dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Чула си ме."
"Само сам запалила једну, на секунд. Само сам једном
псћнсла. Онда сам је бацила кроз прозор."
"Зашто, ако смем да питам?"
"Нисам могла да заспим."
"Не свиђа ми се то, Фебо. То ми се уопште не свиђа",
рекла је мајка. "Хоћеш ли, можда, још једно ћебе?"
"Не, хвала. Лаку ноћ!" рекла је Феба. Покушавала је да
је се отараси, лепо се видело.
"Какав је био филм?" упитала је мајка.
"Одличан. Све осим Алисине мајке. Стално се нагињала
и питала је да ли се грипозно осећа. У току целог
филма. Ишли смо таксијем кући."
"Дај да ти пипнем чело."
"Ништа нисам добила. Ни њој ништа није било. Само
њена мајка."
"Добро. Спавај сад. Каква је била вечера?"
"Бљакава", рекла је Феба.
"Чула си шта је отац рекао за употребу таквих речи.
Шта је било бљакаво? Имала си диван јагњећи котлет. Прошла
сам читаву Лексингтон авенију само да бих..."
"Јагњетина је била добра, али Шарлин увек дице у
мене кад нешто спусти. Дише по храни и свуда. Дице по
свему."
"Добро. Спавај сад. Пољуби маму. Јеси ли се помолила?"
"Јесам, у купатилу. Лаку ноћ!"
"Лаку ноћ. Одмах да си заспала. Глава ми пуца", рекла
је мајка. Она често пати од главобоље. Озбиљно.
"Узми неки аспирин", рекла је Феба. "Холден долази у
среду, зар не?"
"Колико ја знам. Покриј се сад. Сасвим се покриј."
Чуо сам како мајка излази и затвара врата. Причекао
сам два-три минута, а онда изашао из плакара. Налетео сам
право на Фебу, јер је у соби био мрак, а она изашла из кревета
да ми саопшти шта је било. "Јесам ли те повредио?" рекох.
161