dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Почео сам да пипам око себе као слепац, али нисам
устао или нешто. Само сам говорио: "Мајчице драга, зашто
нећеш да ми пружиш пскс?" Уживам понекад у таквим
стварима. Осим тога, знао сам да то излуђује старог Еклија.
Он би увек пробудио старог садисту у мени. Прилично сам
често био садиста према њему. На крају сам ипак престао.
Окренуо сам штитник назад и опустио се.
"Чије је ово?" рекао је Екли. Подигао је Стредлетеров
бандаж за колено да ми га покаже. Тај Екли је узимао што год
му падне под руку. Узео би чак и нечије гаће или нешто. Рекао
сам му да је Стредлетеров, па га је бацио на његов кревет.
Узео га је са Стредлетерове комоде да би га бацио на његов
кпевет.
Онда је пришао и сео на наслон Стредлетерове фотеље.
Он никада није седао у фотељу, иркљсхиво на наслон. "Где
си, ког ђавола, покупио ту капу?" рекао је.
"У Њујорку."
"Пошто?"
"Долар."
"Опљачкали су те." Онда је почео да крајем шибице
чисти проклете нокте. Вечито је чистио нокте. То је било
комично, у неку руку. Зуби су му увек били као обрасли
жабокречином, а уши одвратно прљаве, али је он вечито
чистио нокте. Ваљда је мислио да је зато невиђено чист и
спедан лик. Поново се загледао у моју капу док је чистио
нокте. "У мом крају носили смо такве капе за убијање јелена,
човече", рекао је. "То је капа за убијање јелена."
"Кад би се зезали", рекох. Скинуо сам је и погледао.
Шкиљио сам на једно око, као да нишаним у њу. "Ово је капа
за убијање људи", рекох. "Ја у овој капи пуцам на људе."
"Знају ли твоји да си избачен?"
"Не."
"Где је, ког ђавола, тај Стредлетер, а?"
"Доле је на утакмици. Повео је неку рибу." Зевнуо сам.
Разбијао сам се од зевања. У соби је било паклено вруће.
20