dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

фалило да скршим врат преко десет милиона канти за ђубре,
али успео сам да прођем. Лифтбој ме није чак ни видео.
Вероватно и рад мисли да сам горе код Дикстејнових.
24
Антолинијеви су живели у неком луксузном стану на
Сатон Плејсу, с два степеника низ које се улазило у дневну
собу, са шанком и све. Био сам већ неколико пута тамо јер је,
кад сам напустио Елктон Хилс, г. Антолини прилично често
долазио код нас на вечеру, да види како се сналазим. Тада
није био ожењен. Затим, кад се оженио, често сам играо тенис
са њим и гђом Антолини у тениском клубу Вест Сајда, у
Форест Хилсу на Лонг Ај-ленду. Гђа Антолини је била њихов
члан. Била је препуна пара и једно шездесет година старија од
г. Антолинија, али чинило се да се прилично добро слажу. Пре
свега, обоје су били интелектуално настројени, поготово г.
Антолини, осим што је он више волео шалу него интелектуални
разговор кад си с њим - слично као Д.Б. Гђа Антолини је углавном
била озбиљна. Боловала је од астме. Обоје су прочитали
све Д.Б.-ове приче - и гђа Антолини - и, када се Д.Б. спремао
за Холивуд, г. Антолини му се јавио и рекао му да не иде. Али
он је свеједно отишао. Г. Антолини је рекао да свако ко тако
добро пише као Д.Б. нема зашто да иде у Холивуд. То је у
суштини баш оно што сам и ја рекао.
Отпешачио бих до њихове куће, јер нисам хтео да
трошим ишта од Фебиног божичног новца ако баш не морам,
али чудно сам се осећао кад сам изашао напоље. Као нека
вртоглавица, шта ли. И тако сам узео такси. Нисам хтео, али
узео сам га. Тешко ми је било чак и да га нађем.
Кад сам зазвонио, г. Антолини ми је отворио врата -
пошто ме је лифтбој најзад пустио горе, стрвина. Г. Антолини
је био у баде-мантилу и папучама, и држао је чашу вискија са
содом. Био је прилично рафиниран тип, а и иначе је волео да
164