dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

припадне од таквих ствари. Мислим, кад неко зева баш кад
тражи да му учиниш неку проклету услугу.
"Немој само ппевице добро да га напишеш", рекао је.
"Онај кретен Херцел мисли да си геније за енглески, а добро
зна да смо у истој соби. Зато боље да не ставиш све зарезе и
остало тамо где би требало."
То је још нешто од чега ми се обавезно смучи. Мислим,
кад добро пишеш саставе, а неко почне да ти прича о
зарезима. Стредлетер је увек радио такве ствари. Хтео је да
помислиш како је једини разлог што он пише безвезне саставе
то што ставља све зарезе на погрешна места. У томе је помало
личио на Еклија. Седео сам једном поред Еклија на
кошаркашкој утакмици. Имали смо сулудог типа у екипи,
Хаувија Којла, који је знао да убаци с пола терена, без да
пипне таблу или нешто. Екли је стално понављао, у току
читавог проклетог меча, да је Којл савршено гпађен за
кошарку. Људи моји, како мрзим такве ствари.
На крају ми је досадило да седим на том лавабоу, па
сам се одмакао два-три корака и почео да степујем, тек онако,
из зезања. Не знам у ствари да степујем или нешто, али у
купатилу је био камени под, идеалан за степовање. Почео сам
да имитирам некога са филма. Из неког мјсзикла. Мука ми је
од филмова, али волим да имитирам те ствари. Стредлетер ме
посматрао у огледалу док се бријао. Дајте ми само публику.
Живи сам егзибициониста. "Ко сам ја? Ја сам мали гувернеров
син", рекох. Одлепио сам. Степовао сам по читавом купатилу.
"Тата ми брани да степујем. Тера ме у Оксфорд. Али нема
шансе, степ ми је у крви." Стари Стредлетер се смејао. Није
имао лош смисао за хумор. "Вечерас је премијера Зигтелдовиу
лсдопија." Губио сам дах. Тешко да га уопште имам. "Звезда
програма не може да наступи. Пијан је као мазга. Ко ће га
заменити? Ја, ето ко. Проклети мали гувернеров син."
"Где си набацио ту капу?" рече Стредлетер. Мислио је
на моју ловачку капу. Тек тада је приметио.
26