dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Слушао сам и чуо нецто, али није било богзна шта.
"Добро је", рекох. Онда сам отишао у дневну собу и позвао тог
наставника, г. Антолинија.
23
Скратио сам телефонски разговор, јер сам се плашио
да ће родитељи сваки час да бану. Али ипак нису. Г. Антолини
је био веома љубазан. Рекао је како могу одмах да дођем до
њега, ако хоћу. Мислим да сам вероватно пробудио и њега и
његову жену, јер им је требало сто година да се јаве. Одмах
ме питао да ли се нешто десило, а ја му рекао да није. Рекао
сам му, ипак, да сам избачен из Пенсија. Мислио сам како
баш могу и да му кажем. "Благи боже", рекао је кад је то чуо.
Одувек је имао смисла за хумор. Рекао ми је да одмах дођем
до њега ако сам расположен.
Он је био можда најбољи наставник кога сам икад
имао, тај г. Антолини. Био је прилично млад, не много старији
од мог брата Д.Б.-а, и могао си да се зезаш с њим а да ипак не
изгубиш поштовање према њему. Он је био тај који је на крају
подигао оног дечака што је скочио кроз прозор, тог Џемса
Кастла о коме сам вам причао. Стари г. Антолини му је опипао
пулс и све, а онда скинуо капут, пребацио га преко Џемса
Кастла и однео га скроз до амбуланте. Уопште није марио што
ће сав капут да се окрвави.
Кад сам се вратио у Д. Б.-ову собу, Феба је била
укључила радио. Чула се нека музика за игру. Пустила је, ипак,
сасвим тихо, да не чује наша девојка. Требало је видети Фебу.
Седела је насред кревета, на покривачу, савијених ногу као
неки јогин. Слушала је музику. Она ме стварно обара.
"Хајде", рекох. "Је л' ти се игра?" Учио сам је да игра и
све кад је била још сасвим мала. Она одлично игра. Мислим,
научио сам је само неколико ствари. Углавном је све научила
сама. Не можеш научити некога како се ртвапно игра.
158