dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Проблем је био што нисам могао да се концентришем.
Понекад је човеку тешко да се концентрише.
"Једну ствар коју много волим, мислиш?" упитао сам је.
Али није ми одговорила. Била је у неком комичном
искривљеном положају скроз на другој страни кревета. Била је
једно хиљаду миља далеко. "Хајде, одговори ми", рекох.
"Једну ствар коју много волим или једну ствар коју само
волим?"
"Коју много волиш."
"У реду", рекох. Али проблем је био што нисам могао
да се концентришеин. Све што ми је пало на памет биле су оне
две часне сестре које иду наоколо и прикупљају новац у ту
стару корпу. Посебно она с наочарима гвозденог оквира. И тај
дечак кога сам познавао у Елктон Хилсу. Тамо је био тај дечак,
звао се Џемс Касти, који није хтео да порекне нешто што је
рекао о том крајње надобудном лику, Филу Стебилу. Џемс
Касти је рекао за њега да је надобудан, а неки од Стебилових
улизица је отишао и откуцао га Стебилу. И тако је Стебил, са
још шесторицом неких гадова, отишао до Кастлове собе, ушао
и закључао проклета врата и покушао да га натера да порекне
оно што је рекао, али он није хтео. И тако су се бацили на
њега. Нећу чак ни да вам кажем шта су му радили - сувише је
гадно - али он и даље није хтео да порекне, стари Џемс Касти.
А требало је видети га. Био је мршав омален лик слабашног
изгледа, с ручицама као оловке. На крају, шта је урадио -
уместо да порекне то што је рекао, бацио се кроз прозор. Био
сам под тсцем и све, али чак сам и ја чуо када је пао напољу.
Помислио сам, међутим, да је нешто испало кроз прозор -
радио или писаћи сто, а не дехак и све. Онда сам чуо како сви
трче кроз ходник и низ степенице, па сам навукао бадемантил
и стрчао доле, а тамо је лежао стари Џемс Касти,
насред оних камених степеница. Био је мртав, на све стране
били су његови зуби и крв, и нико није хтео чак ни да му
приђе. На себи је имао џемпер са рол-крагном који сам му
позајмио. Гадовима који су му ушли у собу ништа се није де-
154