dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Поново сам пипнуо. И даље ништа нисам осетио, али
сам рекао: "Мислим да сад почиње." Нисам хтео да добије
неки проклети комплекс или нешто.
Климнула је. "Могу да изведем да пређе изнад
тернометра."
"Термометра. Како то?"
"Алиса Холмборг ми је показала како се то ради. Само
прекрстиш ноге и задржиш дах и мислиш на нешто јако, јако
врело. На радијатор или нешто. Онда ти се читаво чело тако
усија да можеш неком и руку да опечеш."
То ме оборило. Тргнуо сам руку с њеног чела као да
сам у стравичној опасности. "Хвала ти што си ми пекла", казао
сам.
"Ох, не бих теби опекла руку. Стала бих пре него што -
цццц!" Наједном се, невиђено хитро, усправила на кревету.
Престравило ме кад је то урадила. "Шта је сад?" рекох.
"Улазна врата", некако је гласно прошаптала. "То су
они!"
Скочио сам и брзо угасио светло над столом. Затим сам
згњечио цигарету о ципелу и гурнуо је у џеп. Онда сам
панично махао рукама по ваздуху, да растерам дим - уопште
није требало да пушим, Исусе. Дограбио сам ципеле, ушао у
плакар и затворио врата. Људи моји, срце ми је тукло као
сумануто.
Чуо сам како мајка улази у собу.
"Фебо?" рекла је. "Доста је било. Видела сам светло,
млада дамо."
"Здраво!" чуо сам Фебу. "Нисам могла да заспим. Јесте
ли се лепо провели?"
"Дивно", рекла је мајка, али осећало се да не мисли
тако. Она не ужива баш претерано у изласцима. "Зашто си
будна, ако смем да питам? Да ли ти је било довољно топло?"
"Јесте, али уопште нисам могла да заспим."
"Фебо, да ниси можда пушила овде? Молим те реци ми
истину, млада дамо."
"Шта?" рекла је Феба.
160