dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

продао се. Ако ишта мрзим у животу, то су филмови. Боље да
их не помињете.
Почео бих од оног дана када сам напустио Пенси
Преп. То је школа у Еџерстауну, у Пенсилванији. Вероватно
сте чули за њу. Видели сте бар рекламе или нешто.
Рекламирају је у мали милион часописа, уз обавезну слику
неког дасе на коњу који прескаче неку ограду. Као да се у
Пенсију по цео божји дан само игра поло. Ја никад нисам
видео неког коња чак ни близу тог места. А испод слике типа
на коњу увек пише: "Још од 1888. обликујемо дечаке у
бриљантне, оштроумне младе људе." Приче за малу децу.
Тешко да они иког обликсјс више него у ма којој другој школи.
Нисам упознао никога у Пенсију ко би могао да се похвали
како је бриљантан, оштроуман или нешто. Можда двојицу, а и
то је питање. Вероватно су били такви и кад су дорпели у
Пенси.
Све у свему, била је субота, дан рагби-меча против
Саксон Хола. Од тога се правио читав циркус у Пенсију. То је
био последњи меч у години, и очекивало се да извршиш
самоубиство или нешто ако стари Пенси не победи. Сећам се
да сам око три поподне стајао чак на врху брда Томсен, код
оног идиотског топа што је харао у Рату за независност и
свуда. Одатле се видео читав терен по коме су јурцале обе
екипе, цепајући се на све стране. Трибине нису биле тако
видљиве, али лепо се чуло како навијају, бучно и сви углас за
Пенси - у суштини се читава школа осим мене скупила тамо - а
пискаво и јадно за Саксон Хол, јер су гости ретко довлачили
своје људе.
На рагби-мечевима никада није било много девојака.
Само су матуранти могли да их доводе. Језива школа, како год
окренеш. Волим места где бар можеш да видиш понеку
девојку с времена на време, па макар се оне само чешале по
рукама, или издувавале носеве, или се само кикотале, било
шта. Селма Тармер, кћерка директора школе, појављивала се
доста често на трибинама, мада није баш била нека за којом
би се човек помамио. Ипак, није била лоша. Седео сам једном
2