dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

сило, само су искључени из школе. Нису их чак ни стрпали у
затвор.
То је било отприлике све што ми је пало на памет. Оне
две часне сестре које сам видео за доручком и тај дечак Џемс
Касти кога сам упознао у Елктон Хилсу. У свему томе,
најчудније је што сам једва и познавао Џемса Кастла, ако баш
хоћете да знате. Био је врло тих и повучен лик. Били смо у
истој групи на часовима математике, али он је био скроз на
другој страни учионице и готово никада није устајао да
одговара, нити је излазио на таблу или нешто. Неки ученици
готово никада не устају да одговарају, нити излазе на таблу. У
суштини, само сам једном разговарао с њим, кад ме питао да
му позајмим тај мој џемпер са рол-крагном. Само што се
нисам срушио кад ме то питао, толико сам био изненађен и
све. Сећам се да сам прао зубе у купатилу кад ме питао. Рекао
је како му долази неки рођак да га мало провоза или нешто.
Појма нисам имао да он уопште зна како ја имам џемпер са
рол-крагном. Све што сам о њему знао сводило се на то да је
његово име увек испред мог приликом прозивања. Кабел Р.,
Кабел В., Касти, Колфилд - и сад се сећам. Мало је фалило да
му не позајмим тај џемпер, ако баш хоћете да знате. Само зато
што га нисам довољно познавао.
"Шта?" рекао сам Феби. Нешто ми је рекла, али нисам
је чуо.
"Не можеш чак ни једне једине ствари да се сетиш."
"Е баш могу. Баш могу."
"Па хајде онда."
"Волим Елија", рекох. "И волим да радим то што сад
радим. Да седим овде с тобом, да причамо и размишљамо о
стварима, и..."
"Ели је мптав - ти увек тако причаш! Ако је неко већ
мртав и на небу, онда то није стварно..."
"Знам да је мртав! Зар мислиш да не знам? Али могу
ипак и даље да га волим. То што је неко мртав не значи како
треба да престанеш да га волиш, Исусе - поготово ако је био
155