсон на њему. "Ослободи се из моје менгеле", рекох.
"Исусе Христе!" Спустио је бријач, нагло тргнуо рукама
и некако разбио мој захват. Он је веома снажан тип. Ја сам
веома слаб тип. "А сад доста тих глупости!" рекао је. Наставио
је да се брије, све испочетка. Увек се двапут бријао, да би
чаробно изгледао. Тим говњивим бријачем.
"С којом имаш судар ако није Фицџералдова?" упитах.
Поново сам сео на лавабо поред њега. "Са оном малом Филис
Смит?"
"Не. Требало је, али пропали су нам неки договори.
Сад сам одвојио цимерку Бад Тоуве девојке... Еј, заборавио
сам да ти кажем. Она те зна."
"Ко то?" рекох.
27