dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Није хтела да ми одговори, па сам јој поновио. "Ако те
пустим да изостанеш поподне из школе и прошетамо мало,
хоћеш ли да прекинеш ово лудирање? Хоћеш ли да одеш сутра
у школу, као добра девојчица?"
"Можда, а можда и нећу", рекла је. Онда је претрчала
право преко улице, уопште не гледајући да ли иду нека кола.
Понекад је стварно луда.
Међутим, нисам пошао за њом. Знао сам да ће она
поћи за мном, па сам кренуо ка Зоолошком врту, оном
страном улице где је парк, а она пошла у истом правцу, дпсгом
страном улице. Уопште није хтела да погледа ка мени, али
знао сам да ме вероватно посматра крајичком свог шашавог
ока, да би видела куда идем. Све у свему, ишли смо тако све
до Зоолошког врата. Забринуо сам се само кад је наишао онај
аутобус на спрат, јер нисам могао да је видим преко улице.
Али, кад смо стигли до Зоолошког врта, довикнуо сам јој:
"Фебо! Идемо у Зоолошки! Дођи сад!" Није хтела да ме
погледа, али знао сам да ме је чула и, кад сам кренуо низ
степенице у Зоолошки врт, окренуо сам се и видео је како
прелази улицу и иде за мном и све.
У Зоолошком врту није било много људи јер је био неки
ружан дан, али било их је мало око базена са фокама. Хтео
сам да прођем поред њега, али Феба је стала и правила се да
посматра како хране фоке - човек им је бацао рибу - па сам
се вратио. Смислио сам како је то добра прилика да се
помирим с њом и све. Пришао сам, стао иза ње и ставио јој
као руке на рамена, али савила је колена и измакла се -
стварно уме да буде намћор понекад. Стајала је тамо док су
хранили фоке, а ја стајао одмах иза ње. Нисам јој поново
ставио руке на рамена или нешто јер би, да сам то урадио, она
ртвапно побегла од мене. Деца су чудна. Мораш добро да
пазиш шта радиш.
Није хтела да иде поред мене кад смо отишли од фока,
али није ишла превише далеко. Ишла је као једним крајем
стазе, а ја другим. Није било богзна шта, али боље него да иде
на километар од мене, као раније. Пошли смо узбрдо и мало
189