dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
са мајкама у центар града, излазећи из аутобуса и радњи и<br />
улазећи у њих. Пожелео сам да је Феба са мном. Она није<br />
више тако мала да пошашави у неком одељењу играчака, али<br />
ужива да се мало зеза и посматра људе. Претпрошлог Божића<br />
водио сам је у центар да купује са мном. Лепо нам је било.<br />
Мислим да смо били у 'Блумингдејлу'. Отишли смо до<br />
одељења ципела и правили се како Феба хоће да купи оне<br />
врло дубоке ципеле с милион рупица за пертле. Баш смо<br />
слудели продавца. Феба је пробала једно двадесет пари и<br />
сироти човек је сваки пут морао да јој зашнира ципелу скроз<br />
до врха. Прилично кварно зезање, али Фебу је буквално<br />
оборило. На крају смо купили пар мокасина. Продавач је<br />
свеједно био веома љубазан. Мислим да је знао да се зезамо,<br />
јер Феба није могла да се не кикоће.<br />
Све у свему, ходао сам и ходао Петом авенијом, онако<br />
без кравате или нечега. А онда је, из чиста мира, почело<br />
нешто врло сабласно да се дешава. Кад год бих стигао до<br />
краја блока и сишао с проклетог ивичњака, чинило ми се да<br />
никад нећу стићи на другу страну улице. Чинило ми се да само<br />
тонем, тонем, тонем и да ме више нико никада неће видети.<br />
Људи моји, како ме то препало. Појма немате. Почео сам да<br />
се знојим као скот - сва ми се кошуља ознојила, и рубље и све.<br />
Онда сам почео да радим нешто друго. Кад год бих стигао до<br />
краја блока, уобразио бих да разговарам с мојим братом<br />
Елијем. Говорио сам му: "Ели, не дај да нестанем. Ели, не дај<br />
да нестанем. Ели, не дај да нестанем. Молим те, Ели." А онда,<br />
кад бих стигао на другу страну улице, зауваљивао сам му.<br />
Затим би све почело изнова, чим бих дошао до следећег<br />
ћошка. Али ипак сам ишао даље и све. Некако сам се као<br />
плашио да станем - и не сећам се, у суштини. Знам да нисам<br />
стао све док нисам дошао скроз негде до Шездесете улице,<br />
кад сам већ прошао Зоолошки врт и све. Онда сам сео на неку<br />
клупу. Једва сам дошао до даха, а још сам се и тако одвратно<br />
знојио. Седео сам ту једно сат времена. На крају, шта сам<br />
решио да урадим - решио сам да одем. Решио сам да се никад<br />
више не вратим кући и да никад више не идем ни у какву<br />
179
Change language