dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
Слушао сам и чуо нецто, али није било богзна шта. "Добро је", рекох. Онда сам отишао у дневну собу и позвао тог наставника, г. Антолинија. 23 Скратио сам телефонски разговор, јер сам се плашио да ће родитељи сваки час да бану. Али ипак нису. Г. Антолини је био веома љубазан. Рекао је како могу одмах да дођем до њега, ако хоћу. Мислим да сам вероватно пробудио и њега и његову жену, јер им је требало сто година да се јаве. Одмах ме питао да ли се нешто десило, а ја му рекао да није. Рекао сам му, ипак, да сам избачен из Пенсија. Мислио сам како баш могу и да му кажем. "Благи боже", рекао је кад је то чуо. Одувек је имао смисла за хумор. Рекао ми је да одмах дођем до њега ако сам расположен. Он је био можда најбољи наставник кога сам икад имао, тај г. Антолини. Био је прилично млад, не много старији од мог брата Д.Б.-а, и могао си да се зезаш с њим а да ипак не изгубиш поштовање према њему. Он је био тај који је на крају подигао оног дечака што је скочио кроз прозор, тог Џемса Кастла о коме сам вам причао. Стари г. Антолини му је опипао пулс и све, а онда скинуо капут, пребацио га преко Џемса Кастла и однео га скроз до амбуланте. Уопште није марио што ће сав капут да се окрвави. Кад сам се вратио у Д. Б.-ову собу, Феба је била укључила радио. Чула се нека музика за игру. Пустила је, ипак, сасвим тихо, да не чује наша девојка. Требало је видети Фебу. Седела је насред кревета, на покривачу, савијених ногу као неки јогин. Слушала је музику. Она ме стварно обара. "Хајде", рекох. "Је л' ти се игра?" Учио сам је да игра и све кад је била још сасвим мала. Она одлично игра. Мислим, научио сам је само неколико ствари. Углавном је све научила сама. Не можеш научити некога како се ртвапно игра. 158
"У ципелама си", рекла је. "Скинућу их. Хајде." Буквално је скочила са кревета и причекала да скинем ципеле, а онда сам играо неко време с њом. Она невиђено игра. Озбиљно. Не волим кад људи играју са децом јер то најчешће грозно изгледа. Мислим, ако сте у неком ресторану и видите како неки старији човек изводи своје дете на подијум за игру. Обично повлаче детету хаљиницу на леђима, из непажње, а дете ионако уопште не зна да игра, и то грозно изгледа, али ја то не радим напољу са Фебом или нешто. Ми се само зезамо у кући. Са њом је ионако друкчије, јер она сме да игра. Уме у свему да те прати. Мислим, ако је држиш чврсто уз себе, тако да није важно што су ти ноге толико дуже од њених. Она остаје све време уз тебе. Можеш да мењаш корак или изводиш неке куловске фигуре или чак свингујеш помало - она остаје све време уз тебе. Можеш чак да заиграш и танго, најозбиљније. Одиграли смо једно четири нумере. У паузи између њих, стравично је смешна. Само стоји у позицији за игру. Неће чак ни да говори или нешто. Обоје треба да стојите у позицији за игру и чекате да оркестар поново засвира. То ме стварно обара. Не смеш чак ни да се смијеш или нешто. Све у свему, одиграли смо једно четири нумере, а онда сам искључио радио. Феба је ускочила натраг у кревет и завукла се испод покривача. "Напредујем, зар не?" питала ме. "Итекако", рекох. Поново сам сео на кревет, поред ње. Мало ми је као понестало даха. Толико сам пушио да сам једва дисао. Она се није чак ни задихала. "Пипни ми чело", наједном је рекла. "Зашто?" "Пипни га. Само га пипни." Пипнуо сам га. Али ништа нисам осетио. "Да ли се осећа колико је врело?" рекла је. "Не. Зар би требало?" "Да - то ја изводим. Пипни опет." 159
- Page 107 and 108: Видео сам, ипак, јед
- Page 109 and 110: учитељица заустављ
- Page 111 and 112: 17 Било је још сувиш
- Page 113 and 114: кога је брига што к
- Page 115 and 116: мислила да зна. Пон
- Page 117 and 118: толико су се повија
- Page 119 and 120: се правиш како ти ј
- Page 121 and 122: панталонама који в
- Page 123 and 124: комплекса ниже вре
- Page 125 and 126: би Исус вероватно п
- Page 127 and 128: Кад се филм завршио
- Page 129 and 130: остало, замрзели би
- Page 131 and 132: "Шта студираш?" упит
- Page 133 and 134: "Ма не баш посебно у
- Page 135 and 136: Гледао је у свој ру
- Page 137 and 138: "Да - престани да ур
- Page 139 and 140: ипак, веома љубазна
- Page 141 and 142: у проклето гробље,
- Page 143 and 144: Затворио је врата л
- Page 145 and 146: жакетић њеног драп
- Page 147 and 148: "Како представа?" уп
- Page 149 and 150: "Не занима ме. Анапо
- Page 151 and 152: "Како је стара Хејз
- Page 153 and 154: деведесет година, и
- Page 155 and 156: сило, само су искљу
- Page 157: "Знаш ли шта бих вол
- Page 161 and 162: "Чула си ме." "Само с
- Page 163 and 164: "Еј, не треба ми тол
- Page 165 and 166: пије. "Холдене! Где
- Page 167 and 168: говорио је о некој
- Page 169 and 170: тебе?" "Не, нисам." "С
- Page 171 and 172: Отишао је до писаће
- Page 173 and 174: Тада сам, наједном,
- Page 175 and 176: "Куда то мораш да ид
- Page 177 and 178: да се питам није ли
- Page 179 and 180: са мајкама у центар
- Page 181 and 182: могу да се опростим
- Page 183 and 184: Пенси, а она је рекл
- Page 185 and 186: "Јеби се". Било је на
- Page 187 and 188: "Спустила сам се по
- Page 189 and 190: Није хтела да ми од
- Page 191 and 192: испред, седећи на к
- Page 193: 26 То је све што сам
"У ципелама си", рекла је.<br />
"Скинућу их. Хајде."<br />
Буквално је скочила са кревета и причекала да скинем<br />
ципеле, а онда сам играо неко време с њом. Она невиђено<br />
игра. Озбиљно. Не волим кад људи играју са децом јер то<br />
најчешће грозно изгледа. Мислим, ако сте у неком ресторану<br />
и видите како неки старији човек изводи своје дете на подијум<br />
за игру. Обично повлаче детету хаљиницу на леђима, из<br />
непажње, а дете ионако уопште не зна да игра, и то грозно<br />
изгледа, али ја то не радим напољу са Фебом или нешто. Ми<br />
се само зезамо у кући. Са њом је ионако друкчије, јер она сме<br />
да игра. Уме у свему да те прати. Мислим, ако је држиш<br />
чврсто уз себе, тако да није важно што су ти ноге толико дуже<br />
од њених. Она остаје све време уз тебе. Можеш да мењаш<br />
корак или изводиш неке куловске фигуре или чак свингујеш<br />
помало - она остаје све време уз тебе. Можеш чак да заиграш<br />
и танго, најозбиљније.<br />
Одиграли смо једно четири нумере. У паузи између<br />
њих, стравично је смешна. Само стоји у позицији за игру. Неће<br />
чак ни да говори или нешто. Обоје треба да стојите у позицији<br />
за игру и чекате да оркестар поново засвира. То ме стварно<br />
обара. Не смеш чак ни да се смијеш или нешто.<br />
Све у свему, одиграли смо једно четири нумере, а онда<br />
сам искључио радио. Феба је ускочила натраг у кревет и<br />
завукла се испод покривача. "Напредујем, зар не?" питала ме.<br />
"Итекако", рекох. Поново сам сео на кревет, поред ње.<br />
Мало ми је као понестало даха. Толико сам пушио да сам<br />
једва дисао. Она се није чак ни задихала.<br />
"Пипни ми чело", наједном је рекла.<br />
"Зашто?"<br />
"Пипни га. Само га пипни."<br />
Пипнуо сам га. Али ништа нисам осетио.<br />
"Да ли се осећа колико је врело?" рекла је.<br />
"Не. Зар би требало?"<br />
"Да - то ја изводим. Пипни опет."<br />
159
Change language