dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Само ти се спавало. У Пенсију се човек или смрзавао до смрти
или је умирао од врућине.
"Чувени Стредлетер", рече Екли. "Еј. Дај ми часком
маказице, хоћеш? Јесу ли ти при руци?"
"Не, већ сам их спаковао. Скроз су тамо горе, у
плакару."
"Извади их часком, хоћеш?" рече Екли. "Само да
одсечем ову заноктицу."
Уопште га није бринуло да ли си нешто спаковао и
оставио скроз горе у плакару. Ипак сам му их дао. Замало да
погинем успут. У тренутку кад сам отворио плакар,
Стредлетеров тениски рекет - у дрвеној кутији и све - пао ми је
право на главу. Баш је пскло и гадно ме заболело. Стари Екли
само што није пао мртав. Почео је да се смеје као луд, неким
високим фалсетом. Церекао се читаво време док сам скидао
кофер и вадио маказице за њега. На тако неку ствар - кад
човеку падне стена на главу или нешто - Еклију би и гаће
спале од смеха.
"Имаш невиђен смисао за хумор, Екли синко", рекох.
"Јеси ли свестан тога?" Пружио сам му маказице. "Дај да ти
будем менаџер. Убацићу те на проклети радио." Сео сам опет
у фотељу, а он почео да сече своје огромне рожнате нокте.
"Зашто не употребиш сто или нешто?" рекох му. "Сеци
их над столом, хоћеш? Нисам баш расположен да ноћас газим
бос по твојим кретенским ноктима." Он је свеједно наставио
да их сече на под. Какви бизговски манири. Најозбиљније.
"Ко је та Стредлетерова риба?" рекао је. Вечито је
водио статистику с ким Стредлетер излази, иако га је толико
мрзео.
"Не знам. Зашто?"
"Онако. Човече, баш не подносим тог кретена. Никад
нисам подносио тог кретена."
"Он лудује за тобом. Изјавио је да си прави правцати
принц", рекох. Прилично често говорим људима да су
принчеви. То ме као спашава од досаде, шта ли.
21